Djindjic Pred Teskim Odlukama

Kada je glavni tuzilac Haskog tribunala, Karla del Ponte pocetkom meseca posetila Beograd, bilo je jasno da pokusava da ohrabri Srbe da pozure sa izrucenjima osumnjicenih ratnih zlocinaca Hagu.

Srpski premijer Zoran Djindjic zna da u protivnom nece doci do poboljsanja ekonomskih izgleda zemlje, ali i da bi ga izrucenje osumnjicenih moglo i te kako kostati.

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, koji se protivi saradnji sa Haskim sudom, verovatno ce dobiti jos vecu politicku prednost nakon hapsenja osumnjicenih, dok ce to jos vise oslabiti Djindjicevu popularnost.

Sa druge strane, ukoliko ne dodje do daljih izrucivanja, srpski premijer rizikuje da mu Zapad okrene ledja i uskrati preko potrebnu finansijsku pomoc. "Brzina naseg integrisanja u demokratsku Evropu", upozorio je Djindjic, "zavisi od nase spremnosti da odlucno okrenemo ledja onima koji su pocinili ratne zlocine".

Iako je potvrdio svoju odlucnost izrucivanjem Milosevica Tribunalu u junu, Djindjic je pod pritiskom da do kraja septembra isporuci i ostale koji se nalaze na haskoj listi.

I Djindjic i Del Ponte kazu da su tokom dvodnevnih razgovora "dogovarali strategiju uzajamne kooperacije".

Prioriteti Haga su brze izrucivanje osumnjicenih za ratne zlocine, zatvaranje granice izmedju Srbije i Republike Srpske za sve koji beze iz ovog bosanskog entiteta, omogucavanje kontakta sa svedocima ratnih zlocina i pristup policijskim i vojnim arhivama.

Djindjic se u principu slozio sa tri prva zahteva, ali nije preciznije rekao kada ce ih ispuniti. On je, takodje, izrazio bojazan da ce cetvrti zahtev Haga dovesti do daljih optuznica.

Predsednik Srbije, Milan Milutinovic predstavlja jos jedan prioritet Haga, posto bi se njegovo svedocenje moglo upotrebiti u procesu protiv Milosevica. Sudeci po izvoru IWPR, Hag je vec stupio u kontakt sa Milutinovicem i generalom Dragoljubom Ojdanicem, jos jednim optuzenikom za ratne zlocine, kao i da je obojici predocena mogucnost da se dobrovoljno predaju Hagu radi svedocenja.

Uoci posete Beogradu, portparol Del Ponte, Florens Hartman je izjavila da ce predsednik Milutinovic na kraju morati da dodje u Hag, ali Del Ponte nije insistirala na njegovom izrucenju.

"Ona je prihvatila Djindjicev argument da ce Milutinovicev odlazak u Hag destabilizovati vladu i otezati dalju saradnju izmedju Haga i Beograda", izjavio je vladin izvor za IWPR.

Izrucenje srpskog predsednika Milutinovica Hagu moglo bi dovesti do novih predsednickih i parlamentarnih izbora u Srbiji sa teskim posledicama po Djindjica. Stoga ne iznenadjuje sto je brizi Del Ponte za "stabilnost srpske vlade" posvecena narocita paznja tokom konferencije za stampu srpskog premijera.

Djindjic shvata da ne moze oklevati za izrucenjima. Nakon predaje Hagu Milosevica u junu, Beogradu je odobren tromesecni moratorijum na dalja izrucenja. Rok moratorijuma istice krajem septembra.

Na listi osumnjicenih nalazi se i vukovarska trojka, sastavljena od nekadasnjih oficira Jugoslovenske narodne armije, JNA, Mileta Mrksica, Miroslava Radica i Veselina Sljivancanina, koji su optuzeni za ubistvo 200 civila u Vukovaru u novembru 1991, i general Ratko Mladic koji je optuzen za genocid u Srebrenici 1995.godine.

Pre sest meseci lista optuzenih je formalno urucena jugoslovenskom ministarstvu pravde. Na njoj se nalaze imena Vlajka Stoiljkovica, Nikole Sainovica i generala Ojdanica. Pored njih na listi se nalaze i Milan i Sredoje Lukic, optuzeni za zlocine u Visegradu 1992. godine i "dubrovacka cetvorka", sastavljena od oficira JNA koji su navodno odgovorni za bombardovanje ovog hrvatskog grada tokom 1991.godine.

Haski tuzilac se takodje raspitivala za generala Mladica, najtrazenijeg sa liste osumnjicenih pored nekadasnjeg predsednika Republike Srpske, Radovana Karadzica. Ona je zatrazila garancije od Djindjica da ce Mladic biti uhapsen ukoliko se pojavi u Beogradu.

Djindjic je rekao da ni Karadzic ni Mladic nisu u Srbiji, ali se zvanicnici SFOR-a u Bosni zale poslednjih meseci da ova dvojica izbegavaju hapsenja tako sto beze preko granice u Srbiju.

Del Ponte zeli da se ova dvojica uhapse sto pre, jer padom prvog snega u novembru, put do njihovih skrovista u RS postaje neprohodan.

Pitanje je da li ce Djindjic uspeti da sprovede obecanja. On zna da mora doci do ekonomske pomoci, ali je isto tako svestan da bi sebi naneo veliku politicku stetu ukoliko ga protivnici optuze da je saradnik Tribunala.

Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".