GLAVAŠ PREKINUO ŠTRAJK GLAĐU
Nakon što mu je ispunjen zahtev da do početka suđenja bude na slobodi, hrvatski je političar okončao svoj protest.
GLAVAŠ PREKINUO ŠTRAJK GLAĐU
Nakon što mu je ispunjen zahtev da do početka suđenja bude na slobodi, hrvatski je političar okončao svoj protest.
Nezavisni saborski zastupnik osumnjičen za ratne zločine, Branimir Glavaš, pušten je iz pritvora 2. decembra, nakon što su vlasti zaključile da mu je – posle 37 dana štrajkovanja glađu – zdravlje ozbiljno ugroženo.
Istoga dana, istražni sudija Zdenko Posavec obustavio je istragu protiv okrivljenog.
Protekle je sedmice lekarski konzilijum saopštio da se Glavaševo zdravlje toliko pogoršalo da on više nije u stanju da prati sudski postupak.
Time je ispunjen uslov za podnošenje zahteva da se istraga, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, privremeno obustavi usled onesposobljenosti osumnjičenog.
Zagrebački Okružni sud pokrenuo je u junu mesecu protiv Glavaša istragu zbog sumnje da je 1991., u hrvatskom gradu Osijeku, naredio ubistvo dvojice, kao i mučenje trojice srpskih civila.
U oktobru je pred osiječkim Okružnim sudom pokrenuta još jedna istraga, radi utvrđivanja Glavaševe uloge u ubistvu najmanje šest srpskih civila, koje se na tom području odigralo 1991.
Kao ratni gradonačelnik i general hrvatske vojske, Glavaš je uhapšen nedelju dana nakon pokretanja druge istrage.
No, nakon što je sproveden u zagrebački zatvor, Glavaš je otpočeo štrajk glađu, tvrdeći da je njegov slučaj iskonstruisan i politički motivisan.
Odbijao je hranu 37 dana, zahtevajući da vreme do početka suđenja provede na slobodi. Sa tim se naposletku saglasio i sudija Posavec, pa je Glavaš pušten iz pritvora.
Mnogi posmatrači su u tome videli još jednu pobedu Glavaša, koji se, kako se navodi, sa hrvatskim sudstvom poigravao sve vreme otkako su istrage o njegovoj umešanosti u ratne zločine pokrenute. Glavaš se sumnjičio za zastrašivanje svedoka i opstrukciju istražnih radnji – što je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je sudija Posavec izdao nalog za njegovo hapšenje.
Kancelarija okužnog tužioca iz Zagreba podnela je ove sedmice žalbu na odluku sudije Posaveca da se Glavaš pusti iz pritvora i da se, zbog narušenog zdravstvenog stanja, obustavi prva istraga o njegovom učešću u ratnim zločinima.
Ta žalba će biti razmatrana pred sudskim većem zagrebačkog Okružnog suda.
Reakcije hrvatskih političara na Glavaševo oslobađanje bile su različite.
Predsednik Sbora, Vladimir Šeks – koji je svojevremeno tesno sarađivao s Glavašem – pozdravio je pomenutu odluku.
„Drago mi je što će Glavaš do suđenja biti na slobodi“, rekao je on.
Premijer Ivo Sanader uzdržao se od komentara, tvrdeći da ne želi da se meša u pitanja koja su u nadležnosti sudstva.
„Nema opravdanja za izbegavanje pravde. Svaka dalja politizacija Glavaševog slučaja mogla bi imati trajne negativne posledice po Republiku Hrvatsku i njenu evropsku perspektivu“, rekao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u izjavi datoj neposredno pošto je Glavaš oslobođen.
Šef delegacije Evropske komisije (EK), Vinsent Degar (Vincent Degert), izrazio je zabrinutost zbog nastale situacije. Rekao je da će zahtevati da se upozna sa obrazloženjem odluke sudije Posaveca kako bi zvaničnici EK-a utvrdili šta se zaista desilo.
„Mi pratimo svaki slučaj, a pogotovo ovaj, koji je važan jer se tiče ratnih zločina, žrtava ratnih zločina i zaštite svedoka“, rekao je Degar ove sedmice u Zagrebu.
Glavaševa odluka poklopila se sa odlukom srpskog ultra-nacionaliste Šešelja, koji je – nakon što su ispunjeni neki od njegovih zahteva – ove sedmice prekinuo štrajk glađu u Haškom tribunalu.
Bivši slovenački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, Borut Šuklje, optužio je dvojicu osumnjičenika za ratne zločine da su svojim štrajkovima glađu pokušali da destabilizuju hrvatsku i srpsku vladu.
Šuklje je izjavio da Glavaš pokušava da izazove nove parlamentarne izbore u Hrvatskoj, dok Šešelj želi da utiče na ishod izbora koji su u Srbiji zakazani za januar.
