DA LI ĆE SE NAMETANJE BRANIOCA ŠEŠELJU POKAZATI KAO KONTRAPRODUKTIVNO?

Nakon što su tužioci zatražili da se srbijanskom nacionalističkom lideru Vojislavu Šešelju odredi branilac, neki posmatrači su izjavili da bi to što se okrivljenome uskraćuje pravo na samostalnu odbranu moglo da izazove kontraefekat.



Tužilaštvo je zahtev da se Šešelju odredi branilac podnelo 28. jula, tvrdeći da okrivljeni „suštinski i uporno opstruira proces“. Međutim, posmatrači kažu kako je, ukoliko se sudije saglase sa predlogom iz tog podneska, malo verovatno da će Šešelj pristati na saradnju, što bi moglo da dovede do dodatnog ometanja sudskog procesa.



Šešelj bi braniocu mogao da kaže da ne preduzima ništa, što bi pak moglo da dovede do pat pozicije u odnosima između okrivljenog i sudskog veća – kaže profesor Majkl Vladimirof (Michail Wladimiroff). On je na suđenju bivšem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću – koji je umro pre okončanja procesa - sudelovao kao „amicus curiae“. U ovom kontekstu, „amicus curiae“ – ili „prijatelj suda“ – zapravo je neko ko je angažovan kao savetnik optuženika koji se brani sam.



„Ne znamo šta će on učiniti. Ne bih se iznenadio – pošto je sklon prilično radikalnim postupcima – da kaže: ’Imam samo jedno uputstvo, a to je da ne radite ništa’“, izjavio je Vladimirof za IWPR.



Šešelj je prošle sedmice podneo tajni odgovor na predlog tužilaštva. Njemu se pred Haškim tribunalom sudi za ratne zločine koji su u Hrvatskoj i Bosni počinjeni u periodu od 1991. do 1993.



Prema važećem statutu Tribunala, osumnjičenici za ratne zločine imaju pravo da se brane samostalno. Član 22 kaže kako okrivljenik ima pravo „da mu se sudi u njegovom prisustvu, i da se brani samostalno ili da po vlastitom nahođenju odluči ko će ga zastupati“.



Milošević se branio samostalno sve dok mu je zdravlje to dozvoljavalo, dok je Radovan Karadžić – bivši predsednik bosanskih Srba koji je uhapšen u julu ove godine – takođe najavio kako namerava da učini isto.



Po rečima Zorana Krasića – jednog od Šešeljevih zastupnika i člana njegovog beogradskog tima pravnih savetnika – okrivljeni želi da iskoristi svoje zakonsko pravo da se samostalno brani, jer smatra da je baš on najkvalifikovanija osoba za obavljanje tog posla.



„Dr Šešelj ima doktorat i profesor je Pravnog fakulteta u Beogradu“, kazao je Krasić.



On osporava i validnost optužbi protiv Šešelja.



„Govorimo o lažnoj optužnici protiv dr Šešelja i . . . dr Šešelj je osoba koja zna mnogo o tim stvarima“, kaže Krasić. „Za dr Šešelja, [odbrana od] ovih lažnih optužbi, koje zapravo falsifikuju istorijske događaje, predstavlja neku vrstu profesionalnog izazova.“



TVRDNJE O ZASTRAŠIVANJU SVEDOKA



Tužioci, međutim, traže da se Šešelju pravo na odbranu ograniči, s obzirom da – kako kažu – on zastrašuje svedoke i koristi sudnicu za iznošenje sopstvenih političkih stavova.



Prema navodima iz podneska glavnog tužioca Serža Bramerca (Serge Brammertz), Šešelj zloupotrebljava i pravo na tajne telefonske razgovore sa savetnicima iz Beograda, koji navodno vrše pritisak na svedoke u procesu.



U beogradskoj nevladinoj organizaciji Fond za humanitarno pravo (FHP) kažu kako Šešeljevi predstavnici stupaju u kontakt sa svedocima optužbe i ubeđuju ih da svedoče za odbranu.



Jedan svedok optužbe, koji se pred sudom pojavio protekle sedmice, ispričao je kako je odbio da se pokori predstavnicima Šešeljeve Srpske radikalne stranke (SRS), koji su od njega zatražili da promeni stranu. Rekao je i kako „pola grada“ zna da je otišao da svedoči u Hagu – iako je on zaštićeni svedok čije ime nije bilo obelodanjeno.



Šešeljevu zaštićenu komunikaciju iz pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija u Hagu – koja mu je omogućena zbog toga što se brani samostalno – sekretar Tribunala Hans Holcijus (Hans Holthuis) je ukinuo na 30 dana, i tokom tog perioda će njegovi razgovori sa beogradskim savetnicima biti nadzirani.



Po rečima portparolke Tribunala, Nerme Jelačić, ova odluka je doneta zbog Šešeljeve „zloupotrebe prava na poverljive razgovore“, s tim da o tome nisu date nikakve dodatne informacije.



