LUKIĆ „NIJE ODGOVORAN“ ZA UBISTVA
Na suđenju šestorici srbijanskih zvaničnika, svedok tvrdi kako bivši šef policije nije naredio ubijanje kosovskih Albanaca.
LUKIĆ „NIJE ODGOVORAN“ ZA UBISTVA
Na suđenju šestorici srbijanskih zvaničnika, svedok tvrdi kako bivši šef policije nije naredio ubijanje kosovskih Albanaca.
Jedan srpski policajac izjavio je ove sedmice da njegov bivši šef nije odgovoran za ubijanje albanskih civila, niti odvoženje njihovih leševa iz pokrajine.
Pripadnik jedinice za obezbeđenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Čedomir Šakić, svedočio je na suđenju Sretenu Lukiću – koji je tokom 1998. i 1999. bio načelnik Ministarstva unutrašnjih poslova za Kosovo.
Zajedno s još petoricom visokih zvaničnika, bivši šef policije je optužen za ratne zločine, ubistva, progon i nastojanje da se protera većina Albanaca koji žive u pokrajini kako bi se obezbedilo da ona ostane deo Srbije.
Među optuženicima su bivši predsednik Srbije, Milan Milutinović; bivši potpredsednik vlade, Nikola Šainović; bivši načelnik generalštaba jugoslovenske vojske, Dragoljub Ojdanić; te vojni zvaničnici, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević.
Šakić je ove sedmice rekao kako nalozi da se albanski leševi iz pokrajine odvezu u hladnjači nisu – kao što je prethodno izjavio jedan bivši svedok optužbe – poticali od Lukića.
Svedok je kazao da su ta naređenja stizala od drugog oficira. Opisao je i razgovor sa policajcem koji je tovario leševe u kamion, i koji mu je navodno – upotrebljavajući pogrdan izraz za Albance – rekao: „Šiptare se pobili njihovi, NATO.“
Šakićevo svedočenje, po kojem Lukić nije naredio transport leševa, protivreči iskazu bivšeg svedoka optužbe, Božidara Protića.
Šakić je tu razliku u iskazima objasnio kao posledicu poratne svađe koja je između Protića i Lukića izbila oko vlasništva nad jednim stanom. Šakić tvrdi da je čuo kako Protić generalu poručuje da će protiv njega svedočiti u Hagu, i da će ga „sahraniti“.
Bivši policajac Dragan Paunović i bivši zamenik šefa prištinskog Centra za bezbednost Srbije, Ljubivoje Joksić, takođe su svedočili ove sedmice.
Obojica su negirala da Lukić snosi bilo kakvu odgovornost za postupke Crvenih beretki – elitne jedinice koju je srbijanska vlada osnovala sa ciljem naoružavanja, obučavanja i koordinacije aktivnosti srpskih paravojnih formacija.
Joksić je rekao da je Crvenim beretkama komandovao šef Državne bezbednosti Srbije, te da Lukić nije nad njima imao operativnu kontrolu.
U nastavku svedočenja, negirao je i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova proganjalo albanskog nacionalističkog lidera, Ibrahima Rugovu (koji je kasnije postao i prvi predsednik Kosova), kao i njegovog bliskog saradnika, Adnana Merovcija.
Kazao je i da je njima dvojici kućni pritvor bio naređen radi njihove sopstvene zaštite od Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – gerile koja se borila protiv srpske vlasti. Štaviše, odbio je da to nazove hapšenjem – pošto su se „oni slobodno mogli kretati oko kuće“ – čime je protivrečio ranijim svedočenjima njih samih.
Joksić je potom Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) optužio da je posredstvom svoje Kosovske verifikacione misije (KVM) – osnovane sa ciljem nadziranja situacije u regionu – pomagao i obučavao OVK. A za masovni egzodus albanskih civila okrivio je nemačku obaveštajnu službu.
Četvrti svedok odbrane, general Zoran Mijatović – bivši zamenik šefa Državne bezbednosti Srbije – izjavio je pred sudom kako niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije bio upoznat sa dejstvima paravojnih formacija na Kosovu. Rekao je i da je OVK pojačala svoju kampanju protiv civila i policajaca nakon što se misija OEBS-a povukla u martu 1999.
Mijatović je insistirao na tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova striktno poštovalo zakon, kriveći vojsku za mnoge zločine za koje se optužuje policija.
„Neki vojni zvaničnici su insistirali na preuzimanju onih obaveza koje po zakonu nikada nije trebalo da preuzmu“ – rekao je on, premda nije znao da kaže o kojim se zvaničnicima radilo.
