PRLIĆEVA ODBRANA TRAŽI PRIVREMENO OSLOBAĐANJE

Advokat tvrdi kako se ostajanjem u zatvoru do okončanja suđenja krše prava njegovog klijenta.

PRLIĆEVA ODBRANA TRAŽI PRIVREMENO OSLOBAĐANJE

Advokat tvrdi kako se ostajanjem u zatvoru do okončanja suđenja krše prava njegovog klijenta.

Saturday, 21 March, 2009
Tim odbrane visokog političkog predstavnika bosanskih Hrvata, Jadranka Prlića, zatražio je od sudija da njihovom klijentu odobre privremeni boravak na slobodi, kako bi se vratio u Hrvatsku i u njoj proveo period do kraja suđenja.



Prlić je svojevremeno bio premijer samoproklamovane hrvatske paradržave Herceg-Bosne, a u Haškom tribunalu mu se sudi od aprila 2006.



On se, zajedno sa još petoricom visokih zvaničnika – Slobodanom Praljkom, Brunom Stojićem, Milivojem Petkovićem, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem – tereti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu proterivanja Bošnjaka iz nekih delova Bosne i Hercegovine koje su kontrolisali bosanski Hrvati. Reč je o zločinima koji su se desili tokom 1993. i 1994., za vreme hrvatsko-muslimanskog sukoba.



Prlić se odrekao svog prava da prisustvuje suđenju, koje bi trebalo da traje do maja 2010.



Do tada bi – imajući u vidu da mu je pravo na privremeni boravak na slobodi bilo u šest navrata ograničavano – Prlić u pritvoru ukupno trebalo da provede preko četiri godine.



Prlićev advokat, Majkl Karnavas (Michael Karnavas), izjavio je kako je toliko dug boravak u pritvoru „protivan pretpostavci o njegovoj nevinosti i predstavlja kršenje prava na pravično suđenje“.



On kaže kako pravila Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ne predviđaju da se privremeni boravak na slobodi ograničava samo na periode u kojima sud ne radi – tokom kojih ga sudije često odobravaju.



Osim toga, on se usprotivio i nečemu što je nazvao „pogrešnom“ primenom procesnog prava – kao sistema zasnovanog više na prethodnim sudijskim odlukama, nego na statutarnim propisima – koja podrazumeva to da za odobravanje privremenog boravka na slobodi nakon okončanja dokaznog postupka optužbe postoje „dovoljno uverljivi humanitarni razlozi“.



„Ovaj zahtev [koji je vidljiv u ranijim odlukama o privremenom oslobađanju] i verovatno zalaganje za pritvor [ukoliko se ne iznesu pomenuti razlozi] lišeni su bilo kakvog zakonskog osnova“, rekao je Karnavas.



„Ništa ne sugeriše da se dr Prlić neće vratiti u pritvor [Ujedinjenih nacija] kada to bude od njega zatražilo sudsko veće.“



Po Karnavasovim rečima, Prlić ni prilikom ranijih privremenih oslobađanja – u skladu sa pravilima suda – nije smeo da pobegne, niti da utiče na svedoke.



Uz njegov zahtev je priloženo i pismo hrvatske vlade, koja se obavezuje da će pomoći Tribunalu ukoliko se tokom privremenog boravka na slobodi bude ponašao nezakonito.



„Vlada Republike Hrvatske će preduzeti i sve mere koje su neophodne da bi se obezbedilo ponovno pojavljivanje g. Prlića na suđenju, te da tokom privremenog boravka na slobodi ne vrši uticaj i ne zastrašuje svedoke, žrtve ili bilo koga drugog“, stoji u pismu.



Prlić se Tribunalu predao u aprilu 2004. Dokazni postupak tužilaštva okončan je u januaru 2008., a odbrana je svoje dokaze počela da iznosi u maju 2008. Presuda pak neće moći da bude doneta pre početka 2011.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Frontline Updates
Support local journalists