KARADŽIĆ: KRAJIŠNIK NIJE BIO U PREDSEDNIŠTVU BOSANSKIH SRBA

Bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, izjavio je pred jugoslovenskim tribunalom za ratne zločine kako njegov nekadašnji bliski saradnik tokom bosanskog rata nije bio član ključnog tela koje je donosilo odluke.



Karadžić je i sam optužen za ratne zločine, a svedočio je u prilog žalbe koju je podneo bivši predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik, koga su sudije Haškog tribunala u septembru 2006. osudile na 27 godina zatvora.



Krajišnik je osuđen za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva, progone i istrebljenje, koje je režim bosanskih Srba tokom 1992. vršio nad Bošnjacima i bosanskim Hrvatima. No, oslobođen je optužbi za genocid.



U presudi koju mu je izreklo, sudsko veće navodi da je Krajišnik tokom 1992. bio aktivan član ratnog, petočlanog predsedništva entiteta bosanskih Srba, koji će kasnije postati Republika Srpska (RS). Sudije su taj zaključak potkrepile sa tri kompleta zapisnika vođenih na sastancima tog predsedništva održanim u periodu od juna do oktobra te godine, koje je, u svojstvu predsedavajućeg, optuženi i potpisao.



Međutim, Karadžić je na saslušanju održanom 5. novembra porekao da je tročlano predsedništvo bosanskih Srba tokom rata bilo prošireno i da je u njegovom radu sudelovao i Krajišnik. On je objasnio da su zapisnici sa sastanaka koji sugerišu da je okrivljeni tokom 1992. bio član predsedništva nastali – greškom.



„Krajišnik nije bio član predsedništva i zapisnici nisu dokument na temelju kojeg to možete zaključiti“, rekao je Karadžić sudijama.



„U pitanju je pogreška osobe koja je vodila zapisnike.“



Na glavnom žalbenom saslušanju, koje je održano 20. avgusta, tužioci su od sudija zatražili da Krajišnika osude na doživotnu robiju, čije su izricanje zahtevali i u okviru prvostepenog postupka, dok je Krajišnik tražio da bude oslobođen svih optužbi.



Karadžić je obezbedio dodatne dokaze, pa ga je Krajišnik ove sedmice pozvao da svedoči njemu u prilog, budući da je tokom suđenja bio nedostupan. Karadžić je, naime, uhapšen tek u julu mesecu, posle 13 godina skrivanja, a tereti se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući i genocid – koji su u Bosni počinjeni tokom rata.



Karadžića je pred sudom – nakon što je bivši predsednik bosanskih Srba umesto usmenog svedočenja priložio izjavu dugu 11 stranica – unakrsno ispitivao tužilac Alen Tiger (Alan Tieger).



Tiger je posebno ukazao na jedan od zapisnika koji je načinjen na 21. sednici predsedništva i kojeg je potpisao sam Karadžić, s tim da se u tom dokumentu kao jedan od prisutnih članova pominje i Krajišnik.



Karadžić je objasnio da su ti zapisnici „bili nešto sasvim nevažno“, kao i da naredbe i odluke predstavljaju jedina zvanična dokumenta predsedništva.



„Zapisnici [sami po sebi] ne znače ništa, jer ih je vodio neko ko nije previše upoznat sa ustavom i državnom administracijom“, kazao je on.



Karadžić je u svojoj izjavi naveo da su predsedništvo činila svega tri člana i da među njima nije bio Krajišnik, kao i da nije došlo ni do kakvog funkcionalnog proširenja, niti do – kako inače tvrde tužioci – stvaranja ratnog predsedništva.



Međutim, Tiger je Karadžiću rekao kako postoji sedam sastanaka predsedništva čiji zapisnici – koje je potpisao Karadžić – sugerišu da je i Krajišnik bio član tog tela.



Karadžić je negirao autentičnost dokumenata u kojima Krajišnik figurira kao član predsedništva. Takođe, on je objasnio kako su sa jednog od sastanaka, koji je bio održan 9. oktobra, odsustvovala dvojica članova predsedništva, što znači da se nije ni radilo o sastanku tog organa.



„Predsedništvo nije zasedalo u kvorumu . . . to je suština stvari“, kazao je on.



Suočeni sa sličnim argumentima odbrane tokom prvostepenog sudskog postupka, sudije su kao nepotrebne odbacili detalje o tome kakvo je ratno predsedništvo uopšte funkcionisalo i na koji način.



„Ono što je važno . . . jeste da je okrivljeni, počev od 12. maja 1992., prisustvovao praktično svim sastancima predsedništva sa kojih postoje zapisnici, kao i neformalnim sastancima čiji zapisnici nisu dostupni, ali su to potvrdili svedoci i dokumenta“, presudile su sudije.



