KINEZI SPASAVAJU BEOGRAD

Sve jace finansijske veze imedju Kine i Jugoslavije doprinose produzetku zivota Milosevicevog rezima. Istovremeno se obezvredjuju napori Zapada da se ogranici pristup rezima stranim valutama.

Tokom decembra je sa bankovnih racuna iz Kine pristiglo u Srbiju 300 miliona dolara, sto je pomoglo srpskoj vladi da spreci finansijsku krizu koja joj se preteci priblizavala.

Ova novcana sredstva,od kojih je jedan deo odmah upotrebljen da spreci pad jugoslovenskog dinara na crnom trzistu, bice dovoljna da sprece hiper-inflaciju u Srbiji. Ona ce, po misljenju ekonomista, takodje obezbediti visemesecno isplacivanje penzija i plata vojsci i policiji.

Beograd je prvo naveo da je kineski kapital "poklon", a potom da predstavlja "komercijalnu pozajmicu". Kriticari rezima su skepticni po tom pitanju.

"Nije u pitanju dar, jer Kina ne daje finansijske poklone", kaze vodeci beogradski ekonomista Mladen Dinkic. "Verujem da je ovo novac koji pripada srpskom politickom sistemu i koji je iznet napolje, prvo u Kipar i druge zemlje, a zatim u Kinu, da bi u decembru mesecu vratio u zemlju".

Srpska preduzeca navodno su vec pretproslog leta pocela da iznose novac sa Kipra i drugih zapadnih banakovnih racuna i ulazu ga u Sangaj i Hong-Kong, u ocekivanju sankcija medjunarodne zajednice.

Napori Kipra da se priblizi Evropskoj zajednici, kao i sve intenzivnije pracenje srpskih racuna u evropskim bankama od strane Carle del Ponte, glavnog tuzioca Medjunarodnog UN suda za zlocine u bivsoj Jugoslaviji (ICTY)doveli su do prenosa kapitala u Kinu.

Pored sve vecih komercijalnih aktivnosti doslo je do intenzivnijih diplomatskih odnosa.

Svake nedelje avion jugoslovenske aviokompanije dolazi u Beograd sa novom kineskom delegacijom. Ove grupne posete zvanicnika iz Pekinga deo su sve manjeg broja diplomata i drzavnika koji su spremni da posete jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.

U medjuvremenu, Srbija je prosle godine otvorila konzulat u Sangaju. Jugoslovenski ministar za saradnju sa medjunarodnim finansijskim organizacijama, Borka Vucic, nedavno je boravila u Pekingu radi jacanja kinesko-srpske saradnje.

Smatra se da je Vucic odgovorna za stvaranje rezervi u stranoj valuti beogradskog rezima. Ona je predsedniku kineskog Crvenog Krsta urucila piramidu sa ostacima kineske piramide u Beogradu, koju je NATO porusio u toku prosle godine.

"Ova piramida simbol je protesta i prkosa protiv agresije NATO snaga i poruka da nema zaborava ni oprosta" rekla je ona pred kineskim domacinima.

Prijateljski odnosi Beograda i Pekinga jacaju odkako je Mirjana Markovic posetila Peking u jeku anti-vladinih demonstracija u Srbiji 1996-97.godine.

Vratila se crvena od uzbudjenja, uzdizuci mesavinu marksistickih politickih struktura i ekonomije slobodnog trzista u Kini, kao modela prigodnog za Srbjiu, i pozvala Beograd da otvori poput ostalih evropskih gradova sopstveni Kineski grad.

U svakom slucaju, Markovic je bila toliko zanesena Kinom da se o njenoj politickoj partiji Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL) govori u sali kao o srpskom ogranku Komunisticke partije Kine.

Posle NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu proslog maja u kojem su poginula tri Kineza a dvadeset ranjeno, i za koje su Sjedinjene Drzave platile 24 miliona dolara kompenzacije,doslo je do jos veceg priblizavanja Pekinga i Beograda.

Sjedinjene Drzave i NATO insistiraju da ovo bombardovanje predstavlja tragican incident koji se pripisuje zastarelim CIA mapama. Medjutim, sudeci po nekim izvestajima, ambasada je bila na meti jer je sluzila kao centar za komunikaciju Vojske Jugoslavije, posto je NATO unistio ostala komandna mesta i kontrolne tacke.

Kineska vlada sprovela je sopstvenu istragu i ostaje pri tome da je ovo bombardovanje namerno izvrseno.

Dok kineska veza omogucava Milosevicu zalihu strane valute, komercijalnih zajmova, investicija i prestiza. Srbija pruza Pekingu priliku da investira u evropske industrije po najnizoj ceni i bazu u Evropi za trgovinu i spijunazu.

Bratislav Grubacic, urednik nezavisne novinske agencije u Beogradu, VIP news, procenjuje da su cak dve trecine sredstava koja su prebacena iz Pekinga u Beograd u decembru upotrebljene da bi se kupio udeo Kineza u novu mrezu mobilnih telefona u Srbiji i udio pancevacke fabrike hemikalija.

Pored toga, Peking preko Beograda dobija velike tajne otplate libijskog duga. Tripoli salje Srbiji naftu koja se zauzvrat komenzira Pekingu. Umesto gotovog novca, Kinezima se placa nafta udiom u pancevacku fabriku hemikalija.

Laura Rozen je redovni dopisnik IWPR koja izvestava sa podrucja Balkana od 1996.godine.