Načelnik Glavaševog medicinskog tima u Osijeku, dr Aleksandar Včev, odbacio je navode nekih medija da je Glavaš, usled dugog štrajka glađu, pretrpeo moždani udar.
On je rekao da je Glavaševo fizičko i mentalno stanje teško, ali da mu život više nije u opasnosti.
Goran Jungvirth je saradnik IWPR-a iz Zagreba.
Istoga dana, istražni sudija Zdenko Posavec obustavio je istragu protiv okrivljenog.
Protekle je sedmice lekarski konzilijum saopštio da se Glavaševo zdravlje toliko pogoršalo da on više nije u stanju da prati sudski postupak.
Time je ispunjen uslov za podnošenje zahteva da se istraga, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, privremeno obustavi usled onesposobljenosti osumnjičenog.
Zagrebački Okružni sud pokrenuo je u junu mesecu protiv Glavaša istragu zbog sumnje da je 1991., u hrvatskom gradu Osijeku, naredio ubistvo dvojice, kao i mučenje trojice srpskih civila.
U oktobru je pred osiječkim Okružnim sudom pokrenuta još jedna istraga, radi utvrđivanja Glavaševe uloge u ubistvu najmanje šest srpskih civila, koje se na tom području odigralo 1991.
Kao ratni gradonačelnik i general hrvatske vojske, Glavaš je uhapšen nedelju dana nakon pokretanja druge istrage.
No, nakon što je sproveden u zagrebački zatvor, Glavaš je otpočeo štrajk glađu, tvrdeći da je njegov slučaj iskonstruisan i politički motivisan.
Odbijao je hranu 37 dana, zahtevajući da vreme do početka suđenja provede na slobodi. Sa tim se naposletku saglasio i sudija Posavec, pa je Glavaš pušten iz pritvora.
Mnogi posmatrači su u tome videli još jednu pobedu Glavaša, koji se, kako se navodi, sa hrvatskim sudstvom poigravao sve vreme otkako su istrage o njegovoj umešanosti u ratne zločine pokrenute. Glavaš se sumnjičio za zastrašivanje svedoka i opstrukciju istražnih radnji – što je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je sudija Posavec izdao nalog za njegovo hapšenje.
Kancelarija okužnog tužioca iz Zagreba podnela je ove sedmice žalbu na odluku sudije Posaveca da se Glavaš pusti iz pritvora i da se, zbog narušenog zdravstvenog stanja, obustavi prva istraga o njegovom učešću u ratnim zločinima.
Ta žalba će biti razmatrana pred sudskim većem zagrebačkog Okružnog suda.
Reakcije hrvatskih političara na Glavaševo oslobađanje bile su različite.
Predsednik Sbora, Vladimir Šeks – koji je svojevremeno tesno sarađivao s Glavašem – pozdravio je pomenutu odluku.
„Drago mi je što će Glavaš do suđenja biti na slobodi“, rekao je on.
Premijer Ivo Sanader uzdržao se od komentara, tvrdeći da ne želi da se meša u pitanja koja su u nadležnosti sudstva.
„Nema opravdanja za izbegavanje pravde. Svaka dalja politizacija Glavaševog slučaja mogla bi imati trajne negativne posledice po Republiku Hrvatsku i njenu evropsku perspektivu“, rekao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u izjavi datoj neposredno pošto je Glavaš oslobođen.
Šef delegacije Evropske komisije (EK), Vinsent Degar (Vincent Degert), izrazio je zabrinutost zbog nastale situacije. Rekao je da će zahtevati da se upozna sa obrazloženjem odluke sudije Posaveca kako bi zvaničnici EK-a utvrdili šta se zaista desilo.
„Mi pratimo svaki slučaj, a pogotovo ovaj, koji je važan jer se tiče ratnih zločina, žrtava ratnih zločina i zaštite svedoka“, rekao je Degar ove sedmice u Zagrebu.
Glavaševa odluka poklopila se sa odlukom srpskog ultra-nacionaliste Šešelja, koji je – nakon što su ispunjeni neki od njegovih zahteva – ove sedmice prekinuo štrajk glađu u Haškom tribunalu.
Bivši slovenački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, Borut Šuklje, optužio je dvojicu osumnjičenika za ratne zločine da su svojim štrajkovima glađu pokušali da destabilizuju hrvatsku i srpsku vladu.
Šuklje je izjavio da Glavaš pokušava da izazove nove parlamentarne izbore u Hrvatskoj, dok Šešelj želi da utiče na ishod izbora koji su u Srbiji zakazani za januar.
Načelnik Glavaševog medicinskog tima u Osijeku, dr Aleksandar Včev, odbacio je navode nekih medija da je Glavaš, usled dugog štrajka glađu, pretrpeo moždani udar.
On je rekao da je Glavaševo fizičko i mentalno stanje teško, ali da mu život više nije u opasnosti.
Goran Jungvirth je saradnik IWPR-a iz Zagreba.
