Bosna: Dolazak poreznika

Kada je ekonomista dr Milica Bisic preuzela poresku administraciju u Ministarstvu finansija u Republici Srpskoj, RS, pocele su da se dogadjaju neobicne stvari.

Ljudi koji godinama nisu placali porez iznenada su poceli to da cine.

Kada je preuzela funkciju u januaru, dr Bisic je ustanovila da je samo 589 ljudi podnelo poreske prijave tokom 2001.godine. Sada je taj broj porastao na preko 150.000. Nekada puste prostorije uprave javnih prihoda sada su prepune ljudi koji uzurbano predaju poresku dokumentaciju.

Moguce je da su bili impresionirani metodama koje dr Bisic koristi. Kompanijama za koje je ustanovljeno da imaju velika poreska dugovanja nalozeno je da zatvore pogone dok ih ne isplate. Kompaniji "Dusanic" u Prnjavoru dozvoljeno je da nastavi da radi, ali tek posto su poreznici odvezli osam slepera kao garanciju za neplaceni porez.

U poslednjih sedam godina u Republici Srpskoj gotovo niko nije podnosio poreske prijave. Nekim cudom to je promaklo zaposlenima u upravi javnih prihoda pri Ministarstvu finansija, kojih ima 1.200, a koji su izgleda sprovodili politiku maksimalne "tolerancije".

Gubitak koji je zbog toga imao entitet Republike Srpske, koja cini polovinu Bosne i Hercegovine, bio je ogroman. Procenjeno je da u 2001.godini neplaceni porez iznosi oko 500 miliona konvertibilnih maraka, KM, sto iznosi vise od polovine godisnjeg budzeta RS.

Ova situacija se mogla produziti u nedogled, da u oktobru prosle godine Skupstina RS nije usvojila Zakon o poreskoj administraciji. Ovim zakonom rasformirana je uglavnom neefikasna uprava javnih prihoda i finansijska policija, i zamenjeni su jedinstvenim administrativnim telom - Poreskom administracijom Republike Srpske.

Novo telo odgovorno je za naplatu svih poreza i izvrsenje svih naplata. Pored toga, zakon je pojednostavio postojeci poreski sistem i nametnuo direktnu obavezu poreskim obveznicima da prijave svoje prihode. Ranije su poreznici bili duzni da obavestavaju pojedince o njihovim obavezama.

Imenovanjem dr Bisic za direktora poreske administracije Vlada Republike Srpske je konacno pronasla nekoga ko je spreman da zakon sprovede.

Ovu profesorku mikroekonomije sa Univerzitetu u Beogradu doveo je njen bliski prijatelj Mladen Ivanic da bi pokrenula ekonomske reforme i odigrala kljucnu ulogu u pravljenju novog poreskog zakona.

Ipak, i sama je bila iznenadjena dolaskom na tako visoko mesto u drzavnoj upravi. "To je za mene bila sasvim nova situacija", rekla je dr Bisic. "Ja sam nastavnik i navikla sam da se ekonomskim problemima bavim kao istrazivac. Nikada nisam ni sanjala da cu jednom biti direktor poreske administracije."

Za Ivanica se pokazalo da je ovo imenovanje predstavljalo vest potez. Zahvaljujuci svom odlucnom pristupu i statusu "autsajdera", dr Bisic je uspela da izvede siroke promene koje nijedan vec etablirani zvanicnik ne bi mogao da ucini.

Prethodne administracije bile su osetljive na pritisak kompanija koje su imale saveznike u vladi.

Dr Bisic je insistirala na tome da sama odabere svoje osoblje na osnovu njihovih sposobnosti i iskustva, a ne na osnovu politicke lojalnosti. Njen prvi korak bio je da poveca ovlascenja poreskih inspektora na terenu.

"Prvo, promenili smo nacin na koji vrsimo kontrolu poreskih obveznika, tako da se sada najvece kompanije kontrolisu iz nase centrale", objasnila je. "Drugo, uveli smo istrazno i obavestajno odeljenje. I sto je najvaznije, organizovali smo unutrasnju kontrolu."

