BOSNA: NEIZVESNA BUDUĆNOST MEĐUNARODNIH SUDIJA I TUŽILACA
Potreba za međunarodnom podrškom sudu za ratne zločine dovodena u pitanje.
Sunday, 13 September, 2009
BOSNA: NEIZVESNA BUDUĆNOST MEĐUNARODNIH SUDIJA I TUŽILACA
Potreba za međunarodnom podrškom sudu za ratne zločine dovodena u pitanje.
Sunday, 13 September, 2009
Veće ministara Bosne i Hercegovine (BiH) nedavno je, na predlog ministarstva pravde, izglasalo predlog izmene zakona kojim se mandat međunarodnih sudija i tužilaca zaposlenih pri odeljenju za ratne zločine produžava za tri godine. Predlog je u međuvremenu prosleđen parlamentu na razmatranje.
„Prema predloženim izmenama i dopunama zakona o sudu BiH, ministarstvo pravde produžava mandat prvostepenim međunarodnim sudijama i žalbenim većima odeljenja za ratne zločine u prelaznom periodu koji će trajati do 31. decembra 2012.“, izjavila je za IWPR portparolka ministarstva pravde, Marina Bakić.
„Predlogom će biti omogućeno produženje mandata međunarodnim sudijama pri specijalnom odeljenju za ratne zločine nakon 31. decembra 2009. Prelazni period ne sme trajati duže od 31. decembra 2012.“, dodala je ona.
S obzirom na to da se mnogi političari iz entiteta bosanskih Srba (Republika Srpska, RS) protive ovoj izmeni i zalažu za to da zemlja sama preuzme svoje sudove, nije izvesno hoće li ona biti usvojena ili ne.
U međuvremenu, lokalni i međunarodni posmatrači upozoravaju na to da će, ukoliko parlament ne bude izglasao ostanak ovog osoblja, rad državnih sudova za ratne zločine biti ozbiljno ugrožen.
MEĐUNARODNO UČEŠĆE
Bosanski državni sud osnovan je u leto 2002. godine, a veće za ratne zločine je sa radom počelo u martu 2005.
Trenutno su međunarodni pravni eksperti u državnom sudu angažovani pri veću za ratne zločine i pri specijalnom odeljenju državnog tužilaštva za organizovani kriminal, ekonomske zločine i korupciju, gde od samog početka sudeluju u radu tih institucija. Međunarodno osoblje nije uključeno u slučajeve koji se tiču tzv. običnog kriminala.
U veću za ratne zločine je trenutno zaposleno deset međunarodnih sudija i četiri međunarodna tužioca. U svim slučajevima sudsko veće čine dva lokalna i jedan međunarodni sudija.
Portparol veća za ratne zločine, Boris Grubešić, izjavio je: „Do decembra 2008. bile su započete istrage protiv 1.050 osoba, što praktično znači da su oko 300 slučajeva ratnih zločina vodili međunarodni predstavnici.“
Osim učešća u suđenjima za ratne zločine, međunarodno osoblje radi i na preko 200 slučajeva zajedno sa odeljenjem za organizovani kriminal, korupciju i terorizam.
U sklopu „izlazne strategije“ državnog suda, do kraja godine bi trebalo da ode celokupno međunarodno osoblje, koje bi bilo zamenjeno lokalnim – premda za to još nisu obezbeđena nikakva sredstva. Troškovi međunarodnog osoblja pokrivaju se iz stranih donacija.
NEKA PROTIVLJENJA
Veće ministara u junu nije usvojilo sličan predlog produženja mandata međunarodnog osoblja.
Predstavnici većeg entiteta – Bosanske Federacije – usprotivili su se predlogu da sudije i tužioci budu zadržani samo u veću za ratne zločine, a ne i pri odeljenju za organizovani kriminal, dok su se ministri iz Republike Srpske usprotivili bilo kakvom međunarodnom učešću u radu državnih sudova.
Premijer Republike Srpske, Milorad Dodik, odlučno je odbio produžetak mandata.
