Komentar: greska iz Beogradskog sporazuma konacno ispravljena

Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore znacajno zaostaje za ostalim balkanskim zemljama na putu ukljucenja u Evropsku uniju. Uzroci naseg kasnjenja su brojni, ali nisu iskljucivo ekonomske prirode. Srbija i Crna Gora jedina je drzavna zajednica na svetu i u ovom trenutku ne predstavljaju jednu funkcionalnu drzavu. Uz to tesko politicko nasledje, isuvise mocni oligarsi koji su preziveli diktaturu, neresen status Kosova i Metohije i otezana saradnja sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u Hagu, dodatno destablizuju politicke prilike u Srbiji.

Evropska unija nastojala je da na svaki nacin, i ekonomski i politicki, pomogne Srbiji i Crnoj Gori da nastavi putem evroatlantskih integracija. Politicka pomoc, medjutim, u svojoj srzi sadrzala je jedan paradoks: zastupajuci ideju politickog jedinstva Srbije i Crne Gore po svaku cenu, administracija EU naposletku je postala zastitnik jedne birokratske i ekonomski nefunkcionalne tvorevine.

Drzavna zajednica SCG do pre nedelju dana predstavljala je nejedinstveno trziste u kome ne postoji protok robe, ljudi i kapitala i na kome postoje dve valute. Posle dve godine postalo je izvesno da borba za drzavnu zajednicu na ovaj nacin nema buducnost i da predstavlja omaz politickoj neracionalnosti.

Nazalost, sa izuzetkom stranke kojoj pripadam, u Srbiji nije bilo ozbiljnije politicke snage spremne da toj istini pogleda u oci i zato je interese Srbije i njenih gradjana naposletku zastitila spremnost administracije EU da dozvole Srbiji i Crnoj Gori ostvarenje ekonomske nezavisnosti i paralelnu integraciju u EU.

Pred nama je, medjutim, dalek put. Put u kome ce Srbija morati da dovrsi svoju drzavnu izgradnju i pred Briselom postane ravnopravna sa Zagrebom i Sofijom. Svesni politicke nestabilnosti koje u sebi nose Unija BiH i Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija, kao i nevolje koje ce EU imati sa entitetima kao sto su KiM i Crna Gora, Srbija je spremna da u buducnosti bude stozer integracija na Balkanu, ali iskljucivo po modelu i u duhu ugovora potpisanog u Mastrihtu 1992. i 1993. godine.

U ekonomskom pogledu Srbija je verovatno trziste koje je najvecoj meri otvoreno prema okolnim trzistima. Ali, upravo, se na tom pitanju drzavna zajednica sa Crnom Gorom pokazala kao nefukcionalna. Zato smatram da odustanja plana o harmonizaciji dva trzista Beograda i Podgorice ne predstavlja poraz evropske ideje na zapadnom Balkanu vec, naprotiv, predstavlja kraj ideje o planskoj ekonomiji na kojoj je ranije pocivalo jugoslovensko jedinstvo. To jedinstvo bilo je zasnovano na nedemokratiji i dogovornoj ekonomiji i mi nismo mogli da dozvolimo da jedan los drzavni i ekonomski koncept ispred sebe stavi evropsku ideju i pretvori je tako u praznu retoriku.

Sta je nasa prva reakcija na novi koncept duplog koloseka u prikljucivanju EU?

Prvo, prepoznavanje da cemo daleko efikasnije moci da iskoristimo postojece institucionalne i profesionalne kapacitete na ubrzanju procesa i njegovom koriscenju u cilju ukupne stabilizacije – politicke, ekonomske, socijalne.

Drugo, prepoznavanje da je EU spremna da politiku uslovljavanja dopuni sa politikom angazovanja sto i treba da bude vodeca odrednica partnerstva sa EU.

Trece, prepoznavanje da paralelni koloseci Srbije i Crne Gore u ekonomskoj sferi vodjeni u cilju harmonizacije sa standardima EU igraju kohezionu ulogu u internoj ekonomskoj harmonizaciji Srbije i Crne Gore cime se stvara i drugacije – pozitivno politicko okruzenje za funkcionisanje drzavne zajednice.

Cetvrto, konstatacija da ova odluka izbija adute evroskepticizmu u Srbiji i stavlja evropsku agendu u funkciju stabilizacije Srbije cime se apsolutno namece da se atmosfera evro retorike vise ne moze koristiti u svrhe dnevne politike vec ce se pomno pratiti sta se konkretno i opretaivno radi.

Vladi Srbije je ova podrska EU ne samo znacajna pomoc u njenoj ukupnoj viziji evropske buducnosti Srbije, vec i priznanje napora koji su ucinjeni u mnogim segmentima koji su relevantni za pracenje stvarnog delovanja na koloseku pridruzivanja EU. Tu na prvom mestu mislim na obiman zakonodavni rad iz cijeg korpusa izdvajam osam novousvojenih zakona koji su u direktnoj veza sa pravnom tekovinom EU.

Sigurno je da ce ova odluka morati da bude pracena u sto skorije vreme zajednickom konkretizacijom tumacenja niza tehnickih pitanja upravo u cilju da se izbegnu razlicita tumacenja sto bi ponovo moglo da vodi usporavanju procesa, ali u ovom trenutku je ona za Srbiju veliki pozitivni signal i podrska Vladi u onome sto je sebi stavila u zadatak kada se prihvatila da tranzicionu agendu stavi u funkciju evropske buducnosti Srbije.

Za mene licno, ovo je sansa da se pozitivne tekovine Beogradskog dogovora odrze, a ono sto se u dogovoru nije pokazalo izvodljivo u praksi - da se promeni.

Moja je zivotna filozofija sledeca – nije problem ako neko nekada pogresi, problem je ako posle toga ne otkloni gresku. Mislim da se to moze primeniti i na drzavnu zajednicu SCG i na proces pridruzivanja EU.

Miroljub Labus je potpredsednik Vlade Srbije.