Grcki pagani iritiraju crkvu obozavanjem starih bogova

Na zelenoj livadi u podnozju planine Olimp, koja je poznata u mitoloskoj literaturi kao staniste Zevsa i helenskih bogova, grupa muskaraca i zena odevenih u toge stoje rasporedjeni u krug i sa vencima od lisca na glavama i podignutom desnom rukom izgovaraju stihove na starogrckom.

Obred davanja imena je poceo. Na kraju rituala desetak clanova grupe ce formalno odbaciti svoju staru hriscansku veru i prihvatiti nova helenska, paganska imena.

Oko hiljadu pripadnika “Pokreta za povratak Helena” okupilo se 27. juna ove godine na ceremoniji na planini Olimp da bi slusali ritmove bubnjeva i ucestvovali u necemu za sta veruju da predstavlja rituale njihovih predaka.

Covek koji predvodi ceremoniju, pedesetdevetogodisnji Trifon Olimpios, dvadeset pet godina je predavao filozofiju na Univerzitetu u Stokholmu pre nego sto je odbacio tradicionalna hriscanska uverenja i zapoceo kampanju za ozivljavanje paganskog kulta koji je dominirao zivotom Grka pre vise od dve hiljade godina.

Posto je promenio prezime iz Kostopulos u Olimpios, posvetio se obozavanju panteona starih grckih bogova, sto ukljucuje svakodnevne molitve i ponude cveca i voca koje se stavljaju na kucni oltar.

Vec devet godina pokusava da uveri svoje savremenike da hriscantsvo osim sto je strano grckoj kulturi takodje ne odgovara potrebama modernog sveta.

Olimpios definise svoju helensku veru kao “ideologiju”, a ne kao “religiju”, i vecina njegovih sledbenika ne pridrzava se nikakvog strog utvrdjenog obrasca praktikovanja vere.

Umesto toga, povremeno organizuju diskusione grupe i posecuju godisnje proslave na planini Olimp, gde nose toge, piju crno vino, slusaju muziku, govore starogrcki i – ako to pozele – daju sebi nova klasicna grcka imena.

Mada to sto helenski pokret radi izgleda bezazleno, Olimpios nailazi na snazan otpor u zemlji u kojoj se vec mnogo vekova nacionalni identitet i ispovedanje pravoslavnog hriscanstva dozivljavaju kao jedna ista stvar.

Uprkos sekularizaciji tokom poslednjih decenija, 98 procenata grcke populacije i dalje bar nominalno pripada grckoj pravoslavnoj crkvi, a mnogi redovno i odlaze u crkvu.

Ipak, broj pagana u Grckoj konstantno raste – bar prema podacima Pokreta za povratak Helena, mada zbog labave organizacione strukture nije lako odrediti tacan broj pripadnika pokreta.

“Prikljucila sam se jer mi se dopada sloboda misljenja koju ovi ljudi zagovaraju”, izjavila je Lito, stara 15 godina, ucenica iz Soluna, koja je za ceremoniju na planini Olimp obukla ljubicastu togu.

Obredom za promenu imena pre godinu dana Lito je uzela helensko ime i sada se vratila da bi prisustvovala istom obredu za njenog brata. Priznaje da ponekad jos odlazi u crkvu, najvise zato sto se plasi da prijatelji iz skole mozda ne bi odobrili to sto se pridruzila paganima.

Vecina ljudi koji u togama setaju livadama u senci Olimpa otvoreno priznaju da grcko drustvo nema mnogo razumevanja za njihova uverenja. Za otpor na koji nailaze krive crkvu za koju tvrde da spovodi negativnu kampanju protiv njih u medijima.

“Grcka stampa ove ljude ne uzima za ozbiljno najvise zato sto imaju svega oko 3.000 aktivnih clanova”, izjavila je Nina Pasalidu, novinarka lista To Vima.

Nina Pasalidu im odaje priznanje za poznavanje starogrcke literature, ali smatra da su obredi i toge izraz loseg ukusa. “Zivimo u slobodnom svetu i ja nemam nista protiv da im se da prostora da praktikuju svoju religiju ili se penju na planinu i mole Zevsu.”

Ali, njenu toleranciju ne dele bas svi i vecina pagana na festivalu na Olimpu izjavljuje da se ne osecaju dovoljno sigurno da bi javno iznosili svoja uverenja.

Zena po imenu Ilioviti iz Soluna izjavila je da su joj deca imala problema u skoli nakon sto se saznalo za paganska uverenja porodice.

Cak i sin Trifona Olimpiosa, Atanasios, koji snazno podrzava pokret svog oca, priznaje da povremeno odlazi u crkvu, da bi zadovoljio porodicu svoje majke, koja ne odobrava njegovo opredeljenje.

Neodobravanje s kojim grcko drustvo gleda na one koji odbacuju ucenja crkve ocevidno je cak i na ovogodisnjem festivalu na planini Olimp.

Proslava se poklopila sa vencanjem koje je obavljeno u maloj crkvi na kraju poljane, i dok su svatovi na putu do crkve prolazili kroz gomilu pagana odevenih u toge, mnogi su se ljutito mrstili. Neko je cak prosiktao: “Idolopoklonici!”

Svestenik u obliznjoj crkvi koristio je istu rec kada je komentarisao paganske obrede koji su se prethodnih godina odvijali tu na njegovom pragu, ali ove godine je odbio da da komentar.

Pagani sa planine Olimp jos se secaju haosa koji je nastao pre dve godine kada je lokalni episkop doterao snazno ozvucenje i postavio ga u blizini da bi njihove paganske napeve zaglusio hriscanskim himnama.

Tvrde da je koristio i megafon da bi izvikivao uvrede, a policajci koji su dosli posavetovali su pagane da se spakuju i odu, umsto da ukore episkopa.

Neprijateljstvo crkve prema Trifonu Olimpiosu seze vise godina u proslost. Pre sedamnaest godina privukao je paznju medija kada je odlucio da se sa svojom drugom zenom venca po paganskom obredu.

“Mi smo bili prvi ljudi u Grckoj koji su posle mnogo godina ozbiljno doveli u pitanje njen (crkveni) autoritet i zato su poveli ostru negativnu kampanju protiv nas u medijima”, izjavio je Trifon.

Da sve ovo za crkvu bude jos neugodnije, pobrinula se jedna druga organizacija, poznata kao Komitet za priznavanje grckog verskog dodekateona, koju predvodi Panagiotis Marinis, a koja se prikljucila kampanji za rehabilitaciju paganskih vrednosti.

Rasirena sumnjicavost prema paganima ne moze brzo nestati u zemlji u kojoj je do pre samo cetiri godine verska pripadnost gradjana bila upisana i u njihove licne karte.

Vlasti su takve podatke uklonile iz licnih karata tek na pritisak iz EU, uz snazan otpor crkve.

“Mislim da obe strane – i pagani i hriscani – pomalo preteruju”, izjavila je Elizabet, Skotlandjanka koja je na ceremoniju dosla sa svojim grckim suprugom.

“Mozda je ovaj paganizam reakcija na cinjenicu da se zivot u zemlji tako dugo odvijao pod tako snaznim uticajem crkve.”

Albena Skodrova je saradnik IWPR.