Karadzicev Saucesnik

Momcilo Krajisnik je usao u politiku 1990. godine kao anoniman finansijski direktor jedne sarajevske fabrike, a za samo godinu dana postao je jedan od najmocnijih Srba u Bosni.

Ljudi ga se secaju iz vremena pre nego sto se bavio politikom kao disciplonovanog seoskog domacina, koji je ustajao u cik zore, hranio stoku, a onda odlazio na posao u jednu od fabrika velikog socijalistickog koncerna u Sarajevu, "Engergoinvest".

"Za 14 godina, koliko sam mu bio pretpostavljeni, nijednom nije zakasnio na prvu jutarnju kafu direktorskog kolegijuma, koja se pila u 5.30 ujutro", prica Krajisnikof sef iz tog vremena.

Uoci rata, posle prvih visestranackih izbora u Bosni 1990. godine, na kojima pobedjuju nacionalisticke stranke Srba, Bosnjaka i Hrvata, Krajisnik je postao predsednik bosanskog parlamenta.

Na to mesto preporucuje ga njegovo licno prijateljstvo sa Karadzicem, sa kojim je osamdesetih godina bio gotovo godinu dana u zatvoru zbog nezakonitog trosenja kredita.

Sada, jedan od najmocnijih Srba otisao je da mu bude sudjeno po optuznici gotovo identicnoj Karadzicevoj. Za to vreme, ima naznaka da se Karadzic pred najavama hapsenja jos pre nekoliko meseci sklonio u Srbiju. Stoga, izgleda da ce samom Krajisniku biti sudjeno.

Buduci da je odrastao u okolini Sarajeva, Krajisnik se s pravom smatra dobrim poznavaocem mentaliteta bosanskih Muslimana. Alija Izetbegovic, ratni lider Bosnjaka, radije je pregovarao sa Krajisnikom. Karadzica je smatrao suvise agresivnim.

Cak i u vreme opsade Sarajeva, dva meseca posto je rat poceo, Krajisnik je pregovarao sa Izetbegovicem u polusrusenoj zgradi parlamenta.

Dok je Karadzic, kao dete iz siromasne kuce i osrednje placeni lekar u drzavnoj sluzbi, bio fasciniran novcem, Krajisnik je na novac gledao kao na sredstvo sirenja uticaja.

Iako nije bio mocan kao Karadzic, postao je ovladao poslovno - policijskim aparatom.

Njegova moc prvi put dolazi do izrazaja u maju 1993. godine, kada je vesto manipulisuci parlamentom RS, ponizio Slobodana Milosevica, neprikosnovenog vodju Srba.

Iako je Karadzic obecao Milosevicu da ce parlament prihvatiti Vens - Ovenov mirovni plan i pozvao predsednika Srbije da uvelica taj trenutak, Krajisnik je vestim vodjenjem skupstine i lobiranjem u pauzama uspeo da pridobije poslanike. Plan je bio odbijen. Tada je dobio nadimak Mister No.

Pretpostavlja se da ce oni koji budu imali zadatak da odbrane optuznicu protiv Krajisnika, imati djavolski tezak posao. Za razliku od drugih srpskih lidera, Krajisnik se uzdrzavao od zapaljivih izjava.

Cak je i propaganda Alije Izetbegovica koja ne bira epitete, Krajisnika tretirala vidno blaze od svih i njegovo ime se ne pominje u vezi sa zlocinima.

Krajisnik je mozda jedini lider koji nema nijednu fotografiju sa fronta, niti ga je neko mogao videti kako se sepuri u nekom novoosvojenom mestu. On se u to vreme okrenuo poslovima koji donose novac.

U vreme zestoke ekonomske blokade Srbije prema RS 1994.godine, Krajisnik i njegov brat Mirko pojavljuju se kao mocni trgovci naftom i municijom, koju otkupljuju u Kragujevcu i prodaju vojsci RS po cetvorostruko visoj ceni.

U to vreme, ostavlja utisak coveka koji je zainteresovan za mir i mnogi strani pregovaraci ga vide kao posleratnog srpskog lidera posle Karadzica.

Milosevic nije imao poverenja u Krajisnika. Za vreme Daytonske konferencije u Americi, nije mu dozvolio da vidi konacne mape sve do deset minuta pred kraj pregovora.

"Kada smo napokon videli mape, jasno smo rekli da niko nema pravo da ih prihvati u nase ime", izjavio je Krajisnik. Kasnije je popustio pod pritiskom Beograda i prihvatio ovaj sporazum.

Posle Daytona, Krajisnik preuzima monopol na sverc cigaretama i nad uvozom gradjevinskog materijala.

Za to vreme medjunarodni predstavnici kao jedan od uslova politickog opstanka SDS-a navode smenu Krajisnika sa svih stranackih funkcija.

Od kada je sisao s vlasti posle antikorupcione kampanje Biljane Plavsic u januaru 1998. godine, sve cesce boravi na svom imanju koje je jos tokom rata kupio u selu Banje kod Arandjelovca.

Njegovo hapsenje izazvalo je politicku buru u Republici Srpskoj, gde su partije razmenile optuzbe o medjusobnoj umesanosti.

Mirko Banjac, visoki funkcioner Srpske demokratske stranke, optuzio je premijera Milorada Dodika da je bio unapred upozoren o ovom hapsenju.

Istovremeno, ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka optuzila je SDS da je Krajisnik uhapsen u "verovatnom dosluhu sa vrhom te stranke".

Medjusobne optuzbe, medjutim, imaju vrednost samo u kontekstu predizborne kampanje.

Vrlo pouzdani izvori iz Krajisnikovog okruzenja tvrde da je i on sam znao da se nalazi na zapecacenoj optuznici Haskog tribunala za ratne zlocine. Medjunarodne snage SFOR-a su prvi put pokusale da ga uhapse krajem prosle godine. Od tada je doslo do jos dva pokusaja.

Tada je, ocekujuci hapsenje, Krajisnik odredio branioce pred Tribunalom.

Krajisnik je jednom prilikom rekao da osumnjicene za ratne zlocine ne smatra zlocincima, vec narodnim herojima. Sada je u prilici da razmisli o toj razlici.

Zeljko Cvijanovic je nezavisni novinar iz Republike Srpske.