SAVET BEZBEDNOSTI PRODUŽAVA MANDAT SUDIJAMA TRIBUNALA
No, predloženo produženje se ne uklapa u predviđenu izlaznu strategiju samog suda.
SAVET BEZBEDNOSTI PRODUŽAVA MANDAT SUDIJAMA TRIBUNALA
No, predloženo produženje se ne uklapa u predviđenu izlaznu strategiju samog suda.
Kao osnivač Haškog tribunala, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je ove sedmice saopštio kako planira da produži ugovor prvostepenim i žalbenim sudijama do 2012. godine – iako, prema procenama samog Tribunala, to produženje neće potrajati do okončanja rada suda.
Ugovori 11 stalnih i 19 privremenih sudija trebalo bi da isteknu krajem decembra 2010. – ili, ukoliko se to desi ranije, po isteku tekućih sudskih procesa.
U rezoluciji koju je izdao 16. decembra, Savet bezbednosti je od suda zatražio da okonča suđenja, ali i saopštio kako namerava da sudijama omogući rad do decembra 2012. ili do eventualnog ranijeg okončanja slučajeva koje vode.
Savet bezbednosti je mandat produžio i dvojici sudija koji trenutno donose jednu presudu, a ugovori bi trebalo da im isteknu krajem ovog meseca.
„Zahtevajući od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) da preduzme sve što je u njegovoj moći kako bi okončao svoj rad, Savet bezbednosti nekolicini sudija danas dopušta da nastave da sude i po isteku svog mandata, kako bi im omogućio da završe posao u slučajevima na kojima su angažovani“, kaže se u pismenom saopštenju Saveta bezbednosti.
Savet bezbednosti je od predsednika Tribunala, sudije Patrika Robinsona (Patrick Robinson), zatražio da podnese najnoviji raspored suđenja i informaciju o tome kojim će sudijama biti potrebno produžiti mandat.
Zapravo će produženje angažmana biti odobreno do 30. juna 2010. Međutim, po rečima predstavnika za štampu Saveta bezbednosti, odluka o produžetku je faktički već doneta.
„Razlog zbog kojeg je Savet bezbednosti u svojoj nedavnoj rezoluciji samo ’izrazio nameru’ da glasa za nastavak rada sudija jeste taj što do glasanja neće morati da dođe pre polovine 2010.“, kazao je za IWPR Farkun Hak (Farqun Haq).
„Savet bezbednosti će glasati tek tada, ali je u ovoj rezoluciji već nagovestio da će izglasati produžetak mandata.“
Mada sud procenjuje da će, izuzev u jednom slučaju, sva suđenja biti okončana do polovine 2011. godine, tvrdi se i da žalbene presude neće moći da budu donete još najmanje dve ili tri godine, što znači da produženje mandata koje je Savet bezbednosti ove sedmice predložio neće biti dovoljno za okončanje rada suda. Očekuje se da će procesna faza suđenja bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, potrajati do 2012.
„Predviđamo da će svi žalbeni postupci biti okončani 2013. – izuzev Karadžićevog, za kojeg se, barem za sada, procenjuje da će biti priveden kraju u februaru 2014.“, rekao je Robinson u svom obraćanju Savetu bezbednosti 6. decembra.
„Biće preduzeto sve što je u našoj moći da se ubrzaju procesi i skrate predviđeni rokovi“, dodao je Robinson.
Karadžićevo suđenje počelo je 27. oktobra ove godine, ali je – nakon što je okrivljeni odbio da se pojavi pred sudom – obustavljeno do 1. marta 2010. Tim odlaganjem je omogućeno da Karadžiću, koji se u procesu brani samostalno, bude dodeljen i zastupnik u pripravnosti, koji će se pripremati za suđenje kako bi bio spreman da na proleće eventualno preuzme slučaj.
Na molbu da prokomentariše ovonedeljnu rezoluciju Saveta bezbednosti, portparolka Tribunala, Nerma Jelačić, ukazala je na podršku koju Savet bezbednosti pruža radu suda i ponovila da Tribunal procenjuje da će do 2012. i 2014. okončati prvostepene, odnosno žalbene postupke.
Namera da se sudijama produži mandat usledila je nakon što je sud prekoračio rok koji mu je Savet bezbednosti izvorno odredio još 2003. godine: da sve prvostepene postupke okonča do kraja 2008., a žalbene do isteka 2010.
Taj rok nije bio produžavan, jer je Savet bezbednosti izgleda bio skloniji obnavljanju sudijskih ugovora, do kojih je dolazilo u dva navrata. Time je, tvrde posmatrači, nastavljen pritisak na sud da okonča svoj rad.
„Glavni razlog zbog kojeg [Savet bezbednosti] donosi te odluke sastoji se u tome da se izvrši pritisak na Tribunal da slučajeve privede kraju što pre“, izjavio je bosanski stručnjak za međunarodno pravo, Sakib Softić.
