KARADŽIĆ TVRDI DA PRAVIČNO SUĐENJE NIJE MOGUĆE

Radovan Karadžić, koji u pritvoru iščekuje početak suđenja za genocid, zatražio je od sudija Haškog tribunala da odbace optužbe protiv njega, tvrdeći da tužilaštvo zastrašuje svedoke i time onemogućava pravičan sudski postupak.



Bivši predsednik bosanskih Srba kaže da su pretres, koji su pripadnici NATO-a u decembru 2008. izvršili u kući njegove supruge na Palama (istočno od bosanske prestonice Sarajeva), kao i racija koja je 27. marta izvedena u kući sestre njegove supruge, stvorili „atmosferu straha“ među ljudima koje on namerava da pozove kao svedoke ili da im se obrati za neke podatke koji se tiču njegovog slučaja.



Karadžić je sudijama predao video-snimke pripadnika mirovnih trupa NATO-a, koji su 2. decembra snimljeni pokraj kuće njegove supruge.



Decembarska racija, koja je sprovedena u tri sata izjutra, izvršena je u sklopu nastojanja NATO-a da od Karadžićeve porodice pribavi informacije o mogućem mestu boravka bivšeg generala bosanskih Srba i odbeglog optuženika za ratne zločine, Ratka Mladića.



Mladić je, zajedno sa Karažićem, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) optužen za navodno učešće u ratnim zločinima počinjenim u Bosni od 1992. do 1995. godine, uključujući i genocid u Srebrenici, odnosno masakr koji je u julu 1995. izvršen nad 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.



„Akciju su ponovili 27. marta 2009.“, rekao je Karadžić sudijama u ovosedmičnom pismenom podnesku.



„Pretres je trajao dva i po sata, a bio je izveden po nalogu bosanskog suda iz Sarajeva.“



Međutim, portparol NATO-a Derek Čejpel (Derek Chappell) izjavio je za IWPR da ta organizacija nije sudelovala u operaciji koja je izvedena 27. marta.



Karadžić kaže da raspolaže nalogom u kojem bosanski Državni sud iz Sarajeva zahteva da se 27. marta izvrši pretres, te napominje da su taj nalog potpisala dvojica članova Kancelarije tužilaštva Haškog tribunala.



„Sada postoje nepobitni dokazi da [Kancelarija tužilaštva] stoji iza tih pretresa i da je odgovorna za nevolje i nemir osoba koje su neophodne kao svedoci odbrane dr Karadžića“, napisao je sudijama u svom podnesku od 14. aprila okrivljeni, koji se na ovom suđenju brani samostalno.



Kancelarija tužilaštva je odbacila Karadžićeve tvrdnje.



„Odbacujemo navode g. Karadžića koji se tiču zloupotrebe postupka i zastrašivanja svedoka“, izjavila je za IWPR Olga Kavran, predstavnica za štampu Kancelarije tužilaštva.



Kavranova nije želela da se izjašnjava o tome da li je osoblje iz Kancelarije potpisalo nalog za martovski pretres; izjavila je da je Kancelarija postupala „potpuno u skladu sa“ pravilima suda i da trenutno radi na nacrtu odgovora na Karadžićeve navode.



Karadžićev pravni savetnik, Piter Robinson (Peter Robinson), pismeno je od Kancelarije Visokog predstavnika u Bosni 5. decembra 2008. zatražio da se utvrdi ko je odobrio prvi od dva pretresa, napominjući da je u pitanju „veoma neobična i agresivna taktika primene zakona“.



„Akcije poput ove mogu ozbiljno omesti našu odbranu pred MKSJ-om, zbog zastrašivanja i obeshrabrivanja potencijalnih svedoka i naših izvora informacija“, istakao je on.



Kancelarija Visokog predstavnika je negirala bilo kakvu umešanost u akciju.



Karadžić je od sudija zatražio da održe zasedanje na kojem će ispitati opravdanost izvršenih pretresa kuća njegovih rođaka, a potom i odbaciti optužbe protiv njega.



„Zbog toga što je stvarna i jedina svrha ovih pretresa u tome da se dr Karadžiću onemogući da organizuje odbranu i da ima pravično suđenje, dr Karadžić, uz dužno poštovanje, zahteva da sudsko veće odbaci njegov slučaj“, kaže on u podnesku.



Osim za masakr u Srebrenici, Karadžić se po još jednoj tački tereti za genocid, jer je navodno tokom 1992. nastojao da iz značajnog dela Bosne ukloni ne-Srbe. Takođe se tereti i za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo oko 12,000 civila. Očekuje se da će suđenje početi tokom ove godine.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.