Bosna: Reforma obrazovnog sistema

Parlament Bosne i Hercegovine sprema se za usvajanje zakona kojim ce se po prvi put objediniti obrazovni sistem posle rata i ukloniti segregacija, nastava kojom se podsticu podele i otezava pomirenje u razlicitim delovima zemlje.

Nacrt zakona u kome se iznosi plan za temeljnu reformu osnovnih i srednjih skola odobrio je Savet ministara bosanske vlade 16. aprila i prosledo ga parlamentu. Nacrt ovog zakona rezultat je mnogih godina ulozenog truda medjunarodne zajednice i lokalnih strucnjaka.

Posle usvajanja u drzavnom parlamentu, novi zakon o obrazovanju stupice na snagu u oba bosanska entiteta - Republici Srpskoj, RS, i Federaciji Bosne i Hercegovine - koji su do sada imali odvojene i razlicite politike u obrazovnom sistemu. Entitetskim i kantonalnim propisima detaljno ce se urediti kako ce se odrzavati nastava u skolama koje ce podrzati sprovodjenje novog zakona.

Zakon o obrazovanju uvesce jedinstveni sistem sertifikata i diploma u citavoj zemlji. Takodje ce se omoguciti nastavnicima i ucenicima prelazak iz jedne skole u drugu u bilo kom delu zemlje. Novi zakon predvidja obaveznih devet godina skolovanja umesto dosadasnjih osam. Same skole ce imati koristi od veceg stepena autonomije i znacajnijeg angazovanja roditelja i nastavnika u obrazovnom procesu.

Zakonom se takodje predvidja zajednicki osnovni nastavni plan i program za sve skole, uspostavljanje jedinstvenih standarda u obrazovanju i resavanje problema diskriminacije.

"Najvaznija stvar u vezi sa ovim zakonom je to sto se na drzavnom nivou uspostavlja kodeks ponasanja u skolama koji podrazumeva suzbijanje diskriminacije", izjavila je Esma Hadzagic, bivsi ministar obrazovanja sarajevskog kantona.

Reforme su bile preko potrebne u zemlji u kojoj je od izbijanja rata 1992. godine obrazovanje bilo talac nacionalizma i zastarelih metoda nastave kojima se podsticalo savladjivanje gradiva napamet umesto insistiranja na razvijanju sposobnosti razmisljanja kod dece. Reforme su takodje odocnile jer nije bilo ministarstva obrazovanja na drzavnom nivou koje bi ih ubrzale.

Jedanaest godina kasnije, deca jos uvek pohadjaju skolu u etnicki podeljenim odeljenjima, a mnoge skole drze odvojeno nastavu za ucenike razlicitih nacionalnosti pod istim krovom.

Udzbenici cesto vrve od izraza uvredljivih za pripadnike drugih nacija. Do prosle godine, oblasti sa srpskom i hrvatskom vecinom mahom su koristili knjige poslate iz Beograda i Zagreba. To je pocelo da se menja na pocetku tekuce skolske godine proslog septembra posle postizanja sporazuma izmedju razlicitih organa obrazovnih vlasti i medjunarodne zajednice. Republika Srpska je sada zamenila sve udzbenike iz Beograda domacim, dok se u hrvatskim oblastima jos uvek koriste neke knjige iz Zagreba.

Mada se predlog zakona koji bi trebalo da se usvoji u drzavnom parlamentu ne bavi pitanjem udzbenika, strucnjaci za obrazovanje kazu da ce se pripremiti novi koji ce biti u skladu sa novim nastavnim programom.

Vec se radi na novom nastavnom programu, kaze Mevlida Pekmez, direktor Uciteljske skole iz Sarajeva. Ona smatra da su dosadasnji razliciti nastavni programi doveli do konfuzne situacije u kojoj postoje nekompatibilni sistemi nastave.

Novi nastavni program trebalo bi da omoguci deci iz razlicitih etnickih grupa da provode vise vremena zajedno u skolama, a da istovremeno imaju mogucnost pohadjanja casova iz "nacionalnih predmeta" kao sto su jezik i knjizevnost. Eksperimentalni model vec funkcionise u okrugu Brcko, i to sa znacajnim uspehom.