No, Softić je rekao i to da najnovije produženje sudijskih mandata od strane Saveta bezbednosti ne bi trebalo da bude shvaćeno kao konačno i da bi preostala dva begunca još uvek mogla biti privedena pravdi i izručena Hagu.
„Ukoliko [Ratko] Mladić i [Goran] Hadžić budu u međuvremenu uhapšeni, to ne znači da [Savet bezbednosti] neće moći ponovo da produži mandat Tribunalu, kako bi i njima dvojici bilo suđeno u Hagu“, kazao je on.
Savet bezbednosti se nije ni izjašnjavao o daljim produžecima rada suda.
„Savet bezbednosti je u više navrata odobravao produženje MKSJ-u nakon što su mu bile predočavane novosti u vezi sa izlaznom strategijom, a ukoliko oseti da je potrebno i dodatno vreme, Savet bezbednosti ima ovlašćenje da odobri nova produženja“, rekao je Hak IWPR-u.
Kada je u pitanju izlazna strategija, sud je – kako je i Robinson ovog meseca rekao Savetu bezbednosti – najviše zabrinut zbog preostale dvojice haških begunaca.
„Ostaje jedna ozbiljna poteškoća: to što Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje izmiču pravdi. Ukoliko njih dvojica ne budu privedena zakonu, to će baciti senku na istorijski doprinos Saveta bezbednosti izgradnji mira u bivšoj Jugoslaviji“, rekao je on.
„Još nije prekasno da se ti begunci uhapse i da im se sudi, a ja se nadam da će Savet bezbednosti i države-članice biti odlučne u nastojanju da ostvare taj cilj.“
Trenutno u Tribunalu traju postupci protiv 24 optuženika, dok je još 13 slučajeva u žalbenoj fazi. Samo jedno suđenje tek treba da počne: radi se o Zdravku Tolimiru, koji je za vreme bosanskog rata (1992-95.) bio pomoćnik komandanta za obaveštajni i bezbednosni rad glavnog štaba vojske bosanskih Srba, i koji se tereti za genocid i ostale zločine u vezi sa egzekucijom 8,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, jula 2005.
Tolimir je tokom rata bio najviši Mladićev saradnik, a optužnica protiv njega je podignuta u februaru 2005. Trebalo je da mu se sudi zajedno sa ostalim visokim vojnim i policijskim zvaničnicima angažovanim u enklavi, koji su poznatiji kao „srebrenička sedmorka“ i čije se suđenje već bliži kraju.
Međutim, njegov slučaj je odvojen od njihovog, pošto je on uhapšen tek u maju 2007. Suđenje je trebalo da počne 17. decembra, ali je odloženo do februara 2010., jer su sudije ovog meseca odobrile tužiocima da preformulišu optužbe.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Ugovori 11 stalnih i 19 privremenih sudija trebalo bi da isteknu krajem decembra 2010. – ili, ukoliko se to desi ranije, po isteku tekućih sudskih procesa.
U rezoluciji koju je izdao 16. decembra, Savet bezbednosti je od suda zatražio da okonča suđenja, ali i saopštio kako namerava da sudijama omogući rad do decembra 2012. ili do eventualnog ranijeg okončanja slučajeva koje vode.
Savet bezbednosti je mandat produžio i dvojici sudija koji trenutno donose jednu presudu, a ugovori bi trebalo da im isteknu krajem ovog meseca.
„Zahtevajući od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) da preduzme sve što je u njegovoj moći kako bi okončao svoj rad, Savet bezbednosti nekolicini sudija danas dopušta da nastave da sude i po isteku svog mandata, kako bi im omogućio da završe posao u slučajevima na kojima su angažovani“, kaže se u pismenom saopštenju Saveta bezbednosti.
Savet bezbednosti je od predsednika Tribunala, sudije Patrika Robinsona (Patrick Robinson), zatražio da podnese najnoviji raspored suđenja i informaciju o tome kojim će sudijama biti potrebno produžiti mandat.
Zapravo će produženje angažmana biti odobreno do 30. juna 2010. Međutim, po rečima predstavnika za štampu Saveta bezbednosti, odluka o produžetku je faktički već doneta.
„Razlog zbog kojeg je Savet bezbednosti u svojoj nedavnoj rezoluciji samo ’izrazio nameru’ da glasa za nastavak rada sudija jeste taj što do glasanja neće morati da dođe pre polovine 2010.“, kazao je za IWPR Farkun Hak (Farqun Haq).
„Savet bezbednosti će glasati tek tada, ali je u ovoj rezoluciji već nagovestio da će izglasati produžetak mandata.“
Mada sud procenjuje da će, izuzev u jednom slučaju, sva suđenja biti okončana do polovine 2011. godine, tvrdi se i da žalbene presude neće moći da budu donete još najmanje dve ili tri godine, što znači da produženje mandata koje je Savet bezbednosti ove sedmice predložio neće biti dovoljno za okončanje rada suda. Očekuje se da će procesna faza suđenja bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, potrajati do 2012.