Međutim, Šešeljev tim branilaca negira učešće u bilo kakvom zastrašivanju svedoka.



„Nije bilo nikakvog zastrašivanja svedoka [od strane pravnih savetnika okrivljenog]“, rekao je Krasić za IWPR.



Krasić je osudio Holcijusovu odluku da obustavi Šešeljevu poverljivu komunikaciju, tvrdeći da se time krši okrivljenikovo pravo na pošteno suđenje.



„Ukoliko ne postoji nenadzirana komunikacija među članovima tima odbrane, govorimo o klasičnom obliku ugrožavanja prava [na] pravično suđenje“, rekao je on.



Iako Jelačićeva nije mogla da komentariše zbivanja koja se tiču konkretnog suđenja, ona je za IWPR izjavila da pravo na samostalnu odbranu može biti podvrgnuto izvesnim ograničenjima.



„Konkretno, sudsko veće može ograničiti pravo na samostalnu odbranu pod odgovarajućim uslovima – ukoliko okrivljenik suštinski i trajno opstruira adekvatno i efikasno sprovođenje suđenja“, rekla je ona.



Pravila Tribunala omogućavaju da branilac bude dodeljen „kada god to interes pravde zahteva“.



Advokati sa kojima je IWPR razgovorao saglasni su oko toga da sudije, ukoliko budu procenile da Šešelj sve vreme opstruira pravdu, imaju i pravo da mu dodele branioca.



„Ako ne igrate po pravilima igre i kršite ih, onda vi gubite to pravo [na samostalnu odbranu]“, rekao je kraljičin savetnik Stiven Kej (Steven Kay), branilac koji je bio dodeljen Miloševiću.



Šešelj je već bio u sličnoj situaciji. U jesen 2006., sudsko veće – u sastavu drugačijem od sadašnjeg – odlučilo je da mu imenuje branioca.



Optuženi je nakon toga krenuo u štrajk glađu, uloživši žalbu na presudu sudskog veća. Ta žalba je i usvojena, nakon što je žalbeno veće presudilo da je sudsko veće pogrešilo.



U svom podnesku, tužioci su ovom prilikom od sudija zatražili da prilikom razmatranja zahteva ignorišu Šešeljeve pretnje da će štrajkovati glađu.



„Veće ne može pretnje o stupanju u štrajk glađu tretirati kao razlog za odbacivanje predloga. Pre će biti da se radi o još jednom pokušaju optuženog da od veća preuzme kontrolu i blokira postupak“, navodi se u podnesku.



Posmatrači kažu kako Šešelj želi da se brani sam kako bi potkopao suđenje i dobio publicitet kod kuće.



„Njega ne interesuje odbrana, on želi da od svakoga u Tribunalu načini budalu“, smatra Vojin Dimitrijević iz beogradskog Centra za ljudska prava.



Šešelju se prebacuje da svoje suđenje koristi u političke svrhe.



Čak i u haškom pritvoru, on je ostao predsednik SRS-a – partije koja je na izborima koji su održani ove godine važila za favorita, ali ju je naposletku pobedila Demokratska stranka (DS).



„Sama egzistencija i status [političara] zavise od njihovog prisustva u javnosti i izlaganja stavova, a sudnica im kao arena pruža iste mogućnosti kao i parlament“, kaže Kej.



No, Šešeljevi pravni savetnici negiraju da je njegova odluka da se brani samostalno politički motivisana i ponovo ističu njegovu pravničku spremu.



„Ne. Apsolutno ne“, kaže Krasić. „Jedini razlog za insistiranje na [Šešeljevoj] samostalnoj odbrani je to što se dr Šešelj tu nalazi na svom terenu. On predstavlja najbolji izbor za sopstvenu odbranu.“



PROCEDURALNE BRIGE



Pravni eksperti kažu da određivanje branioca protivno želji okrivljenog otvara ozbiljna proceduralna pitanja.



Pravila i procedure u Tribunalu počivaju kako na sistemu opšteg, tako i na sistemu civilnog prava.



Pravila Tribunala predviđaju i meru dodeljivanja branioca, nezavisno od toga da li okrivljeni to želi – što je odredba koja potiče iz pravnog sistema opšteg prava. Ona je pak suprotna sistemu civilnog prava – kakav postoji u većini evropskih zemalja – po kojem je dodeljivanje branioca nedopustivo ukoliko je protivno željama optuženika.



„Kao holandski advokat, ne mislim da bih mogao da učinim bilo šta sa klijentom koji ne želi da ga neko zastupa. To bi bilo protivno mom kodeksu ponašanja“, izjavio je za IWPR Mišel Pestman (Michiel Pestman), advokat amsterdamske firme Beler Franken Kope Vijngarden (Bohler Franken Koppe Wijngaarden).



„Klijent bi mogao da se žali na mene [holandskoj advokatskoj komori] ako bih imao nameru da ga branim protiv njegove volje.“



No, prema pravilima Tribunala – izvedenim iz opšteg prava – dodeljeni branilac je zvaničnik suda i stoga mora zastupati klijenta na način na koji to propisuje sekretarijat.



