Nova formula za usporeni proces integracije

Zvanicnici Evropske komisije i sekretarijata saveta EU su u poseti Beogradu i Podgorici da bi predstavili princip dvojakog koloseka prema kojem ce obe republike imati zaseban ekonomski pristup u zajednickom procesu integracije u Evropu.

Princip dvojakog koloseka po prvi put je spomenut pocetkom septembra na sastanku u Mastrihtu, gde su se sefovi diplomatije dvadesetpetorice slozili da se uz ocuvanje zajednice ubrza proces pridruzivanja Srbije i Crne Gore prema Evropi.

Analiticari iz Brisela se slazu da nije rec o promeni politike prema drzavnoj zajednici, vec da je rec o spoznaji Evrope da bi ideja o dvojakom koloseku mogla ukloniti prepreke, te pokrenuti pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, SAA.

Srbija i Crna Gora se nakon dve godine pregovaranja nisu pomakle s mrtve tacke u Procesu stabilizacije i asocijacije, SAP, projektu Evropske unije za pomoc drzavama zapadnog Balkana na putu prema punopravnom clanstvu.

Dve glavne prepreke su od pocetka bile nesaradnja s Haskim sudom za ratne zlocine i nespremnost obe republike da naprave funkcionalnu drzavnu zajednicu.

To je dovelo do zastoja u funkcionisanju zajednickog domaceg trzista i sprovodjenju akcionog plana o uskladjivanju dvaju ekonomskih sistema.

Obe republike snose odgovornost za nedostatak politicke volje da se uspostavi funkcionalno zajednicko trziste. Podgorica i Beograd ne samo da nisu do sada harmonizovali carinske tarife za 56 poljoprivrednih proizvoda, vec nisu ni izvrsili uskladjivanje carinskih stopa – sto ozbiljno ugrozava zajednicki put evropske integracije i blokira obe republike.

Izvor IWPR blizak Evropskoj komisiji u Beogradu rekao je da je Evropa nasla mehanizam kojim ce prekinuti uzajamno optuzivanje Podgorice i Beograda o tome ko je kriv za zastoj.

Cilj ovog pristupa je "da se, pre svega, odblokira sistem", dodao je isti izvor.

Po misljenju strucnjaka, obe strane potpisace jedinstveni sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, ali ce on imati dva zasebna aneksa – jedan za Crnu Goru, a drugi za Srbiju.

Ideju o odvojenom pristupu prvi je izneo evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten.

Paten je obrazlozio novi koncept u pismu poslatom presedavajucem Evropske unije, holandskom ministru inostranih poslova Bernardu Botu polovinom jula uoci neformalnog sastanka u Mastrihtu.

U ovom pismu, koje je objavila crnogorska stampa, Paten konstatuje da se ne mogu voditi pregovori za ulazak u Evropu bez prethodnog dogovora dve republike, pri cemu taj dogovor nije na vidiku (pismo je republikovano u ovom izdanju).

Paten kaze je nedostatak politicke volje razlog sto nije doslo do harmonizacije ekonomskih sistema ni posle dve godine pregovaranja.

Poruka iz Mastrihta je da drzavna zajednica i dalje ostaje prioritet. Holandski ministar inostranih poslova Bernart Bot, koji je takodje predsedavajuci ministarskog saveta EU, rekao je da "EU smatra kljucnom podrsku da se ocuva drzavna zajednica, mada priznaje i nove realnosti".

Obrazlazuci zasto EU smatra kljucnim podupiranje opstanka drzavne zajednice, Bot je spomenuo "uticaj koji bi ocuvanje te zajednice imalo za stabilnost i sigurnost u regionu".

Strucnjaci iz EU koji se bave Balkanom upozoravaju da bi eventualno osamostaljenje Crne Gore s referendumom na kojem bi razlika izmedju onih koji su za i protiv mala, ugrozio i stabilnost same Crne Gore.

"Jos od pocetka smo se bojali kako ce, u slucaju osamostaljenja, reagovati oni koji su protiv, a njih je u Crnoj Gori puno", kaze za IWPR jedan diplomata iz EU.

Iako Brisel jasno kaze da bi "radije" Srbiju i Crnu Goru zajedno integrisao u Evropsku uniju, diplomati upozoravaju da, zbog samog sadrzaja Beogradskog sporazuma, koji dopusta odvajanje ako same republike to zele, EU se ne moze kategoricki protiviti niti nezavisnosti Crne Gore – ako se republike o tome sloze.

Evropska unija, Srbija i Crna Gora usle su u trku s vremenom. Sve strane su svesne da ce, ako se stvari ne pokrenu, drzavna zajednica formalno na putu prema EU postati zaista "crna rupa" na Balkanu.

Hrvatska je vec dobila status kandidata i za manje od pet meseci pocinje formalne pregovore o clanstvu. Makedonija je vec ukljucena u proces stabilizacije i asocijacije i podnela je formalni zahtev za clanstvom. Albanija vec pregovara s EU o procesu stabilizacije i asocijacije.

Cak je i Kosovo ukljuceno u ovaj proces kroz takozvane "propratne mehanizme", koji omogucavaju tehnicko uskladjivanje sa normama EU bez prejudiciranja konacnog statusa.

Srbija i Crna Gora nisu ispunile ni uslove za izradu studije izvodljivosti od strane Evropske unije.

Mnogi strucnjaci iz Evropske komisije smatraju da je bilo dosta tapkanja u mestu i da se stvari napokon moraju pokrenuti jer se radi o drzavnoj zajednici koja je najveca u regiji i od koje u velikoj meri zavisi ne samo stabilnost regije nego i uspeh celokupnog pristupa Evropske unije drzavama zapadnog Balkana.

Augustin Paljokaj je dopisnik zagrebackog "Jutarnjeg lista" iz Zagreba i pristinske "Koha ditore" iz Brisela.