Praljak mora da plati sudske troškove

Zaključeno je da osuđeni komandant bosansko-hercegovačkih Hrvata ne zaslužuje finansijsku pomoć.

Praljak mora da plati sudske troškove

Zaključeno je da osuđeni komandant bosansko-hercegovačkih Hrvata ne zaslužuje finansijsku pomoć.

Wednesday, 28 May, 2014

 Ratnom komandantu snaga bosansko-hercegovačkih Hrvata, Slobodanu Praljku, naloženo je da Haškom tribunalu isplati oko tri miliona eura na ime pravnih troškova.

 

Praljku se, zajedno sa još petoricom vojnih i političkih lidera bosansko-hercegovačkih Hrvata, sudilo u okviru jednog od najvećih procesa koji su uopšte vođeni pred Tribunalom.

 

U maju 2013., on je osuđen na 20 godina zatvora zbog toga što je "planirao i usmeravao" operacije Hrvatskog vijeća obrane (HVO), uključujući i one koje su dovele do uništenja mosta iz 16. veka u gradu Mostaru, na jugu Bosne i Hercegovine. (O tome vidi tekst "Šestorica lidera bosanskih Hrvata proglašeni krivima".)

 

U martu 2006., sekretarijat Tribunala je po nalogu sudija Praljku dodelio branioca, čije je troškove trebalo da snosi sud. Međutim, sekretarijat je u maju 2012. odlučio da Praljak ne zaslužuje finansijsku pomoć, jer je "u stanju da u potpunosti plati branioca".

 

Praljak je zatražio da se ta odluka preispita, zahtevajući da mu se vrati pravna pomoć za čitav proces, uključujući i žalbenu fazu.

 

U julu prošle godine, predsednik Tribunala, sudija Teodor Meron (Theodor Meron), doneo je odluku u kojoj se saglasio sa sekretarijatom. Praljak je zatražio da se i predsednikova odluka preispita, ali je taj zahtev odbijen.

 

U decembru 2013., sekretarijat je Praljka pozvao da dobrovoljno otplati sumu koju duguje. Nakon što je on odbio da se tome povinuje, sekretarijat je od žalbenog veća zatražio da izda nalog kojim će ga na to obavezati.

 

U svojoj odluci od 13. maja, žalbene su sudije navele da se Praljak smatra nepodobnim za pravnu pomoć, jer je sekretarijat ustanovio da on može da snosi jedan deo troškova svoje odbrane, koji ukupno iznose preko šest miliona eura.

 

Praljak tvrdi da njegova imovina "nije likvidna" i da je, osim u dva slučaja, "pravno u vlasništvu trećih osoba". Žalbeno veće je zaključilo da su ti argumenti "razmotreni i odbačeni kako od strane sekretarijata, tako i od strane predsednika".

 

"Praljak je neprekidno ometao istragu sekretarijata o svojim sredstvima, odbijajući da dostavi podatke i da se, kada mu je bila pružena prilika za to, izjasni o podacima koje je prikupio sekretarijat", saopštilo je žalbeno veće.

 

Sudije su Praljku naložile da Tribunalu vrati 2,807,611 eura. Navele su da ukupna suma treba da bude izmirena u roku od 90 dana, ili u mesečnim iznosima tokom perioda od tri godine.

 

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.

Frontline Updates
Support local journalists