Povladjivanje I Kupovina Vremena

Crna Gora je sluzbeno apelovala na medjunarodnu zajednicu da prekine ofanzivu NATO-a protiv Jugoslavije. Medjutim, mnogi u Crnoj Gori strahuju da bi prerano okoncanje bombardovanja dovelo u pitanje i opstanak sadasnje prozapadne vlade.

Vojska Jugoslavije i Milosevicevi sledbenici u ovoj maloj republici, koja zajedno sa Srbijom cini jugoslovensku federaciju, povecavaju pritisak na vladu Crne Gore, i izgleda da svakim danom zadobijaju premoc. U medjuvremenu, dok pravi ustupke i kupuje vreme, Podgorica se nada da ce Beograd konacno prihvatiti zahteve NATO-a.

U proslonedeljnom saopstenju drzavnog vrha, na kojem su bili predsednik Milo Djukanovic, premijer Filip Vujanovic, i predsednik skupstine Svetozar Marovic, objasnjen je njihov stav: "Rukovodstvo i drzavni organi Crne Gore...ne zele da dodatno komplikuju ionako tesku situaciju."

"Svojim konstruktivinim ponasanjem nastoje da doprinesu smanjenju politickih tenzija i vracanju mira u zemlju, nakon cega ce pokrenuti inicijative za dogradnju ustavno-pravnog sistema savezne drzave, kako bi se u buducnosti izbegle uocene deformacije u njegovom funkcionisanju," kaze se u saopstenju.

Odmah nakon prvih NATO bombi, Podgorica je pokusala da uvede tzv. civilno vanredno stanje i proglasila radnu obavezu za sve zaposlene u drzavnom sektoru. Namera je bila da se spreci iminentna mobilizacija Crnogoraca posto je Beograd proglasio ratno stanje koje je Podgorica odbila da prizna.

Ovakav bezkompromisan odnos prema Beogradu na pocetku krize je od tada modifikovan. Umerena frakcije Demokratske partije socijalista (DPS) predsednika Djukanovica, na cijem celu se nalazi predsednik parlamenta Marovic i koju podrzava premijer Vujanovic, se odlucila za politiku ustupaka, a ne za direktnu konfrontaciju, i time prepustila takticku inicijativu Vojsci Jugoslavije.

Posle trodnevne rasprave, crnogorski parlament je jednoglasno usvoju rezoluciju o odrzavanju gradjanskog mira. Ovim su se vlasti prakticno osudile na politiku pasivnog otpora. U medjuvremenu izgleda da se Beograd opredelio za politiku puzajuceg puca protiv crnogorskog rukovodstva.

Novopostavljeni komandant Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori, General Milorad Obradovic, koji je zamenio umerenog Generala Radoslava Martinovica 1. aprila, vodi politiku neprestanog povecavanja pritiska na Podgoricu, koja se koristi i bandama koje nasilno mobilisu Crnogorce. Broj rezervista koji su odbili da se odazovu mobilizaciji je sve veci, i dosegao je cifru od 30 odsto.

Vojska Jugoslavije je pokusala da mobilise ministra pravde Dragana Soca i pokrenula krivicni postupak protiv potpredsednika vlade Novaka Kilibarde, kome namerava da sudi na vojnom sudu, iako on uziva parlamentarni imunitet. General Obradovic zahteva kontrolu nad drzavnom televizijom, ukidanje stranih programa i uvodjenje cenzure u medijima.

Vlada je odbila da popusti pred ovim zahtevima ali je zauzvrat dala vise prostora srpskoj televiziji. U medjuvremenu je vojska nastavila da maltretira strane novinare i povremeno oduzima njihovu opremu. Na udaru vojske nasli su se i novinari iz nedeljnika Monitor i Radio Free Montenegro, koji su se usudili da kritikuju vojsku.

Beograd takodje zahteva kontrolu nad rezervama nafte u Crnoj Gori, kao i kontrolu nad policijom. "Crnogorska policija ce se pokoriti ili je nece biti", rekao je savezni premijer Momir Bulatovic, Crnogorac koji je lojalan Milosevicu, na mitingu u Podgorici prosle nedelje.

Crna Gora je ustupila skladiste nafte u Bijelom Polju Vojsci Jugoslavije. Medjutim, republicka policija ljubomorno cuva ostala skladista.

Vojska Jugoslavije je pokusala da uspostavi kontrolu nad granicnim prelazom sa Hrvatskom, na Prevlaci - demilitarizovanoj zoni pod nadzorom UN-a. Medjutim, ustuknula je kako bi izbegla sukob sa Podgoricom i sa UN-om. Ipak vojska je uputila oko 500 rezervista na jug Crne Gore sa zadatkom da brane crnogorsku obalu.

Klimu nesigurnosti i straha povecalo je armijsko ubistvo sestoro izbeglica u selu Kaludjerski Laz nedaleko od Rozaja. Potpredsednik vlade Nikola Burzan je to nazvao "zlocinom protiv covecnosti" i uzaludno zahtevao izrucenje krivaca civilnim vlastima.

Nesigurnost vlasti najbolje oseca crnogorska zajednica Muslimana, koji zive u planinskom zaledju Crne Gore i koji su poceli da se sele u Bosnu. Dolaskom oko 105.000 kosovskih Albanaca, cime se njihov broj popeo na 17 odsto stanovnistva Crne Gore, vecinski albanski gradovi kao sto su Rozaje, Plav i Ulcinj su prepuni izbeglica.

27. aprila je Savezna Republika Jugoslavija proslavila svoj sedmi rodjendan. Medjutim, iz perspektive Podgorice, izgleda da su dani ove poslednje federacije odbrojani. Tog dana se predsednik Djukanovic obratio naciji i rekao: "Sudbina Savezne Republike Jugoslavije je i danas na ivici neizvesnosti." Vreme postojanja SRJ, ocenio je kao "sedam dugih godina medjunarodne izolacije, gradjanskog rata u okruzenju, patnji, trpljenja ali i strepljenja i vere u bolje dane."

Ljubinka N. Cagorovic je nezavisni novinar u Podgorici.