U izjavi za javnost koju je državnoj televiziji dao potkraj maja 2009., Dodik je rekao: „Potpuno je neprihvatljivo da stranci ostanu. To se neće desiti uz našu podršku. Mislim da su državni sud i kancelarija tužioca političke, a ne pravosudne institucije.“
Osim toga, Dodik je kazao: „Stranci kontrolišu pravosudne institucije u Bosni, a te institucije se koriste protiv Srba i izvesnih političara koji ih ne poštuju. Stranci treba da znaju da nakon 1. januara 2010. više neće ostati u Bosni.“
A kada je te navode o političkom mešanju u rad državnog pravosuđa IWPR spomenuo ministarstvu pravde, ono je odbilo da odgovori na njih.
Srpski predstavnik u tročlanom bosanskom predsedništvu, Nebojša Radmanović, saglasio se sa Dodikom u izjavi koju je za državnu televiziju dao narednog meseca.
„Vreme [za međunarodno osoblje] je isteklo i oni bi trebalo da napuste zemlju. Svako ko ima suprotno mišljenje ne želi evropsku budućnost za BiH, jer kako da postanemo deo Evrope sa strancima u sopstvenom pravosuđu?“, upitao je on.
Radmanović je naglasio da zemlja neće biti tretirana kao ozbiljan međunarodni igrač sve dok ne počne sama da vodi vlastite poslove.
„Zbog prisustva stranaca, BiH nije ravnopravna sa ostalim zemljama iz regiona“, kazao je on.
U julu je veće ministara izglasalo predlog zakona. Nije poznato zbog čega su se predomislili, premda su neki političari koji su želeli da ostanu anonimni izjavili za IWPR da su to učinili pod pritiskom međunarodne zajednice.
No, posmatrači tvrde kako bi trenutno protivljenje prisustvu međunarodnog osoblja moglo da znači da će predlog biti odbijen u parlamentu, koji će se – prema tvrdnjama IWPR-ovog izvora – o tome verovatno izjasniti iduće sedmice.
ZABRINUTOST ZA BUDUĆNOST SUDA
Brojni lokalni i međunarodni eksperti zalažu se za nastavak međunarodnog prisustva u sudu za ratne zločine; oni se pozivaju na dosadašnja postignuća tog suda, izražavajući zabrinutost zbog toga što bi lokalno osoblje nakon odlaska stranaca moglo biti izloženo pritisku.
Ministarstvo pravde odbilo je da komentariše moguće posledice eventualnog odlaska međunarodnog osoblja iz Bosne krajem godine.
Portparolka Haškog tribunala, Nerma Jelačić, izjavila je da je bosanski sud – uz podršku međunarodnog osoblja – ostvario značajne rezultate.
„Tribunal je zadovoljan napretkom koji je sud BiH načinio u krivičnom gonjenju ratnih zločina otkako je [veće za ratne zločine] osnovano u martu 2005.“.
„Čak je i predsednik Haškog tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), u svom glavnom govoru održanom u Sarajevu izjavio da su dosadašnja postignuća odeljenja za ratne zločine impresivna – ističući značajan napredak u procesuiranju ratnih zločina, genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH“, dodala je ona.
Tokom svoje prve zvanične posete Sarajevu u junu 2009., sudija Robinson je – kako su preneli regionalni mediji – rekao da je zabrinut zbog toga što međunarodnim sudijama i tužiocima mandat još nije produžen, pošto su oni „još uvek ključni za zaštitu integriteta sudstva“.
Iako je sudija Robinson priznao kako bi „ubrzo nakon toga“ bosanski sud trebalo da bude popunjen lokalnim osobljem, on je dodao da još uvek nije trenutak za to.
„Upravo suprotno: svi izveštaji pokazuju kako je veću za ratne zločine, koje postoji tek četiri godine, u ovom trenutku neophodan uravnotežujući uticaj međunarodnih sudija“ – dodao je, kako se prenosi u izveštajima, sudija Robinson.
