BOSANSKI SRBI BLOKIRALI REZOLUCIJU O SREBRENIČKOM MASAKRU
Čini se da oni smatraju da bi deklaracija kojom se osuđuje nasilje ugrozila njihov entitet.
BOSANSKI SRBI BLOKIRALI REZOLUCIJU O SREBRENIČKOM MASAKRU
Čini se da oni smatraju da bi deklaracija kojom se osuđuje nasilje ugrozila njihov entitet.
Pišu: Rachel Irwin iz Haga i izveštači Radija Slobodna Evropa iz Beograda i Sarajeva (TU br. 642, 11. april 2010.)
Zastupnici bosanskih Srba u Predstavničkom domu bosanskog parlamenta blokirali su ove sedmice deklaraciju kojom se osuđuje srebrenički masakr, te je tako ova zemlja ostala jedina u regionu koja nije usvojila takvu rezoluciju.
Pomenuti zločin počinjen je u julu 1995. – kada su snage bosanskih Srba ubile oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka – i smatra se najtežim pojedinačnim zlodelom koje se na evropskom tlu dogodilo nakon Drugog Svetskog rata.
Bosanski Srbi su ovaj dokument odbili 7. aprila, dan nakon što je Sulejman Tihić, lider bosanske Stranke demokratske akcije (SDA), pohvalio beogradske parlamentarce, koji su prethodne sedmice uz veliki napor usvojili sličnu rezoluciju.
Tihić je za beogradski list Danas izjavio kako je prihvatio poziv predsednika Borisa Tadića da poseti srbijansku prestonicu, te kako se nada da će srbijanska rezolucija „pozitivno uticati na javno mnjenje i vlasti u Republici Srpskoj, a u cilju usvajanja slične deklaracije u bosanskom parlamentu“.
Posmatrači tvrde kako je malo verovatno da će se to uskoro desiti, pogotovo dok je na vlasti aktuelni premijer Republike Srpske (RS), Milorad Dodik.
„U protekle dve godine, politička situacija [u Bosni] se pogoršala, uključujući i način na koji politička elita govori o događajima iz devedesetih“, izjavio je Bogdan Ivanišević, konsultant Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu (MCTP).
On je kao primer naveo situaciju iz septembra prošle godine, kada je Dodik negirao „nesporno utvrđene činjenice“ o zločinima koje su u Sarajevu i Tuzli počinile snage bosanskih Srba.
Konkretno, Dodik je optužio bosansku vojsku da je u oba pomenuta grada inscenirala masakre kako bi isprovocirala vojnu akciju NATO-a protiv snaga bosanskih Srba. Nimalo neočekivano, ovakvi komentari su razgnevili Bošnjake i pojačali već postojeće tenzije između RS-a i ostatka Bosne.
Aktuelni predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni, Sinan Alić, izjavio je za IWPR kako zbog ovakve, problematične klime u Bosni, nije realno očekivati usvajanje rezolucije kojom bi se osudio srebrenički masakr.
„Politički establišment Republike Srpske tu rezoluciju vidi kao ugrožavanje opstanka svog entiteta“, nastavio je on. „Na temelju toga, oni mobilišu javno mnjenje, što za rezultat ima to da su snage koje shvataju važnost usvajanja rezolucije u Republici Srpskoj marginalizovane.“
U pominjanom intervjuu za list Danas, Tihić je kao lider SDA izneo zapažanje da su svest o Srebrenici i priznavanje zločina bili na razmerno višem nivou u doba prethodne administracije RS-a, koja je 2004. godine zapravo već sačinila izveštaj o masakru i izvinila se žrtvama.
Sada su, međutim, tenzije tolike da se posmatračima čini kao da te mere nikada nisu bile preduzete.
„Radi se o nekoj vrsti političke i moralne regresije“, tvrdi profesorka sociologije Janja Beč-Nojman (Janja Beč-Neumann).
„To [rezolucija] je nešto što ljudima mora biti javno predočeno. Neki ljudi će reći ’Lažete’, ali ostali će kazati ’Da, morate govoriti o činjenicama’.“
Neposredno uoči prošlosedmičnog glasanja u srbijanskom parlamentu, u Bosni je poslanik iz redova Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Slavko Jovičić, izjavio kako bosanska rezolucija o osudi srebreničkog masakra „ne bi predstavljala doprinos miru“.
„Krećemo se u pravcu novih sukoba i konfrontacija nesagledivih razmera“, dodao je Jovičić.
Uprkos činjenici da se srbijanski parlament pokazao sposobnim da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje srebrenički masakr, u trinaestočasovnoj raspravi koja je prethodila glasanju održanom 31. marta izrečeni su mnogi stavovi slični Jovičićevom.
„Ova deklaracija je rezultat pritiska koji se vrši na našu zemlju, i vladajuća većina je spremna da je prihvati iako će Srbiji time biti naneta šteta, a veličina te štete još uvek nije poznata“, izjavio je poslanik srbijanske skupštine, Dragan Todorović.
Osim toga, poslanici iz redova opozicije su otvoreno negirali da se masakr uopšte dogodio, pri čemu su neki visoki predstavnici Demokratske stranke Srbije (DSS) ono što se desilo u Srebrenici opisivali kao „briljantnu vojnu operaciju srpske vojske“.
Veliki broj drugih je naprosto napustio skupštinsku salu pre glasanja.
