IZVESTAJ IZ REGIONA: RENDALOVO SVEDOCENJE JOS UVEK SPORNO
Odbijanje americkog novinara da se pojavi u Hagu rasplamsalo je diskusiju
IZVESTAJ IZ REGIONA: RENDALOVO SVEDOCENJE JOS UVEK SPORNO
Odbijanje americkog novinara da se pojavi u Hagu rasplamsalo je diskusiju
Pise: Amra Kebo iz Sarajeva (TU 280, 9-13 septembar 2002)
Dok mnoge kolege americkog novinara Dzonatan Rendala podrazavaju njegovo
odbijanje da svedoci pred haskim sudom, nezavisni novinari iz citave bivse
Jugoslavije kritikuju ovakav stav. Brojni predstavnici lokalnih nezavisnih
medija tvrde da imaju duznost izneti dokaze o zlodelima kojima su
prisustvovali, a po ovom pitanju slazu se i Srbi, i Hrvati, i Muslimani.
Rendal je u maju odbio zahtev da se pojavi pred tribunalom i svedoci na
sudjenju Radoslavu Brdjaninu i Momiru Talicu, koji su optuzeni za genocid
pocinjen u severozapadnoj Bosni. Tuzilastvo je pogotovo bilo
zainteresovano za Rendalov intervju s Brdjaninom, odrzanom 1993. godine u
Banja Luci.
Rendal je svojevremeno sa zadovoljstvom dao izjavu predstavnicima
tribunala, da bi se sada - kao na vlastite razloge da ne ode u Hag -
pozivao na slobodu stampe i poverljivost novinarskih izvora. Njegov iskaz
je medjutim odbacen kao "neosnovan", nakon cega je americki novinar podneo
i zalbu, koja bi trebalo da bude razmotrena krajem meseca.
Predstavnici brojnih medijskih grupacija i novinarskih udruzenja iz
Sjedinjenih Drzava saglasili su se s Rendalovim stavom. Americki tim
advokata, koji sebe nazivaju Prijateljima tribunala, zatrazio je od
Haga - uz podrsku 30 pomenutih asocijacija - da povuce svoj zahtev da se
novinar pojavi na sudu.
S druge strane, mnogi lokalni izvestaci iz proteklih balkanskih ratova
smatraju da je Rendalova odluka neobjasnjiva. "Odbijanje da se jos jednom
isprica prica je, po mom misljenju, nelogicno", izjavio je Sejo Omeragic,
nekadasnji ratni izvestac sarajevskog dnevnog lista Slobodna Bosna i
sadasnji glavni urednik nedeljnika Ljiljan. "Novinarstvo je profesija koja
nastoji da otkrije istinu i svaki je izvestac . . . u sustini svedok."
Omeragic - koji je i sam u nekoliko navrata saradjivao s istraziteljima
tribunala - zastupa tezu koja i inace preovladava u Bosni: da pravi razlog
americkog odbijanja da se svedoci nije profesionalne, nego politicke
prirode. Omeragic i njegove kolege strahuju da je pristup americkih medija
zapravo motivisan Vasingtonovim suprotstavljanjem Medjunarodnom krivicnom
sudu i odlucnoscu u sprecavanju da se bilo kom americkom drzavljaninu sudi
za ratne zlocine.
Novinari s Balkana su ugalvnom saglasni s Rendalom kada je rec o vaznosti
zastite izvora. Igor Gajic, glavni urednik banjaluckog izdanja nedeljnika
Reporter, izjavljuje da se "od njih zivi". A Neven Santic, iz hrvatskog
glasila Novi List, tvrdi: "Ukoliko novinar obavi bilo kakav A?nezvanicanA?
razgovor, onda on ili ona treba da se ponasa poput lekara ili svestenika -
i da sacuva tajnu."
I oni, medjutim, smatraju da - u slucajevima kada su novinari bili svedoci
ratnih zlocina - ipak postoji moralna i profesionalna obaveza da se
svedoci.
Izvesni balkanski i brojni strani novinari strahuju od toga da bi ih
gospodari rata i kriminalci - ako samo pomisle da ce oni ubuduce
eventualno svedociti protiv njih - mogli napasti; nasuprot tome, vecina
lokalnih urednika i izvestaca u izjavama za IWPR tvrdi da se odbijanje
iznosenja dokaza nikako ne moze opravdati, s obzirom da su dopisnici s
razlicitih bojista umnogome vec doprineli raskrinkavanju koncentracionih
logora, etnickog ciscenja i masovnih grobnica.
U svom clanku objavljenom u sarajevskim Danima, izvestac Emir Suljagic
iznosi uverenje da bi, ako novinari budu oslobodjeni obaveze da svedoce,
optuzenici bili u prednosti nad tuzilastvom.
Glavni urednik pomenutog nedeljnika, Vildana Selimbegovic, slaze se s
Markom Markovicem - glavnim urednikom Dnevnog lista da je profesionalna
duznost novinara da svedoce o onome sto su videli. A Zenun Celaj, zamenik
glavnog urednika kosovskog dnevnog lista Zeri, dodaje da se to narocito
odnosi na slucajeve zlocina protiv covecnosti i krsenja medjunarodnog
prava.
Mnogi istakniti balkanski reporteri - pogotovo u Bosni i Hercegovini i na
Kosovu - vec su bili u prilici da saradjuju s istraziteljima. Senad Avdic,
glavni urednik Slobodne Bosne, izjavio je za IWPR da je vise puta davao
izjave kancelariji tribunala u Sarajevu. U jednom od tih slucajeva radilo
se o zlocinima koji su pocinjeni u srednjebosanskim selima Grabovica i
Ahmici.
Avdic je dodao i da se, onda kada su mu haski istrazitelji uputili poziv
da pojasni neke od svojih izvestaja, ni za trenutak nije pokolebao.
"Moralna je i profesionalna duznost izvestaca da rasvetle dogadjaje".
Tribunal je nekoliko puta zamolio da mu se predoce podaci koji su
objavljeni u Slobodnoj Bosni, a Avdic je "rado udovoljio njihovim
zahtevima i poslao im sve sto su zatrazili".
Amra Kebo je urednik bosanskog dnevnog lista Oslobodjenje. U pisanju
izvestaja ucestvovali su i Daniel Sunter iz Beograda, Nehat Islami iz
Pristine i Dragutin Hedl iz Hrvatske.