Srpske snage „nikada nisu gađale sarajevske civile“

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 16 November, 2012

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 765, 16. novembar 2012.)

Ratni oficir vojske bosanskih Srba posvedočio je ove sedmice da njegova jedinica nikada nije gađala civile u Sarajevu i da bi bilo „ludo“ da je to činila.

U vreme trajanja sukoba, Dušan Zurovac je bio komandir čete u Sarajevsko-romanijskom korpusu (SRK) vojske bosanskih Srba, raspoređenom po brdima oko grada. On se pred Haškim tribunalom pojavio kao svedok odbrane na suđenju Radovanu Karadžiću, koji je tokom ratnih godina bio predsednik bosanskih Srba.

„Radilo se o ljudima koji su živote provodili u rovovima – mislite li da bi njima palo na pamet da se popnu na brdo i otvore vatru na neke žene? To je suludo“, kazao je Zurovac.

Okrivljeni se u sudnici brani samostalno, pa je svedoka upitao zbog čega bi to bilo „suludo“.

„Nijedan častan čovek i srpski borac ne bi dozvolio takve stvari“, rekao je Zurovac. „Ti borci su bili roditelji [i] imali su decu. Zamislite nekoga ko otvara vatru na ženu i dete – kako neko zna da li su ta žena i dete Muslimani? Voleo bih da mi to neko objasni.“

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi. Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, kako bi „vršila teror“ nad njim.

U optužnici se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“. Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Svedok tvrdi da njegova jedinica nikada nije izvela „ofanzivnu“ akciju i „nikada nije provocirala neprijatelja za vreme primirja“.

„Nismo nikada bili u situaciji da ih provociramo, pošto je neprijatelj bio mnogo jači i zapravo nam je odgovarala obustava vatre“, kazao je Zurovac.

Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) doveo je u pitanje Zurovčevu ocenu da je vojska bosanskih Srba bila primorana da uzvrati vatru kako bi odgovorila na „provokacije sa muslimanske strane“.

„Časni sude, to je očigledno – ako oni [druga strana] otvore artiljerijsku vatru radi podrške . . . pešadijskom napadu, ljudi iz rovova će uzvratiti da bi izbegli situaciju u kojoj bi ih uhvatili žive. Morali su da uzvrate vatru da bi sačuvali svoje živote, jer je neprijatelj bio na svega 15 do 20 metara od njih“, rekao je on.

Sudija ga je potom pitao: „Govorite o neprijateljskoj vatri kao provokaciji. Šta bi se dogodilo da niste uzvratili?“

„Časni sude, u tom slučaju bismo morali ili da se povučemo, ili bismo svi bili ubijeni“, odgovorio je Zurovac.

Sudija je svedoka upitao šta tačno podrazumeva pod „provokacijom“. Svedok je odgovorio da se to odnosi na „kratku rafalnu paljbu po našim položajima duž čitave linije razdvajanja“.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Kimberli Vest (Kimberly West) je Zurovcu postavila pitanje koje se ticalo njegove izjave da je „neprijatelj želeo da se probije kroz vatrene položaje“.

„Je li Vaš stav da je Sarajevo bilo u okruženju?“, pitala je ona.

„To nije moj stav“, odgovorio je Zurovac. „Sarajevo je [bilo] zatvoreno iznutra. U Sarajevu su postojali kriminalci koji su preko noći postali visoki oficiri neprijateljske vojske.“

Vestova je potom ukazala na to da je zamenik komandanta Zurovčevog vlastitog bataljona u jednoj izjavi naveo da je njegova jedinica „bila tamo kako bi držala grad pod opsadom“.

„Budući da je on bio iznad [u lancu komandovanja], mislite li da je za tu vrstu izjave imao više informacija od Vas?“, pitala je ona.

Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson (Peter Robinson) usprotivio se tom pitanju, tvrdeći da ono predstavlja poziv na spekulaciju. Tužiteljka je rekla da će preći na drugu temu.

„Mislite li da je jedan od razloga zbog kojeg su oni [vojska bosanske vlade] pokušavali da probiju opsadu bila oskudica hrane i robe u gradu?“, pitala je ona.

„Ne mislim. Poznato Vam je da je Sarajevo imalo tunel pod aerodromom, i kroz taj tunel su oni dovozili ne samo hranu i odeću, nego čak i oružje“, odgovorio je Zurovac.

Vestova je potom svedoku predočila izveštaj kancelarije Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR). Ona je naglas pročitala odlomak iz tog dokumenta, gde se kaže da UNHCR „osuđuje postupke onih koji blokiraju isporuku humanitarne pomoći u kukavičkom pokušaju da izgladne i ubiju nevine civile.“

Vestova je potom svedoka pitala da li to možda objašnjava zbog čega je bosanska vlada želela da probije opsadu.

„Izgladneli ljudi bili su Srbi, Muslimani i Hrvati. Bilo je ratno stanje. Ne možete na stvari gledati tako usko. Da je tamo postojao najveći logor u Evropi, bio bi to logor za Srbe“, kazao je Zurovac. „Ja se ne slažem s tim. Nikada nismo bili u situaciji da zaustavljamo humanitarne konvoje, niti da radimo bilo šta slično.“

Vestova je svedoku rekla „dopustite da Vam iznesem teoriju“, napominjući da su on i ostali svedoci odbrane tvrdili da su napadi vojske bosanske vlade „bili ofanzivni i da je SRK samo uzvraćao“.

„Ipak, s obzirom na opsadu, u čitavom tom dešavanju je SRK bio ofanzivan, pošto je predstavljao snagu koja je izvršila opkoljavanje. Držanje grada pod opsadom, ili čak podela grada, iziskivali su i ofanzivne mere SRK-a, i agresiju, i ono što Vi nazivate provokacijom. U tom slučaju, [vojska bosanske vlade] je pokušavala da deblokira grad. Da li se Vi ne slažete sa mojim stavom?“, pitala je tužiteljka.

„Ne slažem se. Kako iko može biti agresor protiv vlastite zemlje, svoje vlastite kuće? To je ono što se ja pitam“, kazao je svedok.

Suđenje Karadžiću biće nastavljeno 27. novembra.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.