Džejms Roudhejver (James Rodehaver) – iz misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Bosni, koja prati suđenja u zemlji – izjavio je za IWPR da je bosanskom sudu međunarodno osoblje još uvek potrebno, kako zbog toga da bi se zaštitila nezavisnost sudstva, tako i da bi se procesi odvijali što efikasnije.
On je rekao i da OEBS trenutno „podržava razvoj profesionalnih i operativnih kapaciteta u BiH kako bi bile preuzete sve funkcije koje se tiču sektora pravosuđa“.
„Međutim, sve dok ti kapaciteti ne budu razvijeni i stavljeni u pogon, međunarodno osoblje bi i dalje trebalo da ima ključnu ulogu u obezbeđivanju toga da se tekuće pravosudne i tužbene aktivnosti nastave na efikasan i nezavisan način“, rekao je Roudhejver.
„Sektor pravosuđa iziskuje nastavak međunarodnog prisustva radi zaštite sopstvene nezavisnosti i kako bi se zadržala sposobnost procesuiranja osetljivih i kompleksnih slučajeva“, dodao je on.
Po Roudhejverovim rečima, ukoliko mandat međunarodnog osoblja ne bude produžen – te ukoliko ne budu obezbeđena sredstva za izgradnju nacionalnih kapaciteta – „bila bi poslata poruka da najozbiljniji slučajevi organizovanog i ekonomskog kriminala, koji se procesuiraju u tim institucijama, ne predstavljaju prioritet“.
On je ukazao i na to da bi, ako mandati ne budu produženi, važni pripadnici međunarodnog osoblja koji obavljaju poslove podrške – poput stažista i pravnih pomoćnika – takođe morali da napuste zemlju.
NEZAVISNOST SUDSTVA
Regionalni pravni eksperti su saglasni oko toga da je sudu još uvek neophodna međunarodna podrška.
Mirsad Tokača je, kao predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) – koji takođe prati suđenja za ratne zločine pred državnim sudom – izjavio: „[Međunarodno osoblje] bi apsolutno trebalo da ostane.“
Tokača je kazao i da bi stranci mogli da poduče lokalno osoblje kako da očuva nezavisnost sudstva.
„Nacionalnim sudijama i tužiocima treba poduka koja se tiče nezavisnosti sudstva. Naše lokalne sudije i tužioci treba da nauče kako da se zaštite od različitih vrsta političkih pritisaka. Potreban nam je prenos znanja od strane međunarodnog osoblja.“
„Mi raspolažemo velikim brojem mladih i marljivih advokata i sudija, ali je za naše pravosuđe važno da dobijemo ljude koji su radili za Haški tribunal. Ja bih čak voleo da u BiH vidim neke stručnjake poput visokih sudskih zastupnika Alana Tigera (Alan Tieger) ili Dermota Gruma (Dermot Groome), kao i druge odlične tužioce”.
Profesor prava na Sarajevskom Univerzitetu, Kasim Trnka, pozvao se na Dejtonski sporazum – koji je potpisan 1995. i kojim je okončan bosanski rat – da bi osporio ideju da je strancima isteklo vreme.
„Istina je da je čitava koncepcija Dejtonskog sporazuma bila zasnovana na ideji stvaranja normalne države, i da međunarodna zajednica može da ode tek kada budu ispunjeni određeni uslovi“, kazao je on za IWPR.
„Mi u BiH još uvek nismo kadri da stvorimo atmosferu lišenu problema koji proističu iz etničkih tenzija.
„To naročito važi za pravni sistem BiH, pošto nekim ljudima koji se terete za ratne zločine ne samo da nikada nije suđeno, nego oni još uvek rade u vladi i nalaze se na najvažnijim pozicijama“, dodao je on.
NEOSETAN PRELAZ
Predstavnici bosanskog suda tvrde da bi iznenadan odlazak međunarodnog osoblja u decembru izazvao haos u pravosudnom sistemu.
Glavni državni tužilac BiH, Milorad Barašin, upozorio je na to da bi preuranjeni odlazak međunarodnih tužilaca izazvao „ogromne probleme“, pri čemu bi dalji napredak u procesuiranju zločina bio obustavljen.