Za Karadžićevo ovosedmično svedočenje ograničavajući faktor je predstavljala činjenica da se i njemu sudi za događaje koji su tesno povezani sa Krajišnikovim slučajem. Njegov advokat, Piter Robinson (Peter Robinson), neprekidno je iznosio prigovore na pitanja koja su upućivana Karadžiću, tvrdeći da bi – odgovarajući na njih – okrivljeni mogao optužiti samog sebe. Robinson je čak optužio Tigera da je pitanja strukturirao tako da Karadžića okrivi na njegovom sopstvenom suđenju, gde se takođe pojavljuje u ulozi tužioca. Tiger je to negirao.



Tokom saslušanja, tužilac je izneo i nove dokaze o postojanju proširenog ratnog predsedništva, kao i o tome da je Krajišnik bio njegov član. Oni su se ticali ratnih komesara, koje je predsedništvo imenovalo sa ciljem pružanja podrške opštinskim vlastima. Tiger se pozvao i na dokaze o tome da su izvesni komesari na skupštinskom zasedanju u Zvorniku pominjali svoje imenovanje od strane ratnog predsedništva.



„Oni su govorili o svom postojanju, svojim aktivnostima i ratnom predsedništvu kojem su podnosili izveštaje potkraj novembra 1992.“, rekao je Tiger Karadžiću.



Pa ipak, Karadžić je ostao pri stavu da je ratno predsedništvo postojalo samo na papiru i da zapravo nikada nije bilo uspostavljeno.



„Bila je to samo priprema za eventualno ratno stanje u kojem opštinske vlasti ne bi mogle da funkcionišu“, kazao je on.



Karadžića je potom ispitivao sam Krajišnik, za kojim je sledio njegov američki branilac Nejtan Deršovic (Nathan Dershowitz), koji Krajišnika zastupa u vezi sa optužbama koje se tiču njegovog navodnog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.



Karadžić je negirao da je okrivljeni ohrabrivao ili podržavao ubistva i raseljavanja Bošnjaka ili bosanskih Hrvata, rekavši da je on saosećao sa Muslimanima.



„Ne radi se samo o tome da je [Krajišnik] bio dobro poznat kao pomirljiva osoba, on je takođe bio dobro poznat po tome što razume Muslimane“, kazao je Karadžić. „Sami Muslimani, [bosanski predsednik Alija] Izetbegović lično je tražio da Krajišnik uvek bude u pregovaračkom timu, jer su se međusobno dobro razumeli.“



Karadžić se saglasio sa Deršovicovim razlikovanjem operativno proširenog predsedništva, za koje tužilaštvo tvrdi da je Krajišnik bio njegov član, i onoga za šta odbrana tvrdi da su bili prošireni sastanci tročlanog predsedništva kojima je prisustvovao Krajišnik.



Karadžić je u svojoj izjavi naveo da je Krajišnik sastancima predsedništva prisustvovao „kao pozvano lice“, zajedno sa ostalima koji takođe nisu bili članovi ratnog predsedništva.



„Prošireni sastanak znači da tom sastanku prisustvuje i neko ko nije član tog tela“, rekao je Karadžić pred sudom.



On je objasnio kako ni okolnost da su takvim sastancima u svojstvu savetnika ponekad prisustvovali izvesni ministri ne znači da su oni bili članovi predsedništva.



Tužioci su ove sedmice izneli i tvrdnju da su dokumentom o šest strateških ciljeva, koji je skupština bosanskih Srba sačinila na zasedanju 12. maja 1992., i to u prisustvu okrivljenog, bili definisani vojni ratni ciljevi. A odbrana tvrdi da su ti ciljevi služili samo kao platforma za političko rešenje.



Karadžić je rekao da su ti ciljevi bili formulisani u skladu sa Kutiljerovim (Jose Cutileiro) planom – dokumentom koji je, sa ciljem uspostavljanja mira, u Lisabonu 1992. načinila međunarodna zajednica.



Karadžić je rekao da je Krajišnikova pregovaračka pozicija bila da predstavlja parlament, telo koje je odvojeno od predsedništva i vladinog kabineta, koji su takođe sudelovali u pregovorima o iznalaženju mirovnog rešenja.



Karadžić je zatim kazao i da nije postojala nikakva veza između političkih pregovora, u kojima je sudelovao okrivljeni, i vojnih dejstava na terenu.



„G. Krajišnik je u [to] vreme bio član pregovaračkog tima . . . Nikada nismo gubili nadu da će biti pronađeno političko rešenje“, posvedočio je Karadžić. „To nije imalo nikakve veze sa vojnim ciljevima.“



Sledeće zasedanje o dokazima biće održano 11. novembra i odnosiće se na navode da je Krajišnik imao neadekvatnu pravnu pomoć, koja je dovela do nepravičnog suđenja.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.