Rekao je i da su gerilci iz OVK-a zločine nad civilima činili preodeveni u srpske vojne i policijske uniforme, kako bi izazvali napade NATO-a na Srbiju. Međutim, nije izneo nikakve dokaze kojima bi potkrepio tu tvrdnju.
Marija Radovanović izveštava za IWPR iz Beograda.
Pripadnik jedinice za obezbeđenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Čedomir Šakić, svedočio je na suđenju Sretenu Lukiću – koji je tokom 1998. i 1999. bio načelnik Ministarstva unutrašnjih poslova za Kosovo.
Zajedno s još petoricom visokih zvaničnika, bivši šef policije je optužen za ratne zločine, ubistva, progon i nastojanje da se protera većina Albanaca koji žive u pokrajini kako bi se obezbedilo da ona ostane deo Srbije.
Među optuženicima su bivši predsednik Srbije, Milan Milutinović; bivši potpredsednik vlade, Nikola Šainović; bivši načelnik generalštaba jugoslovenske vojske, Dragoljub Ojdanić; te vojni zvaničnici, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević.
Šakić je ove sedmice rekao kako nalozi da se albanski leševi iz pokrajine odvezu u hladnjači nisu – kao što je prethodno izjavio jedan bivši svedok optužbe – poticali od Lukića.
Svedok je kazao da su ta naređenja stizala od drugog oficira. Opisao je i razgovor sa policajcem koji je tovario leševe u kamion, i koji mu je navodno – upotrebljavajući pogrdan izraz za Albance – rekao: „Šiptare se pobili njihovi, NATO.“
Šakićevo svedočenje, po kojem Lukić nije naredio transport leševa, protivreči iskazu bivšeg svedoka optužbe, Božidara Protića.
Šakić je tu razliku u iskazima objasnio kao posledicu poratne svađe koja je između Protića i Lukića izbila oko vlasništva nad jednim stanom. Šakić tvrdi da je čuo kako Protić generalu poručuje da će protiv njega svedočiti u Hagu, i da će ga „sahraniti“.
Bivši policajac Dragan Paunović i bivši zamenik šefa prištinskog Centra za bezbednost Srbije, Ljubivoje Joksić, takođe su svedočili ove sedmice.
Obojica su negirala da Lukić snosi bilo kakvu odgovornost za postupke Crvenih beretki – elitne jedinice koju je srbijanska vlada osnovala sa ciljem naoružavanja, obučavanja i koordinacije aktivnosti srpskih paravojnih formacija.
Joksić je rekao da je Crvenim beretkama komandovao šef Državne bezbednosti Srbije, te da Lukić nije nad njima imao operativnu kontrolu.
U nastavku svedočenja, negirao je i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova proganjalo albanskog nacionalističkog lidera, Ibrahima Rugovu (koji je kasnije postao i prvi predsednik Kosova), kao i njegovog bliskog saradnika, Adnana Merovcija.
Kazao je i da je njima dvojici kućni pritvor bio naređen radi njihove sopstvene zaštite od Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – gerile koja se borila protiv srpske vlasti. Štaviše, odbio je da to nazove hapšenjem – pošto su se „oni slobodno mogli kretati oko kuće“ – čime je protivrečio ranijim svedočenjima njih samih.
Joksić je potom Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) optužio da je posredstvom svoje Kosovske verifikacione misije (KVM) – osnovane sa ciljem nadziranja situacije u regionu – pomagao i obučavao OVK. A za masovni egzodus albanskih civila okrivio je nemačku obaveštajnu službu.
Četvrti svedok odbrane, general Zoran Mijatović – bivši zamenik šefa Državne bezbednosti Srbije – izjavio je pred sudom kako niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije bio upoznat sa dejstvima paravojnih formacija na Kosovu. Rekao je i da je OVK pojačala svoju kampanju protiv civila i policajaca nakon što se misija OEBS-a povukla u martu 1999.
Mijatović je insistirao na tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova striktno poštovalo zakon, kriveći vojsku za mnoge zločine za koje se optužuje policija.
„Neki vojni zvaničnici su insistirali na preuzimanju onih obaveza koje po zakonu nikada nije trebalo da preuzmu“ – rekao je on, premda nije znao da kaže o kojim se zvaničnicima radilo.
Rekao je i da su gerilci iz OVK-a zločine nad civilima činili preodeveni u srpske vojne i policijske uniforme, kako bi izazvali napade NATO-a na Srbiju. Međutim, nije izneo nikakve dokaze kojima bi potkrepio tu tvrdnju.
Marija Radovanović izveštava za IWPR iz Beograda.