„Morali bi da budu angažovani novi tužioci, kojima bi bilo potrebno vreme da se prilagode svojim novim funkcijama. Ishod bi bila blokada pravosuđa“, izjavio je on za IWPR.
Rukovodilac odeljenja za ratne zločine pri kancelariji bosanskog tužioca, Dejvid Švendiman (David Schwendiman), zabrinut je zbog onoga što bi se moglo dogoditi sa suđenjima koja su u toku.
„Postoje praktične posledice odlaska sudija. Suđenja bi možda morala da počnu ispočetka ukoliko ne budu okončana pre no što međunarodne sudije odu“, rekao je on za IWPR.
„Zamena međunarodnog tužioca koji je istraživao i vodio neki slučaj – i koji ga i procesuira – nije jednostavna stvar. Čak i da je nacionalna vlada istupila sa zamenama [za sve] međunarodne tužioce koji odlaze iz kancelarije tužioca, gubitak u stručnosti, iskustvu i poznavanju slučajeva bio bi značajan i ostavio bi posledice.“
Švendiman je ukazao i na to da, ukoliko bi međunarodno osoblje otišlo, ne bi bilo ni „asistenata za jezik koji bi lokalnim tužiocima pomogli u obradi materijala koji postoje samo na engleskom“.
PITANJE FINANSIRANJA
Postoji zabrinutost zbog toga što bi, ukoliko stranci odu, bosanska vlada imala problema da pribavi novac za plate njihovih lokalnih zamena.
Trenutno se međunarodne sudije i tužioci – zajedno sa ključnim osobljem za podršku – finansiraju iz međunarodnih donacija, kazao je Švendiman.
Roudhejver je izjavio: „Nažalost, državne sudske vlasti još uvek nisu prikupile finansijska sredstva koja bi bila dovoljna za razvijanje nacionalnih kapaciteta, a čak bi i nakon toga sam taj proces iziskivao vreme.
„U međuvremenu, naša je procena da bi preuranjeni odlazak međunarodnog osoblja doveo do dramatičnog pada u doskora izuzetnoj produktivnosti državnog suda i kancelarije tužioca“, rekao je on.
„Međunarodne kapacitete treba zadržati sve dok uvećani nacionalni kapaciteti ne budu finansirani i obučeni kako bi se obezbedila neosetna promena“, dodao je Roudhejver.
Ministarstvo pravde odbilo je da saopšti da li postoji budžet za finansiranje nacionalnih zamena za međunarodno osoblje, ali je zvanični izvor za IWPR izjavio da za to nije obezbeđen nikakav novac.
I posmatrači izvan regiona su zabrinuti zbog odlaska međunarodnog pravnog osoblja; oni upozoravaju da bi to moglo da ugrozi napredak koji je do sada načinjen u pravcu pomirenja.
„Do sada su međunarodni tužioci i sudije bili važni za pretvaranje suda u nezavisan, efikasan instrument pravde u Bosni“, rekao je Robert Donja (Robert Donia), profesor istorije sa Univerziteta u Mičigenu.
„Danas ovaj sud – zahvaljujući značajnom prisustvu sudija i tužilaca koji su sudu pomogli da se izbori sa snažnim političkim pritiscima od strane političkih lidera RS-a i ostalih kritičara – važi za jedno od najvećih dostignuća međunarodno podržane tranzicione pravde.“
Bez velike pompe, sud je procesuirao okrivljenike za ratne zločine svih nacionalnosti, proglašavajući ih krivima, oslobađajući ih kao nevine i izričući kazne koje su u načelu prikladne počinjenim zločinima“, rekao je on za IWPR.
„Ukoliko međunarodni uposlenici potkraj godine budu naglo povučeni, ova nesumnjivo uspešna institucija naći će se u ozbiljnoj opasnosti od propadanja ili kompromitovanja.“
Profesor ljudskih prava pri Univerzitetu Meri Vašington (University of Mary Washington) u Frederiksburgu (Virdžinija), te osnivač i direktor organizacije Dženosajd Voč (Genocide Watch) – Greg Stenton (Greg Stanton) – izjavio je da bi odlazak sudija i tužilaca mogao da osnaži osećaj nekažnjivosti u Bosni.
