Mladić ponovio zahtev za šestomesečno odlaganje suđenja
Odbrana kaže da je odluka o tome da se ne odobri duže odlaganje bila doneta „u žurbi i zabludi“.
Mladić ponovio zahtev za šestomesečno odlaganje suđenja
Odbrana kaže da je odluka o tome da se ne odobri duže odlaganje bila doneta „u žurbi i zabludi“.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 744, 1. jun 2012.)
Branioci vojnog komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladića, ponovili su svoj zahtev da suđenje bude obustavljeno na šest meseci, te zamolile sudije da preispitaju svoju odluku da prvog svedoka optužbe saslušaju 25. juna.
Prvobitno je bilo planirano da prvi svedok svoj iskaz započne 29. maja, ali je Mladićevo suđenje bilo prekinuto 17. maja, svega dva dana nakon uvodne reči tužilaštva, pošto tužioci odbrani greškom nisu dostavili više hiljada dokumenata. Upravo zbog problema sa obelodanjivanjem materijala, tim odbrane je zatražio šestomesečnu obustavu sudskog postupka.
U svojoj odluci od 24. maja, sudije su saopštile da – iako će odbrani doista možda biti potrebno više vremena za pripremu – neobelodanjivanje dokumenata ima u nekim slučajevima veoma ograničen uticaj, te da oni stoga neće odobriti šestomesečno odlaganje. (Opširnije o tome vidi u tekstu „Utvrđen datum pojavljivanja prvog svedoka protiv Mladića“.)
Mladićevi advokati su 30. maja podneli novi zahtev, u kojem su od sudija zatražili da „preispitaju“ svoju odluku, jer je ona bila doneta „u žurbi i zabludi“, kao i bez „uzimanja u obzir bilo kakvog izjašnjavanja odbrane o tim pitanjima“.
Osim toga, tim odbrane je izrazio i sumnju u kompetentnost tužilaštva.
„Upravo je tužilaštvo neprekidno pogrešno tumačilo problem obelodanjivanja, i bilo je u zabludi oko toga, dok su istraživanja i dokumentacija odbrane dokazano tačne, uprkos početnim poricanjima tužilaštva“, saopštio je tim odbrane.
Advokati tvrde i da bi odluka o tome da iskazi svedoka počnu 25. juna podrazumevala pristrasnost na štetu odbrane. Ta odluka je „takva da razumnoj trećoj strani deluje u najmanju ruku kao pogreška koja je nastala usled ubrzavanja procesa, ili – u najgorem slučaju – usled postojanja istinske pristrasnosti sudskog veća na štetu odbrane“, kazali su branioci.
Ukoliko veće bude odbacilo zahtev da tu odluku preispita, odbrana će zatražiti odobrenje da se žali na nju – dodali su advokati.
Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo 12,000 ljudi.
Mladićeva vojska se tereti za neselektivnu upotrebu snajperske i artiljerijske vatre protiv civilnog gradskog stanovništva u cilju „širenja terora“.
On se tereti za genocid zbog učešća u srebreničkom masakru – koji je počinjen u julu 1995. i u kojem je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
U optužnici – koja ukupno ima 11 tačaka – navodi se da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, Mladić je 26. maja 2011. uhapšen u Srbiji.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