Zapaljiva atmosfera tokom zasedanja – kao i neprestano poricanje Srebrenice i drugih ratnih zlodela – pokreće pitanje o tome da li je rezolucijom zbilja ponuđeno istinsko priznanje zločina i izvinjenje žrtvama.
„Iskrenost tog čina je upitna“, izjavio je Dušan Bogdanović, analitičar beogradskog Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM). „Postoji neka vrsta oštre i duboke podele unutar srbijanskog društva, i [parlamentarna] rasprava je predstavljala odraz tog jaza.“
Ostali su, pak, izrazili zabrinutost zbog formulacija koje su upotrebljene u samoj deklaraciji.
Kao što je naširoko izveštavano, reč „genocid“ je izostavljena. Umesto toga, rezolucija se poziva samo na odluku haškog Međunarodnog suda pravde (MSP) iz 2007. godine, kojom je srebrenički masakr i formalno-pravno okarakterisan kao genocid.
„[Izostanak reči ’genocid’] mogao bi se, u normalnom političkom ambijentu, shvatiti kao diplomatska tehnikalija, u smislu da je naprosto dovoljno pomenuti presudu MSP-a i da svako . . . može da zna šta to znači“, kaže Bogdanović. „Ali je ovde to svesno učinjeno u cilju umanjivanja odgovornosti Srbije.“
Ivanišević je rekao i kako „u Srbiji mnogi još uvek nisu u stanju da se izbore sa težinom koju ta reč sa sobom nosi“.
On je konstatovao da su iz teksta izostavljeni i drugi važni detalji, poput broja pobijenih i prisilno raseljenih ljudi – a radi se o brojkama koje se navode u presudi MSP-a i deklaraciji o Srebrenici koju je 2009. godine usvojio Evropski parlament.
Ivanišević je skrenuo pažnju na još jedan deo rezolucije, onaj u kojem se izražava želja da ostale zemlje u regionu osude zločine počinjene nad Srbima.
„Naravno, priznanje zločina jeste nešto što je potrebno, ali deklaracija ove vrste nije mesto za traženje te vrste nadoknade“, kaže Ivanišević.
„Ovaj i [drugi] propusti u tekstu stvaraju utisak da su njeni autori podjednako bili vođeni brigom oko toga da ne razgneve biračko telo, koliko i željom da dopru do bosanskih Muslimana, koji su bili žrtve zločina u Srebrenici.“
Doduše, Ivanišević i ostali posmatrači naglašavaju i to da rezolucija, uprkos svim nedostacima, u najmanju ruku predstavlja važan iskorak u dobrom pravcu.
„Pozitivna stvar je to što su počeli da govore o svemu“, izjavila je sociološkinja Beč-Nojman.
„To je bolje od ćutanja, bolje od mržnje . . . i nedostatka saosećanja koji ovde predstavlja preovlađujući oblik poricanja genocida.“
Ona je opisala efekat „zida ćutanja“, koji u Srbiji dominira još od devedesetih godina.
„Ovo nasleđe ćutanja bi moglo da bude preneto i narednoj generaciji, a to ne bi bilo dobro“, nastavila je ona. „Sa ovom deklaracijom, ćutanje je na političkom nivou narušeno, a to jeste važno.“
Bogdanović se saglasio sa time da rezolucija podstiče raspravu o prošlosti, koja se u mnogim delovima srbijanskog društva još uvek smatra tabuom.
„Rasprava će biti veoma teška, i imaće svoje uspone i padove . . . ali će se nastaviti – i sada je više niko ne može zaustaviti“, kaže on.
Međutim, kakav će biti krajnji uticaj rezolucije – kako u društvenoj, tako i političkoj sferi – ostaje da se vidi.
„Mi u ovom trenutku ne znamo da li će to biti i poslednja reč iz Srbije, ili je time samo označen početak društvene rasprave, ne samo o Srebrenici, nego i o ostalim zločinima koje su tokom devedesetih takođe počinile srpske snage“, kazao je Ivanišević.
„Ukoliko se to bude dogodilo, usvajanje ove deklaracije će biti doživljeno kao početak jedne važne promene.“
On je rekao kako bi, kada je reč o delovanju vlade, „najlakši uočljivi znak da vlasti zaista misle ozbiljno bilo hapšenje [bivšeg vojnog generala bosanskih Srba] Ratka Mladića i njegovo izručenje Hagu“.
Mladić je navodno nadzirao srebrenički masakr, a već godinama uspeva da izbegne hapšenje. Smatra se da se skriva u Srbiji.
Što se tiče toga kako će se rezolucija naposletku odraziti na situaciju u Bosni, Ivanišević je primetio da bi na duži rok ona mogla da ima nekakav uticaj, pogotovo ukoliko Dodik bude napokon smenjen sa vlasti.
Osim toga, on je rekao da bi deklaracija mogla predstavljati još veću poteškoću za one koji u Srbiji i RS-u osporavaju legitimnost Haškog tribunala i pobijaju njegove zaključke – što se često dešava, još od samog početka rada suda.
„Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, a ova se pak veoma oslanja na jurisprudenciju [Haškog tribunala]“, kazao je Ivanišević.
„Otuda deklaracija indirektno prihvata i zaključke [Haškog tribunala] donete u vezi sa onim što se dešavalo u Srebrenici. Naravno, to nije nešto što je odmah jasno običnim ljudima, ali to jeste ono što ova deklaracija zapravo znači.“
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
U pisanju izveštaja sudelovali su i novinari Radija Slobodna Evropa iz Sarajeva i Beograda.
