BUGARSKA: OSIROMASENI DIPLOMCI TRAZE SPAS NA DJUBRISTIMA 

U vreme rucka, jedna sredovecna zena stize do centra za preradu sekundarnih sirovina na adresi Simeonova 35, vukuci za sobom svoja zardjala kolica.

U kolicima se nalazi samo polomljena metalna stolica – sve sto je uspela da pronadje tokom jutarnjeg obilazenja kontejnera u Sofiji.

Cilj joj je da svoj ulov na otkupnom mestu zameni za novac. Ali za to sto je donela tesko ce dobiti vise od jednog leva, sto iznosi oko pola dolara.

Ova zena nije sama. Oko sedamdesetoro slicnih ljudi dolazi svakog dana u otkupni centar i razmenjuje pronadjeni metalni, papirni i stakleni otpad za male novcane iznose.

"Mnogi od nas zive od ovoga", izjavila je zena, "iako imam univerzitetsku diplomu."

Ova pedesetpetogodisnja zena koja pretrazuje djubrista i odbija da otkrije svoje ime kaze da je nekada radila u drzavnoj sluzbi.

Zivi sa suprugom u normalnoj kuci u centru Sofije. Ali kada on ustane i ode na posao, ona zapocinje svoj tajni zivot pretrazivanja kontejnera sa djubretom.

Kaze da muz i deca nista ne znaju o njenim dnevnim aktivnostima.

Mada pomisao na univerzitetski obrazovanu sredovecnu domacicu koja pretura po djubretu u potrazi za upotrebljivim otpadom moze delovati cudno, njen slucaj ne predstavlja nista neobicno

Na stotine obrazovanih ljudi koji nisu uspeli da se snadju u tranziciji kroz koju zemlja prolazi toliko su marginalizovani da su prakticno postali prosjaci.

Neki prezivljavaju preturajuci po gomilama djubreta u gradu trazeci metalni i stakleni otpad i druge stvari koje se mogu reciklirati.

Ono sto pronadju otkupljuju gradski centri za preradu sekundarnih sirovina, buduci da jos nisu razvili sopstveni sistem za sortiranje upotrebljivih i neupotrebljivih otpadaka.

"Bar trecina ljudi koji ovamo dolaze ima univerzitetske diplome", izjavio je radnik iz jednog takvog otkupnog centra.

Jedna od njih je Maja Anmahjan, bivsi hemijski inzenjer. Kaze da je primorana da sakuplja otpad da bi se prehranila, jer njen oboleli sin, star 25 godina, nije u stanju da radi.

Sebe poredi sa likom iz romana "Jadnici", klasicnog romana Viktora Igoa o najnizim klasama u Parizu.

Pregledanje tudjeg djubreta je jedini izvor prihoda za mnoge beskucnike i nezaposlene ljude u Sofiji koji ne mogu ocekivati znacajniju pomoc od postsocijalisticke drzave.

Neki od njih iz ovih ili onih razloga ne poseduju licne karte – sto je obavezan dokument za sve one koji traze socijalnu pomoc ili zdravstvenu zastitu.

Vlasti su ambivalentne u pogledu patnji ovih nezvanicnih sakupljaca sekundarnih sirovina.

Stojan Cakurov, predsednik komiteta za zdravstvo i socijalnu politiku u gradskom vecu, kaze da je njihovo prisustvo znak lose organizovanog drustva. Ali, on, takodje, kaze da je takva pojava neizbezna. "Uvek ce biti ljudi koji zele da vode boemski zivot i lutaju ulicama", kaze on.

Cakurov dodaje da neki od njih oklevaju da se integrisu i potraze pomoc od vlasti.

Koljo Kolev, sociolog, slaze se sa takvim misljenjem. "Socijalisticka drzava je brinula o svim svojim gradjanima, a sada ljudi moraju sami da nose teret svojih zivota", izjavio je.

Mnogi od njih su dobro obrazovani ljudi koji jednostavno nisu uspeli da se prilagode izmenjenim okolnostima, dodaje on.

Opisujuci skupljace djubreta kao "boeme siromastva", on kaze da se vlasti ne mogu smatrati odgovornim za njihovu sudbinu, jer oni cesto ne zele da imaju stalan posao, pa cak ni da se uredno peru i oblace.

Mada neki zvanicnici kazu da je njihovo prisustvo simptom socijalnog sloma, bratstvo sakupljaca je bolje organizovano nego sto bi neki posmatrac spolja mogao pomisliti.

Imaju striktna pravila o redu i prednosti. Na primer, onaj ko prvi stigne do kante za djubre ima pravo na njen sadrzaj. Niko drugi ne moze pokusati da uzme nesto iz nje. Medju njima nema ni rasne diskriminacije. "Nije vazno da li si Bugarin, Jermen ili Rom", kaze pedesetpetogodisnja zena. "Svi smo ravnopravni i dobro se slazemo."   Njena jermenska prijateljica, Maja Anmahjan, to potvrdjuje klimajuci glavom. Ali takodje se slazu da sadasnju slogu medju njima omogucuje obilje djubreta u Sofiji.

Ima dovoljno djubreta za sve, kazu one, dodajuci da tako velike kolicine privlace mnoge konkurente iz sela.

Opstanak ove zajednice omogucuje zastareli sistem prikupljanja djubreta u zemlji, bez sortirtanja prema kategorijama.

Skupljaci djubreta, zapravo, cine veliku uslugu lokalnoj upravi jer sortiraju i preradjuju velike kolicine otpada.

Gradska uprava je nedavno pokrenula novu inicijativu koja preti da ih ostavi bez posla.

Postavljeni su razliciti kontejneri za razlicite vrste djubreta u pet oblasti u gradu. Ali novi kontejneri jos nisu ostvarili svoju funkciju, jer je malo ljudi koji su spremni da sortiraju svoje djubre pre nego sto ga bace u kantu.

Mada ne odobrava to sto centri za preradu rade sa skupljacima djubreta, Neli Manova, predsednica gradskog komiteta za ekologiju, priznaje da je ovaj ad-hoc sistem veoma efikasan kada je u pitanju sortiranje hartije, stakla i metala za recikliranje.

Za sada, cini se, skupljaci djubreta ce nastaviti da pruzaju gradu svoje jeftine i ekoloski pozeljen usluge, i na taj nacin obezbedjuju sebi golu egzistenciju.

Borjana Dzambazova je nezavisni novinar u Sofiji.