Moja brigada nije otvarala snajpersku vatru na Sarajevo – kaže svedok

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 19 October, 2012

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 761, 19. oktobar 2012.)

Bivši pukovnik vojske bosanskih Srba izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da u njegovoj brigadi, stacioniranoj u Sarajevu, nije bilo profesionalnih snajperista, te da je incidente u kojima su stradali civili „podmetnula“ druga strana.

Blagoje Kovačević je bio treći svedok koji je svoj iskaz dao u sklopu odbrane nekadašnjeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, koja je svoj dokazni postupak započela 16. oktobra. (Više o tome vidi u tekstu „Karadžić kaže da zaslužuje nagradu, a ne progon“.)

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi. Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, kako bi „vršila teror“ nad njim.

U optužnici se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Pred sudom se brani samostalno.

Prema opsežnom sažetku dokaza koji je Karadžić pročitao u sudnici, Kovačević je u periodu od 1992. do 1996. obavljao različite dužnosti pri Sarajevsko-romanijskom korpusu vojske bosanskih Srba, jer je najpre bio načelnik odeljenja za operativne poslove i obuku pri Prvoj sarajevskoj mehanizovaoj brigadi, a onda i komandant bataljona pri istoj jedinici.

Trenutno je angažovan kao savetnik za obrazovanje i obuku pri ministarstvu odbrane Bosne i Hercegovine.

Nakon što je završio čitanje sažetka njegovog iskaza, Karadžić nije imao nikakvih pitanja za svedoka.

Tokom unakrsnog ispitivanja od strane optužbe, tužiteljka Kerolajn Edžerton (Carolyn Edgerton) je od svedoka zatražila pojašnjenje tvrdnje da u njegovoj jedinici „nije bilo profesionalnih snajperista“.
„Ja sam bio osoba zadužena za obuku jedinica. Nikada nisam organizovao niti sproveo nikakvu obuku snajperista. Snajperisti se u jedinicama biraju na temelju fizičkih i psiholoških karakteristika, i bivaju podvrgnuti specijalnoj borbenoj obuci. Mogu kategorički da tvrdim kako u Prvoj sarajevskoj mehanizovanoj brigadi nije bilo takvih boraca“, kazao je Kovačević.

Svedok je potom izjavio da brigada nikada nije izdala naređenje o upotrebi snajpera. Kao komandant bataljona, on bi – kako je rekao – bio upoznat sa time.

Rekao je i da je moguće da su postojali „pojedinci koji su želeli da se predstave kao neka vrsta specijalista kako bi poboljšali svoj imidž“, ali da nije bilo „organizovane snajperske grupe“.

„Da li Vi negirate da je brigada imala vatrene položaje u zgradama na Grbavici?“, pitala ga je Edžertonova.

„Ne, ali negiram da je imala snajperske grupe. Brigada nije organizovala takve stvari. Znam to pouzdano“, rekao je Kovačević.

Edžertonova je potom pročitala odlomak iz jednog ratnog vojnog dokumenta u kojem se navode tipovi oružja koji su bili davani vojnicima na borbenim položajima, uključujući poluautomatske puške sa optičkim nišanima, mitraljeze sa optičkim nišanima, snajperske puške i prigušivače za snajperske puške.

Kovačević je odgovorio da je većina jedinica iz sastava Prve sarajevske mehanizovane brigade bila angažovana u „spoljašnjem prstenu“, a ne sučelice gradu.

„Tu je ova vrsta oružja bila važna“, rekao je on, dodajući da su „hrvatske i muslimanske snage imale identično naoružanje“.

„Želite li da kažete kako brigadne jedinice na sarajevskoj liniji sukoba nisu posedovale nijedno od tih oružja?“, pitala je Edžertonova.

„Molim Vas, optički nišan može da se stavi na bilo koju vrstu puške, uključujući i lovačku, ali to što neka osoba ima takvo oružje ne [čini] tu osobu snajperistom. U protivnom, možete da kažete da su svi lovci snajperisti – ukoliko usvojite tu logiku“, kazao je Kovačević.

Edžertonova je potom pitala ko je „planirao vatru“ za vojnike koji su to oružje koristili u unutrašnjem prstenu grada.

„Vatra se ne može planirati. Vojnik je ili u rovu, ili u objektu. On posmatra oblast ispred sebe i [na] sve što se pojavi – a predstavlja opasnost – otvoriće vatru. Ukoliko nema opasnosti, nema ni potrebe [za otvaranjem vatre]“, rekao je svedok.

Edžertonova je upitala „koju vrstu izveštaja“ su jedinice bile u obavezi da podnesu, te da li su svojim pretpostavljenima morale da prijave „svako ubistvo“.

„Onaj ko ispali hitac – on ne zna da li je nekoga ubio ili nije. Kako onda može podneti izveštaj o tome? To je neshvatljivo“, kazao je svedok.

„Da li Vi to hoćete da kažete kako osoba koja ispali hitac ne vidi efekat koji izaziva? Ja to ne razumem“, uzvratila je Edžertonova.

