Bez uzbudjenja na bosanskim izborima

Gradjani Bosne i Hercegovine sirom zemlje ce izaci na lokalne izbore 2. oktobra za koje je predizborna kampanja bila upadljivo uzdrzana.

Po prvi put, sirom zemlje, gradonacelnici ce se birati direktno, a u Mostaru ce se glasati za prvu gradsku skupstinu nakon politickog ujedinjenja.

Glasaci ce izabrati clanove u 142 opstinskie skupstine, a takodje ce se odrzati izbori za Banja Luku i Distrikt Brcko.

Uprkos brojnim lokalnim izborima koji predstoje, malo je bilo antagonizma i sukoba u predizbornoj kampanji.

Pojavili su se uobicajeni neinspirativni televizijski programi o izborima i jos manje zanimljivi posteri u okviru kampanja politickih stranaka. Bilbordi u Sarajevu, pogotovo, bili su preplavljeni slikama krupnih i celavih muskaraca s opakim izrazima lica.

Zakasneli napori lokalnih vlasti u asfaltiranju puteva i uredjivanju ulicnih plocnika glasaci ce pozdraviti, ali to nece prevariti nikoga.

Uocljiva je realna zabrinutost da 2,3 miliona glasaca u Bosni i Hercegovini nisu u dovoljnoj meri motivisani za izlazak na izbore.

"Na kraju krajeva, uistinu nije bitno ko ce biti izabran", kaze Mirela Babovic, stara 40 godina, koja radi kao sluzbenik u sarajevskoj poreskoj upravi. "Svi su oni isti, ti politicari. Ko god da dodje na vlast, nista se nikada ne menja".

To je izjava koju cete po hiljadu puta cuti u svakoj kafani i svakom baru sirom zemlje.

Ipak, uprkos cinizmu, na dan izbora docice do odgovora na neka prava pitanja.

U kojoj meri ce nacionalisticke stranke odrzati ili poboljsati svoj uspeh iz prethodnih parlamentarnih izbora? Da li ce dovoljan broj ljudi glasati kako bi ovi izbori zaista bili reprezentativni? Koja su kljucna pitanja za glasace?

Na prethodnim parlamentarnim i predsednickim izborima u oktobru 2002. godine, nacionalisticke partije su se uspesno vratile na politicku scenu sirom Bosne.

Tri pozicije u predsednistvu su dobile tri glavne stranke – bosnjacka, srpska i hrvatska. Etnicke stranke su takodje preuzele ili zadrzale kontrolu nad parlamentima entiteta i same Bosne i Hercegovine.

Medjunarodna zajednica u vidu glavnog medjunarodnog predstavnika u Bosni – lorda Esdauna bila je sokirana razmerama uspeha nacionalistickih stranaka, ali je potom pozurila da utvrdi kako su ove politicke partije promenile svoju cud u odnosu na mracni period tokom devedesetih.

Lord Esdaun je izjavio da je spreman za rad sa svima koji su spremni da prihvate reforme. Mozda ce doci do dodatnog priblizavanja nacionalistima.

Na proslim parlamentarnim izborima, progresivna Socijaldemokratska partija, SDP, ministra inostranih poslova Zlatka Lagumdzije dozivela je tezak poraz. Ni u kom slucaju nije ocigledno da se ova stranka u potpunosti oporavila od ovog izbornog neuspeha.

"Mada je ova partija vodila veoma upadljivu kampanju, pitanje je u kojoj je meri SDP uspeo da se konsoliduje posle neuspeha u 2002. godini, i u kojoj je meri povratio poverenje biraca", smatra politicki analiticar Senad Slatina. Takva situacija ostavlja otvorena vrata za bosnjacku nacionalisticku Stranku demokratske akcije, SDA.

U Republici Srpskoj, RS, ocekuje se da ce umerenija Stranka nezavisnih socijaldemokrata, SNSD, napredovati u odnosu na Srpsku demokratsku stranku, SDS. Ipak, posmatraci veruju da ce SDS zadrzati kontrolu u mnogim krajevima.

Ovoga puta, medjutim, lord Esdaun je spremniji za suocavanje sa uspehom nacionalistickih snaga na izborima.

"Medjunarodna zajednica [u Bosni] mora da deluje u skladu sa izborom glasaca", izjavio je on za IWPR. "Ako vec promovisemo demokratiju, onda smo u obavezi da se drzimo nasih principa i podrzimo izborni proces. Vazna stvar ovde nije kako se stranke zovu, ili kakvu etiketu nose, vec sta cine".

Jedan od razloga za uspeh nacionalistickih stranaka na parlamentarnim izborima 2002. godine bio je slab odziv biraca. Samo je oko 55 odsto upisanih glasaca izaslo na izbore, sto je 10 odsto manje u poredjenju sa prethodnim izborima.

