KRITIKE NA RAČUN EVROPSKOG PRISTUPA BALKANU
Nevladine organizacije tvrde kako je pritisak koji se vrši na zemlje da potpuno sarađuju sa sudom – kako bi im se zauzvrat omogućio napredak u pridruživanju – slabo doprineo poboljšanju stanja u društvu.
KRITIKE NA RAČUN EVROPSKOG PRISTUPA BALKANU
Nevladine organizacije tvrde kako je pritisak koji se vrši na zemlje da potpuno sarađuju sa sudom – kako bi im se zauzvrat omogućio napredak u pridruživanju – slabo doprineo poboljšanju stanja u društvu.
Predstavnici civilnog društva sa područja bivše Jugoslavije kritikovali su Evropsku Uniju zbog toga što nije ustanovila sveobuhvatnu strategiju podsticanja traganja za istinom i pomirenja u regionu.
Nevladine organizacije iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Crne Gore i sa Kosova sastale su se u Beogradu kako bi raspravljale o odnosu EU-a prema pravdi na Balkanu, a pogotovo o takozvanom haškom uslovljanju – to jest, pritisku koji se na zemlje u regionu vrši u nameri da im se, u zamenu za punu saradnju sa Haškim tribunalom, omogući napredak u pridruživanju.
Iako ova strategija jeste dovela do izručenja ključnih osumnjičenika za ratne zločine – uključujući i bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića – nekoliko govornika je istaklo da se time malo doprinelo otklanjanju štetnih posledica rata na društvo.
Još je važnije to što se time – kako kažu – nije pomoglo zemljama da odluče šta će preduzeti onda kada svi osumnjičenici budu uhapšeni, a Tribunal zatvoren.
Na konferenciji je izvršna direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), Nataša Kandić, rekla kako EU ne bi trebalo da vrši pritisak na vlade samo da uhapse preostale begunce i pribave dokumenta koja nedostaju, nego i da shvate važnost upotrebe pravnog sistema za obezbeđivanje trajnog mira i pomirenja.
Kandićeva smatra da bi postizanje ciljeva koji se tiču tranzicione pravde trebalo da bude jedan od glavnih preduslova za sve zemlje bivše Jugoslavije da bi im se dozvolio ulazak u EU.
Tranziciona pravda je pojam koji se koristi za opisivanje izvesnog broja procesa koji predstavljaju odgovor na sistematsko ili masovno kršenje ljudskih prava. Može se odnositi na različite mehanizme – kakva su krivična gonjenja, komisije za istinu i programi reparacije.
„Želimo da otvorimo to pitanje i zatražimo promenu zahteva i kriterijuma u vezi sa evropskim integracijama“, kazala je Kandićeva.
Bivša portparolka tužilaštva Tribunala, Florans Hartman (Florence Hartmann) – koja je takođe učestvovala u konferenciji – objasnila je genezu procesa haškog uslovljavanja.
„Ta ideja je nastala oko 2003-4., kada je EU shvatila da Tribunal neće zauvek ostati otvoren. Bilo im je potrebno da preostale begunce što pre privedu pravdi, tako da su počeli da vrše pritisak na države da sarađuju“, rekla je ona.
Hartmanova, koja je optužena za uvredu suda i trenutno čeka početak procesa pred Tribunalom, smatra da je politika EU-a prema Balkanu bila veoma kratkovida i da nije pomogla državama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću.
Dodala je i da su sudovi za ratne zločine koji su osnovani u regionu, i koji bi postepeno trebalo da zamene Haški tribunal, formirani samo da bi popunili prazninu u pravnom sistemu, te da nisu zamišljeni kao pomoć u oporavku društva.
„Razlozi EU-a bili su sledeći: moramo da zatvorimo Tribunal, tako da su nam potrebni nekakvi lokalni sudovi za ratne zločine. A pošto zemlje u regionu ionako ne vole Tribunal, trebalo bi da se same bave ratnim zločinima“, kazala je ona.
„Odsustvo bilo kakve šire strategije promovisanja pomirenja na Balkanu sprečilo je da presude Haškog tribunala dobiju širu podršku u regionu.“
Voditeljica programa Međunarodna pravda/MKSJ pri IWPR-u, Merdijana Sadović, koja je takođe sudelovala na konferenciji, kazala je kako proces haškog uslovljavanja koji praktikuje EU, uprkos svim njegovim manjkavostima, ne bi trebalo potcenjivati.
