TUŽILAŠTVO ODLUČILO DA SE ŽALI NA DVE VUKOVARSKE KAZNE
Ali je njegova odluka da se ne žali na oslobađajuću presudu Miroslavu Radiću izazvala gnev u Hrvatskoj.
TUŽILAŠTVO ODLUČILO DA SE ŽALI NA DVE VUKOVARSKE KAZNE
Ali je njegova odluka da se ne žali na oslobađajuću presudu Miroslavu Radiću izazvala gnev u Hrvatskoj.
Iako će se tužioci Haškog tribunala žaliti na ono što su sami nazvali „očigledno neprikladnim“ kaznama – koje su dvojici bivših oficira Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) izrečene na suđenju za Vukovar – oslobađajuću presudu trećem saoptuženiku neće ni pokušati da ospore.
Miroslav Radić, Veselin Šljivančanin i Mile Mrkšić optuženi su za učešće u mučenju i ubijanju oko 200 Hrvata, koje se u novembru 1991. odigralo na poljoprivrednom dobru Ovčara (nadomak Vukovara). Reč je o jednom od najstrašnijih zločina počinjenih tokom poslednjih ratova na Balkanu.
27. septembra ove godine Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora zbog pomaganja i podsticanja ubijanja, mučenja i okrutnog postupanja, dok je Šljivančanin kažnjen sa pet godina zatvora za pomaganje i podsticanje mučenja.
Sudsko veće je odbacilo sve optužbe za zločine protiv čovečnosti, pošto – kako je rečeno – nijedna od ukupno 194 identifikovane žrtve nije bila civil.
Radić je pak oslobođen svih optužbi, jer su sudije zaključile da ne postoje nikakvi dokazi da je znao za ubijanje na Ovčari.
Ovakva je presuda u Hrvatskoj izazvala gnev, a tamošnji su tužioci početkom oktobra izdali novu poternicu za Radićem, i to na temelju toga što je on navodno komandovao jedinicama koje se terete za nasumična ubijanja po Vukovaru.
Taj gnev se ove sedmice i dodatno pojačao, nakon što je u javnost procurila vest da tužioci ne nameravaju da se žale na njegovu oslobađajuću presudu.
„Zaključeno je da žalba na presudu Radiću ne bi imala nikakvih izgleda na uspeh“, izjavila je za IWPR glasnogovornica tužilaštva Olga Kavran.
Neposredno nakon što je to saznao, hrvatski premijer Ivo Sanader je novinarima kazao kako je „apsolutno zaprepašćen“ odlukom tužilaštva da se ne žali na presudu Radiću.
„Ako je Haški tribunal odustao od Radića, onda će mu Hrvatska suditi za ratne zločine“, rekao je Sanader hrvatskim medijima, dodajući da će takva odluka samo pojačati pritisak na hrvatsko sudstvo da podigne novu optužnicu protiv srpskog oficira.
Hrvatski su advokati jednako iznenađeni potezom haških tužilaca.
„Moralnost i elementarno osećanje pravde trebalo je da utiču na to da tužilaštvo, kada je reč o zločinima u Vukovaru, ne žali truda. Nije važno to koliko su im slabe šanse“, izjavio je za hrvatsku novinsku agenciju Hina Ivo Josipović, stručnjak za međunarodno krivično pravo.
Još dvojica advokata – oba sa velikim iskustvom u Tribunalu – takođe su za IWPR izjavila kako smatraju da se, time što se nije žalilo na Radićevo oslobađanje, tužilaštvo ponelo neprofesionalno.
„Pravi tužilac ne bi tako postupio“, rekao je Anto Nobilo, bivši hrvatski državni tužilac i branilac nekolicine optuženika u Tribunalu.
On smatra da je tužilaštvo trebalo ili da odustane od optužbi protiv Radića pre no što je suđenje i počelo, ili da ostane pri njima do samog kraja i da se žali na izrečenu presudu.
Nobilov je stav podržao i njegov kolega Goran Mikuličić, advokat koji u Tribunalu trenutno brani hrvatskog generala Mladena Markača.
„Ovo je greška čitave naše profesije“, izjavio je Mikuličić za IWPR.
Kao jedan od poslednjih vukovarskih objekata zauzetih od strane srpskih snaga, gradska bolnica bila je prepuna pacijenata, bolničkog osoblja i civila koji su se skrivali po njenim hodnicima.
Pripadnici srpskih snaga izveli su oko 200 muškaraca, koje su sumnjičili za učešće u borbama, i odvezli ih na farmu svinja u Ovčari, gde su ih – kako stoji u presudi – „tukli drvenim palicama, kundacima, lancima, pa čak i štakama“.
Tužilaštvo je ove sedmice saopštilo da će teže kazne za Šljivančanina i Mrkšića zatražiti na temelju toga što su one koje su izrečene „očigledno neprikladne“ kada se u vidu ima težina zločina počinjenog u Vukovaru.
Najavljujući žalbu, tužioci su konstatovali i da su sudije pogrešile u oceni da se identifikovane žrtve ne mogu smatrati civilima.
Oni traže da Šljivančanin bude osuđen za pomaganje i podsticanje ubistva, kao i da obojici osuđenika budu izrečene duže zatvorske kazne.
U međuvremenu, Mrkšić i Šljivančanin su se takođe žalili, tvrdeći da dokazi nisu dovoljno jaki da bi opravdali osuđujuću presudu.
