Odbijen Karadžićev zahtev da se uputi obavezujući poziv bošnjačkom komandantu
Bivši predsednik bosanskih Srba tvrdi da bi svedočenje Nasera Orića pokazalo da su njegovi vlastiti postupci bili opravdani.
Odbijen Karadžićev zahtev da se uputi obavezujući poziv bošnjačkom komandantu
Bivši predsednik bosanskih Srba tvrdi da bi svedočenje Nasera Orića pokazalo da su njegovi vlastiti postupci bili opravdani.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 772, 18. januar 2013.)
Sudije Haškog tribunala odbile su ove sedmice zahtev Radovana Karadžića da upute obavezujući poziv ratnom komandantu bosansko-muslimanskih snaga iz istočno-bosanske enklave Srebrenice.
Protiv komandanta Nasera Orića vođen je pred Tribunalom tokom 2004. sudski postupak zbog optužbi za ubijanje i okrutno postupanje prema srpskim zarobljenicima, kao i za uništavanje srpskih sela u okolini Srebrenice. Prvostepeno je osuđen na dve godine zatvora, da bi u žalbenom postupku 2008. bio potpuno oslobođen.
Srpske snage su srebreničku enklavu zauzele 11. jula 1995., a narednih je dana preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka bilo ubijeno.
Kao predsednik bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Karadžić se za srebrenički masakr tereti po više osnova, uključujući i genocid.
On je želeo da se Orić na njegovom suđenju pojavi kao svedok odbrane. (O tome vidi tekst „Karadžić traži da se bošnjačkom komandantu uputi obavezujući poziv“.)
Orić je odbio da svedoči i daje izjave, pozivajući se na to da se u Bosni trenutno protiv njega vodi istraga koja se tiče ratnih dešavanja na području Srebrenice.
Karadžić je pak tvrdio da je Orićevo svedočenje ključno zbog toga što bi on mogao da potvrdi da su snage bosanske vlade „zadržale teško i lako naoružanje“ uprkos činjenici da je Srebrenica još 1993. trebalo da bude demilitarizovana; da je u Srebrenicu bilo švercovano oružje; te da su bosansko-muslimanski vojnici vršili napade na okolna srpska sela.
Osim toga, Karadžić je rekao da bi Orić mogao posvedočiti kako je bosanska vlada „žrtvovala Srebrenicu i njene stanovnike u sklopu šire strategije za dobijanje delova Sarajeva“ po konačnom mirovnom sporazumu.
Orićevo svedočenje bi dokazalo da je Karadžić imao „legitiman razlog“ da naredi napad na Srebrenicu – tvrdio je okrivljeni.
Sudije su odbile Karadžićev zahtev da upute obavezujući poziv i napomenule da je okrivljeni samo jednom pokušao da razgovara s Orićem, usled čega „razumni napori“ da obezbedi njegovu saradnju nisu „iscrpljeni“.
Kao i više puta do sada, sudije su Karadžića ukorile zbog velikog broja zahteva za upućivanjem obavezujućih poziva, napominjući kako ti pozivi „ne bi trebalo da budu upotrebljavani kao uobičajeno sredstvo svaki put kada potencijalni svedok odbije da razgovara ili da svedoči u njegovom slučaju“.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