„Republika Srpska nastavlja da negira da su njene formacije uopšte činile ratne zločine. Ukoliko oni [međunarodni tužioci i sudije] odu u decembru, stotine zločina koje su počinile snage Republike Srpske će ostati nekažnjeni, atmosfera nekažnjivosti i poricanja će se nastaviti, a žrtvama će biti uskraćena vladavina prava“, kazao je on.
Profesor politike na Univerzitetu Kent (Engleska), Florijan Biber (Florian Bieber), izjavio je kako – premda je razumljivo to što Bosna želi sama da popuni vlastite institucije – postoje dobri razlozi za nastavak boravka međunarodnih tužilaca i sudija.
„Mnoge druge institucije bi radile mnogo lošije ako bi se povukli strani predstavnici“, rekao je on.
„Ukoliko tužioci i sudije odu u decembru, sudske i kancelarije tužilaca bi mogla da zadesi sudbina koja je slična onoj koju su doživele državne institucije koje su se suočile sa blokadom ili snažnom politizacijom, te institucionalnim podelama po partijskoj osnovi koje su posledica tranzicije“, rekao je Biber.
„Drugo, to bi moglo da znači da sudovi i pravosudni sistem dodatno gube na kredibilitetu i efikasnosti, i to u vreme kada već postoji manjak poverenja u vladavinu prava u BiH.“
PREDSTAVNICI ŽRTAVA
Predstavnici udruženja žrtava zauzeli su različite stavove o prisustvu međunarodnog pravnog osoblja – pri čemu je izgleda došlo do podele po etničkom principu.
Predsednik Udruženja logoraša Republike Srpske, Branislav Dukić, nije zabrinut zbog mogućeg odlaska međunarodnog osoblja.
„Gledajući njihov rad, ne mislim da su učinili išta naročito“, rekao je on.
On je ocenio i da stranci nisu bili u stanju da procese vode korektno, jer kao autsajderi nisu mogli da shvate šta se dešavalo tokom rata, ili šta je prethodno dovelo do njegovog izbijanja.
„Mi nemamo odgovarajuće tužioce i sudije, pogotovo strane, jer oni, pre svega, nisu u stanju da shvate šta se dešava u BiH ili šta se ovde dešavalo ranije“, kazao je on.
Dukić je rekao i da bi želeo da vidi da zemlja svoje sudstvo vodi sama, bez podrške spolja.
„Mislim da međunarodne sudije i tužioci iz BiH treba da odu brzo, što je pre moguće, te da omoguće da BiH finkcioniše kao nezavisna država sa sopstvenim lokalnim pravnim sistemom“, kazao je on.
No, sa ovim stavom se ne slaže i Murat Tahirović, predsednik Saveza logoraša Bosne i Hercegovine.
Tahirović je izjavio: „Mi smatramo da lokalne sudije i tužioci nisu u potpunosti spremni da preuzmu odgovornost za procesuiranje najtežih slučajeva ratnih zločina, jer im nedostaje objektivnost.
„Još uvek postoje izvesne sumnje u sposobnost Srba, Hrvata i Muslimana da ne staju na stranu vlastite etničke grupe. To je razlog zbog kojeg zaista mislimo da međunarodne sudije i tužioci treba da ostanu još neko vreme, kako bi nam pomogli da dovršimo post-konfliktni proces tranzicije.“
On je rekao kako, iako lokalno osoblje jeste kompetentno, i dalje postoji rizik da će podleći političkom pritisku.
„Ne radi se o tome da ja sumnjam u sposobnost lokalnih sudija i tužilaca, pošto zaista mislim da oni umeju da rade svoj posao; ali se naprosto plašim da bi, bez pomoći stranaca, politički pritisak mogao da postane činilac [u njihovom odlučivanju].“
Velma Šarić i Maria Hetman su saradnice IWPR-a iz Sarajeva.
