GLAVNA TUŽITELJKA TRAŽI MEĐUNARODNU SARADNJU
Del Ponteova je na svojoj oproštajnoj konferenciji za štampu rekla da je tužiocima neophodna međunarodna podrška.
GLAVNA TUŽITELJKA TRAŽI MEĐUNARODNU SARADNJU
Del Ponteova je na svojoj oproštajnoj konferenciji za štampu rekla da je tužiocima neophodna međunarodna podrška.
Karla del Ponte (Carla Del Ponte) je ove sedmice – zadovoljna, ali i frustrirana nakon osam godina provedenih na funkciji glavne tužiteljke za ratne zločine u Hagu – izjavila da je za hvatanje poslednjih begunaca presudna međunarodna saradnja.
„Međunarodni tužioci ne mogu da funkcionišu bez podrške država, bez njihove političke podrške. Mi zavisimo od njihove dobre volje“, rekla je Del Ponteova novinarima na svojoj poslednjoj konferenciji za štampu pre no što joj ovog meseca bude istekao mandat.
Uprkos tome što je u periodu dok je ona obavljala tu funkciju pritvoren 91 osumnjičenik, bivši lideri bosanskih Srba, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ostali su izvan njenog domašaja. Njih dvojica su optužena za genocid u Srebrenici, gde su srpske snage u julu 1995. ubile 8,000 bošnjačkih civila.
„Činjenica da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić još uvek na slobodi predstavlja mrlju u našem radu“, kazala je Del Ponteova.
Otkako je u septembru 1999. ona stupila na dužnost, Tribunal je ostvario neke značajne pomake. Sud je utvrdio da je masakr u Srebrenici bio genocid, te presudio da je opsada Sarajeva bila ratni zločin.
No, Del Ponteova smatra da je izostala puna podrška međunarodne zajednice za privođenje pojedinaca pravdi. A bez takve podrške, po njenom mišljenju, Karadžiću i Mladiću nikada neće biti suđeno za zločine.
„Veoma je važno da Evropska Unija izvrši politički pritisak na Beograd da [ih] uhapsi“, rekla je ona.
Brisel je potencijalno članstvo Srbije u EU-u vezao za nastavak saradnje Beograda sa sudom za ratne zločine: reč je o politici koju tamo nazivaju „uslovljavanjem“.
„Nadam se da će Evropska Unija nastaviti da podržava ovu instituciju i ostati pri uslovljavanju dok se to ne desi. Tribunal ne sme biti zatvoren pre no što svi preostali begunci ne budu privedeni pravdi.“
Međutim, Del Ponteova je potvrdila da njena kancelarija priprema tužioce za ratne zločine iz Hrvatske, Srbije i Bosne kako bi njihova sudstva bila sposobna da procesuiraju osumnjičene za ratne zločine.
„Najvažniji rezultat svega ovoga jeste da niko ko je počinio zločine ne može mirno da spava“, rekla je ona.
Del Pontova je navela da postoje i druge pouke koje bi se mogle izvući iz perioda koji je provela u Hagu. Ona se založila za to da se (iz saosećanja) ukine praksa unakrsnog ispitivanja žrtava, kao i da procedura iznošenja dokaza bude ubrzana tako što bi oni najpre bili predočavani u pismenoj ili vizuelnoj formi.
Tužiteljka koja uskoro napušta ovu dužnost naposletku je odala priznanje žrtvama koje svedoče pred Tribunalom.
„Susreti sa njima daju nam neophodnu energiju i snagu da nastavimo sa radom“, rekla je ona.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
„Međunarodni tužioci ne mogu da funkcionišu bez podrške država, bez njihove političke podrške. Mi zavisimo od njihove dobre volje“, rekla je Del Ponteova novinarima na svojoj poslednjoj konferenciji za štampu pre no što joj ovog meseca bude istekao mandat.
Uprkos tome što je u periodu dok je ona obavljala tu funkciju pritvoren 91 osumnjičenik, bivši lideri bosanskih Srba, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ostali su izvan njenog domašaja. Njih dvojica su optužena za genocid u Srebrenici, gde su srpske snage u julu 1995. ubile 8,000 bošnjačkih civila.
„Činjenica da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić još uvek na slobodi predstavlja mrlju u našem radu“, kazala je Del Ponteova.
Otkako je u septembru 1999. ona stupila na dužnost, Tribunal je ostvario neke značajne pomake. Sud je utvrdio da je masakr u Srebrenici bio genocid, te presudio da je opsada Sarajeva bila ratni zločin.
No, Del Ponteova smatra da je izostala puna podrška međunarodne zajednice za privođenje pojedinaca pravdi. A bez takve podrške, po njenom mišljenju, Karadžiću i Mladiću nikada neće biti suđeno za zločine.
„Veoma je važno da Evropska Unija izvrši politički pritisak na Beograd da [ih] uhapsi“, rekla je ona.
Brisel je potencijalno članstvo Srbije u EU-u vezao za nastavak saradnje Beograda sa sudom za ratne zločine: reč je o politici koju tamo nazivaju „uslovljavanjem“.
„Nadam se da će Evropska Unija nastaviti da podržava ovu instituciju i ostati pri uslovljavanju dok se to ne desi. Tribunal ne sme biti zatvoren pre no što svi preostali begunci ne budu privedeni pravdi.“
Međutim, Del Ponteova je potvrdila da njena kancelarija priprema tužioce za ratne zločine iz Hrvatske, Srbije i Bosne kako bi njihova sudstva bila sposobna da procesuiraju osumnjičene za ratne zločine.
„Najvažniji rezultat svega ovoga jeste da niko ko je počinio zločine ne može mirno da spava“, rekla je ona.
Del Pontova je navela da postoje i druge pouke koje bi se mogle izvući iz perioda koji je provela u Hagu. Ona se založila za to da se (iz saosećanja) ukine praksa unakrsnog ispitivanja žrtava, kao i da procedura iznošenja dokaza bude ubrzana tako što bi oni najpre bili predočavani u pismenoj ili vizuelnoj formi.
Tužiteljka koja uskoro napušta ovu dužnost naposletku je odala priznanje žrtvama koje svedoče pred Tribunalom.
„Susreti sa njima daju nam neophodnu energiju i snagu da nastavimo sa radom“, rekla je ona.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