Nacionalisticke stranke obicno bolje prolaze kada je odziv glasaca slab jer je njihove pristalice lakse mobilisati. Delom je iz tog razloga nacionalisticka Srpska radikalna stranka uspela da ozbiljno uznapreduje na decembarskim parlamentarnim izborima u Srbiji 2003. godine.

Mada su takve prognoze uvek opasne, sve ukazuje na mogucnost da ce odziv biraca i ovoga puta biti slab.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u Bosni pazljivo je pratila predizbornu kampanju i sprovodila sopstvena istrazivanja.

"Od ispitanika u poslednjem istrazivanju javnog mnjenja, samo je 28 odsto izjavilo da ce sigurno izaci na izbore, 22 odsto je reklo da ce verovatno to uraditi, ali je zato 32 odsto ispitanih reklo da nece glasati", kaze Trevor Vilijams, direktor odeljenja za demokratizaciju misije OEBS-a u Sarajevu.

"Ovakav odziv biraca, od oko 50 odsto, bi bio znatno losiji nego na prethodnim lokalnim izborima pre cetiri godine kada je izlaznost bila oko 65 odsto. Slaba izlaznost je realna opasnost, a to bi ocito bilo razocaravajuce za Bosnu i politicke procese u zemlji".

Ako porazgovarate sa ljudima sirom Bosne, uocicete da jedno pitanje dominira nad svim ostalim – zaposljavanje.

Oficijelna statistika kaze da se stopa nezaposlenosti krece oko 40 odsto, te da je situacija u ekonomiji losa jer se ne uocavaju naznake da je u stanju da se oslobodi svoje zavisnosti od medjunarodne finansijske pomoci.

Mada je pitanje zaposljavanja i ekonomske situacije dominantno, postoje i druga ozbiljna politicka pitanja koja su specificna za odredjene regione.

U Republici Srpskoj, RS, odmeravaju snage SDS i SNSD. SNSD je nacinio ozbiljan prodor na proslim parlamentarnim izborima i opet bi mogao imati uspeha. Unutar SDS se odvija borba za prevlast jer predsednik RS Dragan Cavic pokusava da ocuva kontrolu nad strankom uprkos naletu pristalica tvrde linije.

U Mostaru ce se odrzati prvi izbori za ujedinjenu opstinsku skupstinu nakon sto je lord Esdaun ukinuo etnicku opstinsku podelu na teritoriji grada u januaru ove godine.

SDA i nacionalisticka Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, nadmetace se za politicku kontrolu nad ovim gradom. Ostvaren je istinski napredak u priblizavanju dveju suprotstavljenih strana, ali ce se ova ocena moci potkrepiti jedino ako nakon prebrojavanja glasova ove dve stranke uspeju da zajednicki upravljaju gradom.

U Distriktu Brcko ce se odrzati prvi lokalni izbori nakon osnivanja distrikta u martu 2000. godine. Nova skupstina opstine ce imati ovlascenja koja se u ostatku zemlje nalaze na kantonalnom, entitetskom ili drzavnom nivou. Medjunarodni supervizor za Brcko pozvao je glasace da masovno izadju na izbore i glasaju za kandidate koji "ce imati najvise uticaj na svakodnevni zivot".

Centralno pitanje ovih izbora je da li se ljudi mogu ubediti da se ponovno ukljuce u politicki proces. Prvi nagovestaji nisu dobri. Losa izlaznost je realna mogucnost, ali i nakon sto se ustanove lokalni organi vlasti, pitanje je da li ce biti u mogucnosti da ucine dovoljno s obzirom na nedostatak novca u opstinskim budzetima.

Nedostatak novca je u tolikoj meri izrazen da opstine tvrde kako nemaju dovoljno sredstava cak ni da pokriju troskove izbornih komisija za ove lokalne izbore.

Medjutim, mozda se ipak ukazuju neki pozitivni znaci za buducnost. Lidija Karac, clan drzavne izborne komisije, veruje da novi sistem neposrednog izbora gradonacelnika moze potpomoci politicki proces.

"Gradonacelnici bi sada u obavljanju svojih duznosti u vecoj meri polagali racune gradjanima nego politickim strankama koje zastupaju. Direktno biranje gradonacelnika pruza sjajnu priliku gradjanima [Bosne] da unaprede politicki zivot u svojim opstinama, a time i kvalitet zivota", kaze ona.

Pri tome, glasaci imaju veliku mogucnost izbora. Sezdeset osam politickih stranaka ponudice svoje dobre usluge na izborni dan uz 27.400 kandidata na izbornim listama medju kojima njih 800 konkurise za mesto gradonacelnika. Odaberite nekoga, slobodno.

Nik Hoton je dopisnik BBC za Balkan iz Sarajeva.