Karadžić traži saslušanja u Bosni i Srbiji
Okrivljeni tvrdi da bi delimično izmeštanje suđenja bilo prikladno za uzimanje iskaza svedoka, te da bi doprinelo i „većem razumevanju“ za rad Tribunala.
Karadžić traži saslušanja u Bosni i Srbiji
Okrivljeni tvrdi da bi delimično izmeštanje suđenja bilo prikladno za uzimanje iskaza svedoka, te da bi doprinelo i „većem razumevanju“ za rad Tribunala.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 740, 11. maj 2012.)
Bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je da se jedan deo njegovog dokaznog postupka odbrane – koji bi uskoro trebalo da počne – odigra u Bosni i Srbiji.
Karadžić se i dalje brani samostalno, a u pisanom zahtevu koji je podneo 7. maja zatražio je od sudija da održe tri „jednosedmična sudska zasedanja“ – u bosanskoj prestonici Sarajevu, Banja Luci (kao glavnom gradu Republike Srpske [RS], tj. jednog od bosanskih entiteta) i srbijanskoj prestonici Beogradu.
Okrivljeni je naveo kako planira da pozove svedoke sa tih područja, kao i „osobe koje su tamo zatvorene“.
Održavanje sudskih saslušanja u tim gradovima bi po Karadžiću „približilo Tribunal onim ljudima koji od njega i treba da imaju koristi, čime bi se omogućilo i veće razumevanje za rad Tribunala od strane ljudi u bivšoj Jugoslaviji“.
Karadžić je naveo i da bi „to bilo pogodno za svedoke, koji neće morati da putuju u Hag da bi dali iskaz, niti će – ukoliko su u pitanju svedoci koji borave u zatvoru – morati da budu transportovani u Hag i zatočeni u pritvorsku jedinicu“.
Dokazni postupak odbrane bi trebalo da počne u oktobru 2012. Tužilaštvo je izvođenje dokaza okončalo protekle sedmice, pri čemu su svedočenja protiv Karadžića trajala dve godine.
Nezavisno od svega ovoga, Karadžić je zatražio da njegov „branilac u pripravnosti“, Ričard Harvi (Richard Harvey) – koga su mu sudije dodelile nakon što je 2009. godine bojkotovao početak vlastitog suđenja – bude udaljen iz postupka na temelju toga što „nastavak njegovog mandata nije neophodan“.
Karadžić je u podnesku od 7. maja naveo i kako „namerava da u potpunosti poštuje sve naloge i uputstva sudskog veća, kao što je činio i tokom dokaznog postupka optužbe“.
Tužilaštvo, međutim, smatra da Harvi treba i dalje da bude angažovan.
„Nakon što se nije saglasio sa datumom početka suđenja [oktobar 2009.], okrivljeni je na izvođenje dokaza tužilaštva počeo da dolazi i da u njemu učestvuje tek pošto mu je dodeljen branilac u pripravnosti“, saopštilo je tužilaštvo u svom odgovoru.
Usled optuženikovog bojkota, suđenje je bilo odloženo za tri meseca, kako bi se Harviju omogućilo da se pripremi.
Tužilaštvo smatra kako se „ne može isključiti“ mogućnost da će Karadžić primeniti „sličnu taktiku“ i tokom dokaznog postupka odbrane, čime bi se „stvorio rizik od novih odlaganja i prekida“.
Optužba tvrdi da je Karadžić, koji je od 1992. do 1996. bio predsednik Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva – koji su počinjeni u navedenim opštinama – čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Karadžiću se pripisuje i planiranje i nadziranje zločina poput srebreničkog masakra, u kojem je 1995. ubijeno oko 8,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka; te opsade Sarajeva, koja je trajala od 1992. do 1995. Okrivljeni je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