Advokati kažu kako Mrkšićeva uloga na području na kojem su se ubistva dogodila nije tačno utvrđena. Šljivančaninovi branioci tvrde da – protivno onome što stoji u presudi – njihov klijent nije boravio na tom području onoga dana kada je zločin počinjen, te da stoga ne može ni biti proglašen krivim.
Goran Jungvirth je novinar IWPR-a u Zagrebu.
Miroslav Radić, Veselin Šljivančanin i Mile Mrkšić optuženi su za učešće u mučenju i ubijanju oko 200 Hrvata, koje se u novembru 1991. odigralo na poljoprivrednom dobru Ovčara (nadomak Vukovara). Reč je o jednom od najstrašnijih zločina počinjenih tokom poslednjih ratova na Balkanu.
27. septembra ove godine Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora zbog pomaganja i podsticanja ubijanja, mučenja i okrutnog postupanja, dok je Šljivančanin kažnjen sa pet godina zatvora za pomaganje i podsticanje mučenja.
Sudsko veće je odbacilo sve optužbe za zločine protiv čovečnosti, pošto – kako je rečeno – nijedna od ukupno 194 identifikovane žrtve nije bila civil.
Radić je pak oslobođen svih optužbi, jer su sudije zaključile da ne postoje nikakvi dokazi da je znao za ubijanje na Ovčari.
Ovakva je presuda u Hrvatskoj izazvala gnev, a tamošnji su tužioci početkom oktobra izdali novu poternicu za Radićem, i to na temelju toga što je on navodno komandovao jedinicama koje se terete za nasumična ubijanja po Vukovaru.
Taj gnev se ove sedmice i dodatno pojačao, nakon što je u javnost procurila vest da tužioci ne nameravaju da se žale na njegovu oslobađajuću presudu.
„Zaključeno je da žalba na presudu Radiću ne bi imala nikakvih izgleda na uspeh“, izjavila je za IWPR glasnogovornica tužilaštva Olga Kavran.
Neposredno nakon što je to saznao, hrvatski premijer Ivo Sanader je novinarima kazao kako je „apsolutno zaprepašćen“ odlukom tužilaštva da se ne žali na presudu Radiću.
„Ako je Haški tribunal odustao od Radića, onda će mu Hrvatska suditi za ratne zločine“, rekao je Sanader hrvatskim medijima, dodajući da će takva odluka samo pojačati pritisak na hrvatsko sudstvo da podigne novu optužnicu protiv srpskog oficira.
Hrvatski su advokati jednako iznenađeni potezom haških tužilaca.
„Moralnost i elementarno osećanje pravde trebalo je da utiču na to da tužilaštvo, kada je reč o zločinima u Vukovaru, ne žali truda. Nije važno to koliko su im slabe šanse“, izjavio je za hrvatsku novinsku agenciju Hina Ivo Josipović, stručnjak za međunarodno krivično pravo.
Još dvojica advokata – oba sa velikim iskustvom u Tribunalu – takođe su za IWPR izjavila kako smatraju da se, time što se nije žalilo na Radićevo oslobađanje, tužilaštvo ponelo neprofesionalno.
„Pravi tužilac ne bi tako postupio“, rekao je Anto Nobilo, bivši hrvatski državni tužilac i branilac nekolicine optuženika u Tribunalu.
On smatra da je tužilaštvo trebalo ili da odustane od optužbi protiv Radića pre no što je suđenje i počelo, ili da ostane pri njima do samog kraja i da se žali na izrečenu presudu.
Nobilov je stav podržao i njegov kolega Goran Mikuličić, advokat koji u Tribunalu trenutno brani hrvatskog generala Mladena Markača.
„Ovo je greška čitave naše profesije“, izjavio je Mikuličić za IWPR.
Kao jedan od poslednjih vukovarskih objekata zauzetih od strane srpskih snaga, gradska bolnica bila je prepuna pacijenata, bolničkog osoblja i civila koji su se skrivali po njenim hodnicima.
Pripadnici srpskih snaga izveli su oko 200 muškaraca, koje su sumnjičili za učešće u borbama, i odvezli ih na farmu svinja u Ovčari, gde su ih – kako stoji u presudi – „tukli drvenim palicama, kundacima, lancima, pa čak i štakama“.
Tužilaštvo je ove sedmice saopštilo da će teže kazne za Šljivančanina i Mrkšića zatražiti na temelju toga što su one koje su izrečene „očigledno neprikladne“ kada se u vidu ima težina zločina počinjenog u Vukovaru.
Najavljujući žalbu, tužioci su konstatovali i da su sudije pogrešile u oceni da se identifikovane žrtve ne mogu smatrati civilima.
Oni traže da Šljivančanin bude osuđen za pomaganje i podsticanje ubistva, kao i da obojici osuđenika budu izrečene duže zatvorske kazne.
U međuvremenu, Mrkšić i Šljivančanin su se takođe žalili, tvrdeći da dokazi nisu dovoljno jaki da bi opravdali osuđujuću presudu.
Advokati kažu kako Mrkšićeva uloga na području na kojem su se ubistva dogodila nije tačno utvrđena. Šljivančaninovi branioci tvrde da – protivno onome što stoji u presudi – njihov klijent nije boravio na tom području onoga dana kada je zločin počinjen, te da stoga ne može ni biti proglašen krivim.
Goran Jungvirth je novinar IWPR-a u Zagrebu.