Od svih zaposlenih sada se zahteva da potpisu licnu garanciju koja se odnosi na pravila ponasanja. Svaki prekrsaj pravila moze dovesti do suspenzije ili otpustanja. Za ozbiljne prekrsaje - kao sto je trazenje i primanje mita - minimalna kazna je 50.000 KM i pet godina zatvora.

Ove nove kontrole kostale su posla 16 pripadnika poreske administracije. Cini se da je poruka shvacena.

"Vidjam poreske obveznike u gradu i oni mi se ponekad zale na nove procedure, ali nisam nikoga cula da se zali na odredbe o mitu", kaze dr Bisic. Samo se nasmeju i pitaju me sta sam to uradila inspektorima da vise ne smeju ni kafu da popiju."

Njene prve mete bile su velike privatne naftne kompanije koje su nagomilale ogromne poreske dugove od kraja rata. Izbor meta se zasnivao na tri kriterijuma: visini duga, redovnosti placanja poreza i verovatnoci naplate.

Mada su i mnoge od velikih drzavnih kompanija takodje nagomilale velike poreske dugove, one nisu ukljucene u prvi krug, jer ocigledno nisu u stanju da isplate svoja dugovanja.

Administracija je poslala pisma kompanijama koje su nacinile prekrsaj i zahtevala od njih hitnu akciju. Sve kompanije koje nisu odgovorile u zahtevanom roku stavljene su na spisak za sluzbenu posetu dr Bisic i njenog tima.

"Prvu akciju smo izveli u aprilu", kaze ona. "Poceli smo istovremeno u sest kompanija tacno u podne (odmah su se cula saljiva poredenja sa filmom 'Tacno u podne'). Otisli smo u kompaniju 'Mandic' u Bijeljini, 'Dusanic' u Prnjavoru, 'Roguljic' u Banja Luci, 'Siskovic' i 'Promet' u Trebinju i 'Romanic' u Prijedoru."

Sve ove kompanije zajedno dugovale su preko sedam miliona konvertibilnih maraka u neplacenim porezima. Kontrola je izvrsena bez podrske policije jer smo se plasili da bi policajci mogli obavestiti kompanije. Umesto toga, zahtevali smo prisustvo visokih zvanicnika poreske administracije da bi se tako obezbedilo da inspektori mogu obaviti svoj posao.

Svih sest kompanija su zatvorene - osim Dusaniceve cija su vozila uzeta u zalog. Ipak, sve su nastavile da rade nakon sto su namirile svoje dugove, isplatile prve rate ili izdale bankarske garancije.

Od ovih prvih upada, administracija je izvela jos preko 500 prinudnih postupaka. Do sada su naplatili 34,5 miliona KM (29,1 milion u direktnim uplatama i 5,4 miliona u ratama).

Zbog stila rada dr Bisic je odmah dobila nadimak "Eliot Nes", po cuvenom americkom borcu protiv kriminala. Ovo poredjenje joj laska, ali ona insistira na tome da njena namera nije da zatvara velike kompanije. U izjavi za IWPR ona kaze: "Cilj poreske administracije je da dobijemo dobre, stabilne i bogate poreske obveznike."

Upadi poreznika pokazali su da novi rezim misli ozbiljno. Od pocetka ovih akcija preko 150.000 ljudi podnelo je poreske prijave.

"Ukupno naplaceni prihod", izjavila je dr Bisic, "iznosi preko milion konvertibilnih maraka do sada. A to je deset puta vise nego prosle godine."

Uprkos ovom proboju i uspesima njenog odeljenja, pozicija dr Bisic nije sigurna. Relativno slabi rezultati Ivaniceve Partije za demokratski prosperitet na poslednjim izborima u Bosni pokazuju da bi lako moglo doci do promene u sastavu vlade.

Ako Ivanic ne bude ponovo imenovan za premijera, moglo bi se dogoditi da se u poreskoj upravi jos jednom sve promeni.

Ricard Maksfild je nezavisni novinar iz Banja Luke.