Vojne Trupe Stizu U Sandzak

Jugoslovenska vojska poslala je dodatnu oklopnu jedinicu u Sandzak, pojacavajuci strahovanja da se Beograd mozda priprema za jos jedan sukob.

Novoformirana sedma brigada pridruzila se 168.i 37. brigadi u Sandzku, regionu koji je delimicno u Srbiji, a delimicno u Crnoj Gori. Uocljive i u direktnom kontaktu sa muslimanskim stanovnistvom, ove brigade pojacavaju pritisak i zabrinutost koju oseca lokalno stanovnistvo prema srpskim vlastima.

Procenjuje se da je oko petnaest hiljada jugoslovenskih vojnika u ovom kraju sa velikim brojem pripadnika policije i obavestajne sluzbe. Pored toga, mnogi srpski civili takodje su naoruzani. Ukoliko celokupna populacija Sandzaka predstavlja oko 150 hiljada, deset odsto cine naoruzani predstavnici beogradskog rezima.

Sandzak se vec duze vreme smatra potencijalnim kriznim mestom Balkana. Njegovo stanovnistvo su Sloveni, pretezno muslimanske vere, i granici se sa susedima sa kojima Srbija ima zategnute ako ne vrlo lose odnose: Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Iako se stanovnistvo ovog regiona nije opredeljivalo za nezavisnost ili autonomiju, odnosi sa srpskim vlastima bili su puni tenzije, narocito u toku pojacane represije, za vreme krize na Kosovu prosle godine.

"Neprijateljstvo Jugoslovenske armije prema Bosnjacima Sandzaka bilo je ocigledno u toku napada NATO snaga", rekao je Sulejman Ugljanin, vodeci muslimanski politicar u Sandzaku. "Zabrinjavajuca je mrznja kojom je vojska unistavala bosnjacke simbole."

Ugljanin tvrdi da je Jugoslovenska armija isterala muslimansko i albansko stanovnistvo u selima Kaludjerski Laz, Gukelj i Dacici za vreme NATO bombardovanja. Oko 25 hiljada Muslimana napustiolo je Sandzak za vreme ove krize. Vecina njih se vratila, ali je izgubila posao jer nije izvrsavala radnu obavezu za vreme rata.

Muslimani koji su ostali su prikupljali veliku kolicinu novca kao i cigareta i hrane, kao "poklon" armiji, u nadi da ce ih ostaviti na miru. Medjutim, u aprilu Grujica Davidovic, comandant uzickog korpusa, uleteo je u opstinske kancelarije Sjenice i Tutina za naoruzanim vojnicima i licno prebio predsednike ovih opstina, Dzamala Suljevica i Semsudina Kucevica.

Beograd sada upotrebljava blizinu nestalnih granica da bi opravdao povecanje trupa u Sandzaku. Ali muslimanski politicari smatraju da je ovo razmestanje trupa ocigledno zastrasivanje. Po jednom objasnjenju, kazu oni, vlada pokusava da spreci bilo kakav pokusaj ekstremnih muslimanskih elemenata da pretvore Sandzak u novo buntovnicko uporiste, sto bi moglo izazvati novu intervenciju Zapada.

Ali, domaci politicari kazu da nema sanse da dodje do ozbiljnog radikalizovanja muslimanskog stanovnistva Sandzaka.

"Albanci na Kosovu, kojih ima dva miliona, mogu da dozvole da izgube 100 hilada ljudi", kaze Rasim Ljajic, predsednik koalicije Sandzaka, druge po velicini politicke partije u regionu. "Za nas koji smo brojno manji, autnomonija ili nezavisnost ne predstavljaju dobitak, ukoliko pogine nekoliko hiljada ljudi."

Izgleda verovatnije, drugi kazu, da je razmestanje ovih trupa jedan od vidova Miloseviceve taktike prezivljavanja putem otvaranja nove zarisne tacke oko koje bi se okupili srpski nacionalisti. Ujedno je ovo potez odvlacenja paznje sa Kosova i antirezimskih protesta koji su u toku. Kao i u slucaju Bosne i Kosova, predsednik mozda trazi da se odbrani jos jedno parce svete srpske zemlje protiv "islamskog fundamentalizma". U svakom slucaju, ovo je strategija samoodbrane.

"Svi znamo da je Sandzak sledece mesto krize", izjavio je nedavno za IWPR, Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke. " Ali gde god on udje tenkovima, srpske izbeglice odlaze na traktorima."

Miroslav Filipovic je nezavisni novinar iz Kraljeva.