SVEDOK NEGIRA DA JE LAGAO PRED SUDOM
On odbacuje tvrdnje odbrane da je izmislio neke segmente svog iskaza.
SVEDOK NEGIRA DA JE LAGAO PRED SUDOM
On odbacuje tvrdnje odbrane da je izmislio neke segmente svog iskaza.
Nekadašnji oficir bosanskih Srba, koji je ove sedmice pred Haškim tribunalom svedočio protiv svojih bivših kolega i viših oficira, porekao je navode odbrane da je, pod pritiskom tužilaštva, tokom svog iskaza – lagao.
Momir Nikolić, koji je sa tužiocima Haškog tribunala 2003. sklopio sporazum o priznanju krivice, osuđen je 2006. u žalbenom postupku na 20 godina, nakon što je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti počinjene u masakru koji se 1995. dogodio u Srebrenici.
Svedok je ove sedmice nastavio svoj iskaz na suđenju sedmorici zvaničnika bosanskih Srba, i to tako što je govorio o tome kako je saznao za planove bosanskih Srba da etnički očiste taj istočnobosanski grad.
Ljubiša Beara, Vujadin Popović, Ljubomir Borovčanin, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Radivoj Miletić i Milan Gvero terete se za proterivanje muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i Žepe, te ubijanje vojno sposobnih muškaraca zarobljenih u Srebrenici. Beara, Borovčanin, Popović, Nikolić i Pandurević su optuženi za genocid koji je tom prilikom počinjen.
Branioci su prošle sedmice optužili Momira Nikolića – bivšeg zapovednika za bezbednost i obaveštajni rad Bratunačke brigade vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) – da je u svom iskazu lagao kako bi osigurao sporazum o priznanju krivice koji je sa tužilaštvom sklopio pre šest godina.
Popovićev advokat, Zoran Živanović, upitao ga je da li je izvesne činjenice iz svoje izjave date tužiocima izneo „da bi se dodvorio kancelariji tužilaštva kako bi uspešno zaključio [sopstveni] sporazum o priznanju krivice“.
A ove je sedmice Jelena Nikolić, advokatica Drage Nikolića, Momira Nikolića optužila da je „[izmislio neke] delove [svoje] izjave pod pritiskom tužilaštva“.
Konkretno, ona se osvrnula na onaj deo svedočenja u kojem je Momir Nikolić rekao da je, dok je bio u Zvorniku, od Beare – tadašnjeg načelnika za bezbednost glavnog štaba VRS-a – dobio naređenje da „prebaci zarobljene Muslimane iz Bratunca na teritoriju pod kontrolom Bratunačke brigade i potom ih likvidira“.
Svedok je prilikom svedočenja, kao i u izjavi koju je dao tužiocima, rekao da je ta naređenja preneo Dragu Nikoliću, tadašnjem načelniku za bezbednost Zvorničke brigade.
Zastupnica odbrane je pokušala da dokaže kako svedok u to vreme nije ni bio u Zvorniku.
Ona mu je predočila fotografije takozvane fabrike Standard – zgrade u kojoj je bila smeštena komanda Zvorničke brigade – a potom se zadržala na činjenici da je on rekao kako ne može da se seti nekih pojedinosti koje se tiču te zgrade ili razgovora koje je, po sopstvenim rečima, tamo vodio. Time je želela da dokaže kako je on lagao da je bio tamo.
Međutim, Momir Nikolić je negirao sve navode o tome da je lažno svedočio.
Potom je rekao kako želi da preuzme odgovornost za vlastito učešće u događajima u Srebrenici, koje se – kako tvrdi – svodilo na pomaganje pri proterivanju bošnjačkog stanovništva iz te enklave.
„Mislio sam da preuzmem deo odgovornosti . . . [za ono] što se dogodilo prilikom prisilnog razmeštanja [Bošnjaka] . . . Sa svoje pozicije [unutar VRS-a], ja sam pomogao da se to dogodi“, kazao je on.
Tokom svedočenja, on je objasnio vlastito učešće u događajima, priznajući da se u gradu Bratuncu starao za logistiku prilikom pritvaranja oko 1,000 ljudi.
Međutim, on je rekao da se ne smatra odgovornim za ubijanje ili mučenje zarobljenika.
„Nikad nisam prihvatio da sam igrao bilo kakvu značajnu ulogu u proterivanju [Bošnjaka iz Srebrenice], da sam sudelovao u planiranju i organizovanju . . . da sam, Bože me prosti, ubijao ili maltretirao nekoga. Nisam to činio i niko mi to ne može pripisati“, kazao je on.
Momir Nikolić je sudijama rekao da je prvobitni plan bosanskih Srba za napad na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije proglasile bezbednom zonom, „bio da se smanji [površina bezbedne zone, koja je pokrivala čitavu enklavu, na područje neposredne okoline grada]“.
Međutim, pošto nisu naišli na ozbiljniji otpor, bosanski Srbi su je zauzeli celu – kazao je svedok.
Na pitanje sudije O-Gon Kvona (O-Gon Kwon) o tome da li su bošnjački civili u to vreme mogli da ostanu u Srebrenici, Momir Nikolić je odgovorio odrečno.
On je objasnio kako bi to – iako je čak i rukovodstvo bosanskih Srba obznanilo da Bošnjaci mogu ostati na tom području – ipak bilo isuviše opasno.
„Praktično, nije bilo moguće da bilo ko ostane tamo. Bilo je toliko mržnje i toliko krvi do tada . . . Jednostavno, niko nije mogao ostati tamo“, kazao je on.