Otkako je EU počela da vrši pritsak na balkanske zemlje da uhapse i izruče osumnjičenike za ratne zločine, Hagu su – izuzev dvojice – predati svi preostali begunci, kazala je ona.
Nevladine organizacije iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Crne Gore i sa Kosova sastale su se u Beogradu kako bi raspravljale o odnosu EU-a prema pravdi na Balkanu, a pogotovo o takozvanom haškom uslovljanju – to jest, pritisku koji se na zemlje u regionu vrši u nameri da im se, u zamenu za punu saradnju sa Haškim tribunalom, omogući napredak u pridruživanju.
Iako ova strategija jeste dovela do izručenja ključnih osumnjičenika za ratne zločine – uključujući i bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića – nekoliko govornika je istaklo da se time malo doprinelo otklanjanju štetnih posledica rata na društvo.
Još je važnije to što se time – kako kažu – nije pomoglo zemljama da odluče šta će preduzeti onda kada svi osumnjičenici budu uhapšeni, a Tribunal zatvoren.
Na konferenciji je izvršna direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), Nataša Kandić, rekla kako EU ne bi trebalo da vrši pritisak na vlade samo da uhapse preostale begunce i pribave dokumenta koja nedostaju, nego i da shvate važnost upotrebe pravnog sistema za obezbeđivanje trajnog mira i pomirenja.
Kandićeva smatra da bi postizanje ciljeva koji se tiču tranzicione pravde trebalo da bude jedan od glavnih preduslova za sve zemlje bivše Jugoslavije da bi im se dozvolio ulazak u EU.
Tranziciona pravda je pojam koji se koristi za opisivanje izvesnog broja procesa koji predstavljaju odgovor na sistematsko ili masovno kršenje ljudskih prava. Može se odnositi na različite mehanizme – kakva su krivična gonjenja, komisije za istinu i programi reparacije.
„Želimo da otvorimo to pitanje i zatražimo promenu zahteva i kriterijuma u vezi sa evropskim integracijama“, kazala je Kandićeva.
Bivša portparolka tužilaštva Tribunala, Florans Hartman (Florence Hartmann) – koja je takođe učestvovala u konferenciji – objasnila je genezu procesa haškog uslovljavanja.
„Ta ideja je nastala oko 2003-4., kada je EU shvatila da Tribunal neće zauvek ostati otvoren. Bilo im je potrebno da preostale begunce što pre privedu pravdi, tako da su počeli da vrše pritisak na države da sarađuju“, rekla je ona.
Hartmanova, koja je optužena za uvredu suda i trenutno čeka početak procesa pred Tribunalom, smatra da je politika EU-a prema Balkanu bila veoma kratkovida i da nije pomogla državama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću.
Dodala je i da su sudovi za ratne zločine koji su osnovani u regionu, i koji bi postepeno trebalo da zamene Haški tribunal, formirani samo da bi popunili prazninu u pravnom sistemu, te da nisu zamišljeni kao pomoć u oporavku društva.
„Razlozi EU-a bili su sledeći: moramo da zatvorimo Tribunal, tako da su nam potrebni nekakvi lokalni sudovi za ratne zločine. A pošto zemlje u regionu ionako ne vole Tribunal, trebalo bi da se same bave ratnim zločinima“, kazala je ona.
„Odsustvo bilo kakve šire strategije promovisanja pomirenja na Balkanu sprečilo je da presude Haškog tribunala dobiju širu podršku u regionu.“
Voditeljica programa Međunarodna pravda/MKSJ pri IWPR-u, Merdijana Sadović, koja je takođe sudelovala na konferenciji, kazala je kako proces haškog uslovljavanja koji praktikuje EU, uprkos svim njegovim manjkavostima, ne bi trebalo potcenjivati.
Otkako je EU počela da vrši pritsak na balkanske zemlje da uhapse i izruče osumnjičenike za ratne zločine, Hagu su – izuzev dvojice – predati svi preostali begunci, kazala je ona.