Svedok se nasmejao i odgovorio: „Razumem da me Vi ne razumete, jer niste bili u toj poziciji.“

Potom je rekao kako „vojnik na liniji samostalno donosi odluku o tome da li će pucati ili neće, i to na temelju procene rizika kojem se izlaže“.

„Ukoliko [bi vojnik bio] zaista u opasnosti, a čekao da pošalje izveštaj, i čekao naređenje da otvori vatru, on bi u međuvremenu sto puta bio ubijen. To je potpuno uzaludno i besmisleno“, kazao je Kovačević.

On je ukazao na to kako se načelno, kada se uspostavi lanac komandovanja, „izdaje naredba o vrsti režima vatre koji će biti primenjen, a mi smo najčešće . . . bili prinuđeni da dokažemo da mi nismo prvi otvorili vatru, već da smo to učinili u samoodbrani“.

Edžertonova je potom svedoka pitala za stav koji je izneo u pismenom iskazu, gde je tvrdio kako je za civilne žrtve u Sarajevu saznao preko „muslimanskih masovnih medija“.

Kovačević je to potvrdio i dodao da „nisam znao šta se dešava u Sarajevu i da li je zaista bilo tako. Gledao sam to na televiziji.“

„Ja znam kako se vodi medijski rat, a protivnička strana ga ovoga puta nije skrivala, već ga je otvoreno objavila. Znao sam da su usledili brojni incidenti, ali to je sve što sam znao, i nisam znao ništa drugo“, nastavio je Kovačević.

„Želite li da kažete da ni na koji način niste osmatrali ono što se dešavalo u gradu?“, pitala je Edžertonova.

„U Sarajevu, na urbanom području, to nije moguće“, odgovorio je svedok.

„Niste osmatrali nikakve mete po kojima ste možda želeli da dejstvujete?“, pitala je Edžertonova.

„Samo ono što je moglo da se vidi sa linije [sukoba], 20 metara u daljinu“, odgovorio je Kovačević.

Edžertonova je potom ukazala na to da u svedokovoj izjavi stoji da je on, „prilikom odlučivanja da li da dejstvuje po cilju ili ne“, preduzimao mere za izbegavanje kolateralne štete.

„Ukoliko ste koristili svoja oružja bez ikakvog daljeg osmatranja, zaista me zanima koje mere ste preduzimali kako biste izbegli kolateralnu štetu“, kazala je tužiteljka svedoku.

„Tražite da Vam dam nemoguć odgovor“, rekao je svedok i dodao kako „tvrditi da neko može sa [područja] Grbavice videti šta se dešava na Baščaršiji [u starom gradu] znači da je ta osoba luda . . . Ne pogađa svaki metak svoju metu; postoje i rikošeti, postoje promašaji, i tako dalje.“

Edžertonova je bila uporna, ističući kako ne traži „nemoguć odgovor“ i osvrćući se ponovo na svedokove komentare o merama da se „smanji civilna kolateralna šteta“.

„Jednostavno, naredbom da se vatra ne otvara bez potrebe izbegavaju se nepotrebne žrtve“, odgovorio je Kovačević. „Uzdržavati se od besmislenog otvaranja vatre kada za to ne postoji razlog – to su jednostavne stvari, ništa spektakularno . . . To više liči na apelovanje na savest vojnika u rovu. Da bude pribran, pametan i da se štiti bez nepotrebnog ugrožavanja drugih.“

Edžertonova je od svedoka kasnije zatražila da objasni onaj deo svoje izjave u kojem je rekao kako su u jedinici „kažnjavali kršenja discipline“.

Kovačević je rekao kako je najčešći primer za to bilo da se vojnik napije, zapuca iz vlastitog oružja i „isprovocira odgovor druge strane“.

Edžertonova je pitala da li bilo koji od tih prekršaja ima ikakve veze sa pucnjavom i ubijanjem civila u onim delovima grada koji su bili pod kontrolom bosanske vlade.

„Ne mogu precizno da kažem šta se tačno tamo dešavalo, jer nisam bio u prilici da odem onamo. Međutim, ima jedna stvar koju znam, jer sam je najčešće viđao na televiziji . . . Znam da je mnogo toga bilo izrežirano. Bilo je takvih slučajeva, i ne znam da li su bili istiniti, niti je na meni da sudim o tome“, kazao je Kovačević.

Na pitanje o tome da li je ikada istraživao artiljerijska dejstva po civilima od strane vlastitih snaga, svedok je rekao kako nije „kompetentan“ za to, jer u svojoj jedinici nije imao artiljerijska oruđa.

„Jeste li bili upoznati sa istragama [o] snajperskim i artiljerijskim dejstvima po civilima od strane snaga [bosanskih Srba] na teritoriji koju je kontrolisala bosanska vlada?“

„Definitivno sam znao da je komandant artiljerije [u brigadi] bio u stalnom kontaktu sa posmatračkim timom [Ujedinjenih nacija], koji se nalazio na komandnom položaju artiljerijske jedinice“, rekao je svedok.

„Na osnovu Vašeg odgovora pretpostavljam da to znači ’ne’, pa ćemo krenuti dalje“, odgovorila je Edžertonova.

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.