Nakon što je okončano svedočenje Momira Nikolića, tužilaštvo je pozvalo Dušana Janca, bivšeg slovenačkog policijskog inspektora, koji je podneo izveštaj o ekshumaciji masovnih grobnica i identifikaciji žrtava.
Suđenje se nastavlja.
Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Zagreba.
Momir Nikolić, koji je sa tužiocima Haškog tribunala 2003. sklopio sporazum o priznanju krivice, osuđen je 2006. u žalbenom postupku na 20 godina, nakon što je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti počinjene u masakru koji se 1995. dogodio u Srebrenici.
Svedok je ove sedmice nastavio svoj iskaz na suđenju sedmorici zvaničnika bosanskih Srba, i to tako što je govorio o tome kako je saznao za planove bosanskih Srba da etnički očiste taj istočnobosanski grad.
Ljubiša Beara, Vujadin Popović, Ljubomir Borovčanin, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Radivoj Miletić i Milan Gvero terete se za proterivanje muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i Žepe, te ubijanje vojno sposobnih muškaraca zarobljenih u Srebrenici. Beara, Borovčanin, Popović, Nikolić i Pandurević su optuženi za genocid koji je tom prilikom počinjen.
Branioci su prošle sedmice optužili Momira Nikolića – bivšeg zapovednika za bezbednost i obaveštajni rad Bratunačke brigade vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) – da je u svom iskazu lagao kako bi osigurao sporazum o priznanju krivice koji je sa tužilaštvom sklopio pre šest godina.
Popovićev advokat, Zoran Živanović, upitao ga je da li je izvesne činjenice iz svoje izjave date tužiocima izneo „da bi se dodvorio kancelariji tužilaštva kako bi uspešno zaključio [sopstveni] sporazum o priznanju krivice“.
A ove je sedmice Jelena Nikolić, advokatica Drage Nikolića, Momira Nikolića optužila da je „[izmislio neke] delove [svoje] izjave pod pritiskom tužilaštva“.
Konkretno, ona se osvrnula na onaj deo svedočenja u kojem je Momir Nikolić rekao da je, dok je bio u Zvorniku, od Beare – tadašnjeg načelnika za bezbednost glavnog štaba VRS-a – dobio naređenje da „prebaci zarobljene Muslimane iz Bratunca na teritoriju pod kontrolom Bratunačke brigade i potom ih likvidira“.
Svedok je prilikom svedočenja, kao i u izjavi koju je dao tužiocima, rekao da je ta naređenja preneo Dragu Nikoliću, tadašnjem načelniku za bezbednost Zvorničke brigade.
Zastupnica odbrane je pokušala da dokaže kako svedok u to vreme nije ni bio u Zvorniku.
Ona mu je predočila fotografije takozvane fabrike Standard – zgrade u kojoj je bila smeštena komanda Zvorničke brigade – a potom se zadržala na činjenici da je on rekao kako ne može da se seti nekih pojedinosti koje se tiču te zgrade ili razgovora koje je, po sopstvenim rečima, tamo vodio. Time je želela da dokaže kako je on lagao da je bio tamo.
Međutim, Momir Nikolić je negirao sve navode o tome da je lažno svedočio.
Potom je rekao kako želi da preuzme odgovornost za vlastito učešće u događajima u Srebrenici, koje se – kako tvrdi – svodilo na pomaganje pri proterivanju bošnjačkog stanovništva iz te enklave.
„Mislio sam da preuzmem deo odgovornosti . . . [za ono] što se dogodilo prilikom prisilnog razmeštanja [Bošnjaka] . . . Sa svoje pozicije [unutar VRS-a], ja sam pomogao da se to dogodi“, kazao je on.
Tokom svedočenja, on je objasnio vlastito učešće u događajima, priznajući da se u gradu Bratuncu starao za logistiku prilikom pritvaranja oko 1,000 ljudi.
Međutim, on je rekao da se ne smatra odgovornim za ubijanje ili mučenje zarobljenika.
„Nikad nisam prihvatio da sam igrao bilo kakvu značajnu ulogu u proterivanju [Bošnjaka iz Srebrenice], da sam sudelovao u planiranju i organizovanju . . . da sam, Bože me prosti, ubijao ili maltretirao nekoga. Nisam to činio i niko mi to ne može pripisati“, kazao je on.
Momir Nikolić je sudijama rekao da je prvobitni plan bosanskih Srba za napad na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije proglasile bezbednom zonom, „bio da se smanji [površina bezbedne zone, koja je pokrivala čitavu enklavu, na područje neposredne okoline grada]“.
Međutim, pošto nisu naišli na ozbiljniji otpor, bosanski Srbi su je zauzeli celu – kazao je svedok.
Na pitanje sudije O-Gon Kvona (O-Gon Kwon) o tome da li su bošnjački civili u to vreme mogli da ostanu u Srebrenici, Momir Nikolić je odgovorio odrečno.
On je objasnio kako bi to – iako je čak i rukovodstvo bosanskih Srba obznanilo da Bošnjaci mogu ostati na tom području – ipak bilo isuviše opasno.
„Praktično, nije bilo moguće da bilo ko ostane tamo. Bilo je toliko mržnje i toliko krvi do tada . . . Jednostavno, niko nije mogao ostati tamo“, kazao je on.
Nakon što je okončano svedočenje Momira Nikolića, tužilaštvo je pozvalo Dušana Janca, bivšeg slovenačkog policijskog inspektora, koji je podneo izveštaj o ekshumaciji masovnih grobnica i identifikaciji žrtava.
Suđenje se nastavlja.
Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Zagreba.