„Predviđamo da će svi žalbeni postupci biti okončani 2013. – izuzev Karadžićevog, za kojeg se, barem za sada, procenjuje da će biti priveden kraju u februaru 2014.“, rekao je Robinson u svom obraćanju Savetu bezbednosti 6. decembra.
„Biće preduzeto sve što je u našoj moći da se ubrzaju procesi i skrate predviđeni rokovi“, dodao je Robinson.
Karadžićevo suđenje počelo je 27. oktobra ove godine, ali je – nakon što je okrivljeni odbio da se pojavi pred sudom – obustavljeno do 1. marta 2010. Tim odlaganjem je omogućeno da Karadžiću, koji se u procesu brani samostalno, bude dodeljen i zastupnik u pripravnosti, koji će se pripremati za suđenje kako bi bio spreman da na proleće eventualno preuzme slučaj.
Na molbu da prokomentariše ovonedeljnu rezoluciju Saveta bezbednosti, portparolka Tribunala, Nerma Jelačić, ukazala je na podršku koju Savet bezbednosti pruža radu suda i ponovila da Tribunal procenjuje da će do 2012. i 2014. okončati prvostepene, odnosno žalbene postupke.
Namera da se sudijama produži mandat usledila je nakon što je sud prekoračio rok koji mu je Savet bezbednosti izvorno odredio još 2003. godine: da sve prvostepene postupke okonča do kraja 2008., a žalbene do isteka 2010.
Taj rok nije bio produžavan, jer je Savet bezbednosti izgleda bio skloniji obnavljanju sudijskih ugovora, do kojih je dolazilo u dva navrata. Time je, tvrde posmatrači, nastavljen pritisak na sud da okonča svoj rad.
„Glavni razlog zbog kojeg [Savet bezbednosti] donosi te odluke sastoji se u tome da se izvrši pritisak na Tribunal da slučajeve privede kraju što pre“, izjavio je bosanski stručnjak za međunarodno pravo, Sakib Softić.
No, Softić je rekao i to da najnovije produženje sudijskih mandata od strane Saveta bezbednosti ne bi trebalo da bude shvaćeno kao konačno i da bi preostala dva begunca još uvek mogla biti privedena pravdi i izručena Hagu.
„Ukoliko [Ratko] Mladić i [Goran] Hadžić budu u međuvremenu uhapšeni, to ne znači da [Savet bezbednosti] neće moći ponovo da produži mandat Tribunalu, kako bi i njima dvojici bilo suđeno u Hagu“, kazao je on.
Savet bezbednosti se nije ni izjašnjavao o daljim produžecima rada suda.
„Savet bezbednosti je u više navrata odobravao produženje MKSJ-u nakon što su mu bile predočavane novosti u vezi sa izlaznom strategijom, a ukoliko oseti da je potrebno i dodatno vreme, Savet bezbednosti ima ovlašćenje da odobri nova produženja“, rekao je Hak IWPR-u.
Kada je u pitanju izlazna strategija, sud je – kako je i Robinson ovog meseca rekao Savetu bezbednosti – najviše zabrinut zbog preostale dvojice haških begunaca.
„Ostaje jedna ozbiljna poteškoća: to što Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje izmiču pravdi. Ukoliko njih dvojica ne budu privedena zakonu, to će baciti senku na istorijski doprinos Saveta bezbednosti izgradnji mira u bivšoj Jugoslaviji“, rekao je on.
„Još nije prekasno da se ti begunci uhapse i da im se sudi, a ja se nadam da će Savet bezbednosti i države-članice biti odlučne u nastojanju da ostvare taj cilj.“
Trenutno u Tribunalu traju postupci protiv 24 optuženika, dok je još 13 slučajeva u žalbenoj fazi. Samo jedno suđenje tek treba da počne: radi se o Zdravku Tolimiru, koji je za vreme bosanskog rata (1992-95.) bio pomoćnik komandanta za obaveštajni i bezbednosni rad glavnog štaba vojske bosanskih Srba, i koji se tereti za genocid i ostale zločine u vezi sa egzekucijom 8,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, jula 2005.
Tolimir je tokom rata bio najviši Mladićev saradnik, a optužnica protiv njega je podignuta u februaru 2005. Trebalo je da mu se sudi zajedno sa ostalim visokim vojnim i policijskim zvaničnicima angažovanim u enklavi, koji su poznatiji kao „srebrenička sedmorka“ i čije se suđenje već bliži kraju.
Međutim, njegov slučaj je odvojen od njihovog, pošto je on uhapšen tek u maju 2007. Suđenje je trebalo da počne 17. decembra, ali je odloženo do februara 2010., jer su sudije ovog meseca odobrile tužiocima da preformulišu optužbe.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