„U pogledu dodeljivanja advokata Šešelju, u opštem bi pravu advokat mogao da prihvati to imenovanje, jer je on zvaničnik suda i ne želi da [vređa sud]“, objasnio je Vladimirof.



Uprkos ovoj razlici, opšte i civilno pravo poseduju i jedan zajednički imenitelj koji bi se mogao ispostaviti kao prepreka na suđenju Šešelju – jer advokat nema ovlašćenja da čini bilo šta ukoliko za to nije dobio instrukcije od strane klijenta.



„Nije važno iz [kojeg sistema] advokat dolazi, on ne bi smeo da čini ništa protiv Šešeljeve volje . . . Pravila vam ne mogu sugerisati da postupate protivno volji svog klijenta“, kazao je Vladimirof.



Službeni branilac ne bi imao nikakav problem u situaciji kada mu okrivljeni daje instrukcije – kaže Kej. Kada je u septembru 2004. on bio imenovan za Miloševićevog branioca, Milošević je bio kooperativan. On je davao upute Keju, a prva od njih je bila ta da je od njega tražio da se žali na odluku o svom imenovanju.



„Uspostavio sam odnos sa Miloševićem, on je počeo da mi daje instrukcije i slučaj je nastavljen, napredovao je“, kazao je on.



Ali, ukoliko Šešelju bude dodeljen branilac, a on potom odbije da mu da bilo kakve upute, advokat neće moći ništa da učini.



„Ukoliko se [okrivljeni] opredeli za potpuno poricanje i odbije da prizna sud – onda imate problem“, rekao je Kej. „Advokat može da postupa isključivo po instrukcijama. Ja sam od Miloševića dobijao upute. Da nisam, ne bih učinio ništa.“



JAVNO IZRUGIVANJE



Alternativa nametanju branioca u nastojanju da se obuzda Šešeljevo nedolično ponašanje u sudu bila bi – po rečima posmatrača – ta da se ograniči publicitet koji se u Srbiji pridaje ovom suđenju.



„[Šešelj] ima slobodnu pozornicu za obraćanje svojim pristalicama . . . putem državne televizije“, kaže Dimitrijević. On smatra da Šešelj ne pokušava toliko da se brani koliko da se naruga Tribunalu, a od sudija napravi budale – što publicitet koji prati ovo suđenje još više potiče.



Predsednica beogradskog Helsinškog odbora, Sonja Biserko, takođe smatra da je Šešeljeva sudska retorika usmerena ka televizijskoj publici kod kuće.



„On uvek iskoristi neke sitne detalje, od kojih neki nisu značajni za kredibilitet svedoka, već samo za srbijansku javnost“, kaže Biserko.



Neki se zalažu za to da se televizijski prenosi suđenja ukinu.



„To je više problem odnosa javnosti nego pravni problem“, kaže Dimitrijević. „Druga opcija je da mu se dozvoli da se brani samostalno i zabrane svakodnevna pojavljivanja na srbijanskoj televiziji.“



Kej takođe smatra da bi redukovanje televizijskih prenosa suđenja pomoglo.



„[To je] svakako nešto što bih ja kao sudija razmotrio ukoliko već mislim da se suđenje namerno pretvara u televizijski cirkus. Razmotrio bih ukidanje te vrste publiciteta. Ne vidim kako sudija može biti sprečen u tome. U pravilima ne stoji da svako suđenje mora biti na televiziji.



Međutim, Tribunal posebno insistira na praćenju suđenja putem medija. U njegovom statutu stoji da će, uz istovremenu zaštitu svedoka i žrtava, „okrivljenom biti obezbeđeno pravično i javno saslušanje“. A nastojanje da se žrtve ratnih zločina upoznaju sa procesima je „jedna od glavnih karakteristika Tribunala“, dodao je Vladimirof.



Vladimirof pravi razliku između zasedanja koja se emituju posredstvom interneta, onako kako se odvijaju, i selektivnijeg pokrivanja događaja na televiziji. Zadržavanje prenosa na internetu, ali uz ograničavanje televiziskog emitovanja, moglo bi da bude korisno – kazao je on.



Međutim, on je i upozorio da će sudije morati da iznesu veoma čvrst argument ukoliko ne žele da Šešelj tvrdi kako je žrtva nepravičnog postupka.



Ostali, pak, kažu da bi bilo pogrešno ograničiti prenošenje suđenja.



„Javnost suđenja je veoma važno pravo i veoma važan javni interes“, kaže dr Goran Sluiter, profesor prava na Amsterdamskom Univerzitetu.



Sluiter smatra kako bi ograničavanje prenosa suđenja išlo na ruku samom Šešelju.



„To bi moglo da bude nešto što bi Šešelj želeo da oni urade – tu vrstu drastičnog poteza – kako bi mogao da proglasi pobedu. Mogao bi da kaže: ’Vidite, ovo je nepravičan sud.’ To nije opcija.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.