U novom nastavnom programu nece biti mesta za zastarale metode nastave kojima se, kako kaze Mevlida Pekmez, ucenici svode na pasivne primaoce informacija i cinjenica.

"Ucitelji i nastavnici bi obicno predavali i potom ispitivali ucenike, od kojih se ocekivalo da gradivo nauce napamet", kaze Pekmez. "Od ucenika bi sada trebalo ocekivati da posmatraju, istrazuju, izvlace zakljucke i ucestvuju u timskim projektima, a ne samo da im se serviraju gotove definicije."

"Nastavni program trebalo bi da sadrzi detaljan opis vestina, vrednosti, sposobnosti i pristupa koje ucenici treba da usvoje", kaze Klod Kifer, visi savetnik za obrazovanje iz OEBS-ove misije u Bosni. "Jedini cilj koji trenutno postoji u obrazovanju je akumuliranje znanja, ali to je zastareo i prevazidjen pristup."

Eksperti kazu da ce ucitelji i nastavnici morati da se obuce za predavanje po novom nastavnom programu i upotrebu novih multimedijalnih metoda. Pekmez kaze da se obuka nastavnika zavrsavala dobijanjem univerzitetske diplome, ali da je sada neophodno kontinuirano usavrsavanje.

"Po zavrsetku rata, nijedan nastavnik nije znao kako se koristi Internet", kaze Pekmezova, "ali kod njih postoji snazna zelja da savladaju nove stvari. Nase obrazovanje je dobro, ali mnoge stvari su se promenile u svetu i mi moramo da hvatamo korak."

S obzirom na to da je do pocetka nove skolske godine ostalo samo nekoliko meseci, a novi predlog zakona o obrazovanju je jos uvek u parlamentu, javljaju se sumnje da ce novi nastavni program biti spreman na vreme.

Strahuje se da bi neke nacionalisticke stranke mogle pokusati da blokiraju usvajanje zakona. Verske grupe bi takodje mogle stvoriti probleme. Izvori bliski OEBS-u kazu da su katolicka verska zajednica kao i srpska pravoslavna zajednica nezadovoljne zbog clana 9 zakona, kojim se veronauka u skolama definise kao fakultativni kurs bez ocenjivanja, a zabranjuje se obavezna nastava veronauke za decu razlicitih veroispovesti.

U Republici Srpskoj, veronauka je bila obavezni predmet u skolama sto nije bilo popularno medju povratnicima drugih nacionalnosti. Veronauka kao obavezan predmet je suprotna Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima u kojoj se propisuje da drzava mora obezbediti obrazovanje za decu koje bi bilo "u skladu sa verskim i filozofskim uverenjima njihovih roditelja".

U slucaju da se oduzi proces usvajanja novog zakona o obrazovanju u drzavnom parlamentu, Ured visokog predstavnika u BiH bi ga jednostavno mogao nametnuti. Medjutim, zamenik sefa misije OEBS-a, ambasador Ziper de Fabijani, pokazao je oprez u vezi sa ovakvom mogucnoscu. "Mislim da je isuvise rano razmisljati o nametanju zakona. Zamolio bih vas da dopustite da on prodje najpre kroz parlamentarnu proceduru."

Sef misije OEBS-a ambasador Robert Birkroft i specijalni izaslanik Saveta Evrope dr Sonja Mozer-Starah zatrazili su od parlamenta da usvoji zakon sto je pre moguce.

Za Bosnu je modernizacija obrazovnog sistema prioritet ako zeli da se pridruzi Evropi. Reforma obrazovanja je jedan od uslova koji se mora ispuniti do 2009. godine da bi se zemlja kvalifikovala za prikljucenje Evropskoj uniji.

"To je poslednji voz za Evropu", kaze Esma Hadzagic. "Ne smemo ostati izolovani, a ako budemo pametni, mozemo stici na cilj prvi."

Usvajanje novog zakona bice prvi korak ka tom cilju, ali Bosni predstoji jos puno posla da bi u potpunosti reformisala svoj obrazovi sistem.

Daniela Valenta je saradnik IWPR-a iz Sarajeva.