BEOGRAD POMAGAO BOSANSKIM SRBIMA
Sudski veštak predočio je dokumenta koja govore o navodnoj povezanosti srbijanskih vlasti sa bosanskim Srbima.
BEOGRAD POMAGAO BOSANSKIM SRBIMA
Sudski veštak predočio je dokumenta koja govore o navodnoj povezanosti srbijanskih vlasti sa bosanskim Srbima.
Jedan od svedoka je ove sedmice potvrdio da je Beograd tokom bosanskog rata (1992-1995.) podržavao bosanske Srbe u njihovom nastojanju da zauzmu teritoriju koju bi kasnije mogli da učine delom Velike Srbije.
Politički veštak Kancelarije tužilaštva (KT), Patrik Trejnor (Patrick Treanor), predočio je Haškom tribunalu izveštaj koji je sačinio na temelju analize dokaza, uključujući i navodna pisma i zapisnike sa zvaničnih sastanaka.
Tužioci se nadaju da će taj izveštaj potvrditi da je optuženik – general Momčilo Perišić – nadzirao vojne operacije bosanskih Srba, te da ga stoga treba smatrati odgovornim za njihove postupke.
„[Srbijansko rukovodstvo] podržavalo je Srbe u Hrvatskoj i Bosni da bi uspostavilo kontrolu nad teritorijama koje su u tim zemljama zauzeli Srbi. Nameravali su da ta kontrola potraje nekoliko godina, pre no što se teritorije ujedine u jedinstvenu državu“, kazao je svedok pred sudom.
Po Trejnorovim rečima, Perišić je – kao bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) i jedan od ključnih članova državnog rukovodstva – aktivno sudelovao u sprovođenju navodnog plana.
Perišić je jedan od najviših vojnih zvaničnika Srba kojima se sudi u Haškom tribunalu.
U optužnici mu se pripisuje odgovornost za zločine počinjene od strane lica koja su mu bila potčinjena – a radi se, pored ostalog, i o masakru koji je nad oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka 1995. izvršen u Srebrenici, kao i o napadima koji su iste godine izvedeni na Zagreb.
Suđenje Perišiću će biti pažljivo praćeno zbog mogućnosti da tužioci dokažu povezanost između države Srbije i vojnih akcija i zlodela počinjenih izvan njenih granica. Prethodna prilika da se postojanje takve povezanosti dokaže propuštena je tokom suđenja bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije, Slobodanu Miloševiću, koji je 2006. godine umro pre no što je postupak koji je vođen protiv njega okončan.
U optužnici stoji da je Perišić, za vreme ratova koji su u pomenutim zemljama vođeni početkom devedesetih, vojno podržavao bosanske i hrvatske Srbe – šaljući im oružje, osoblje, opremu i finansijska sredstva.
Takođe se navodi i da je u periodu od avgusta 1993. do novembra 1995. – dok je bio načelnik generalštaba VJ-a – Perišić pomagao pri planiranju, pripremanju i izvođenju napada na civilni deo grada Sarajeva, što je dovelo do ubijanja ili ranjavanja više hiljada ljudi.
Trejnor je ove sedmice citirao pismo zahvalnosti koje je ratni predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik, u septembru 1993. Naodno uputio Perišiću, a u kojem mu zahvaljuje na „pomoći koja će biti upućena na sarajevsko ratište“.
„Učinili ste mnogo za naš narod, generale Perišiću“, napisao je navodno Krajišnik, pri čemu nije preciznije naveo o kojoj se vrsti pomoći radilo. Haški tribunal je 2006. Krajišnika osudio na 27 godina zatvora, zbog učešća u zločinima koji su tokom rata počinjeni u Bosni. Trenutno je u toku žalbeni postupak protiv te odluke.
Tokom svedočenja, Trejnor se osvrnuo i na nekoliko navodnih sastanaka koje su tokom prvih godina bosanskog rata održali srbijanski i vojni lideri bosanskih Srba, raspravljajući – po njegovim rečima – o strategiji i budućim ciljevima.
Trejnor je rekao i da je Perišić na tim sastancima bio predstavnik srbijanske strane, dok su bosanske Srbe zastupali general Ratko Mladić i ostale visoke vojne starešine. Mladić je pre 13 godina optužen za zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid – ali se još uvek nalazi u bekstvu.
Svedok je rekao da je otprilike 1994. zajednički cilj vlada u Beogradu i u onom delu Bosne koji je bio pod kontrolom Srba postalo okončanje neprijateljstva i obezbeđivanje međunarodnog priznanja teritorija koje su snage bosanskih Srba zauzele tokom rata.
Kao primer Perišićevog navodnog uticaja na rukovodstvo bosanskih Srba, svedok je citirao rečenicu koju je bivši vrhovni komandant izgovorio na 20. sednici srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO), koja je 1994. održana u Beogradu. Perišić je navodno isticao kako rat u Bosni treba da prestane, pošto „smo oružjem ostvarili ciljeve koji moraju biti očuvani mudrom politikom i potvrđeni od strane međunarodne zajednice“.
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, Perišićev tim odbrane – koji nastoji da dokaže da su snage bosanskih Srba dejstvovale nezavisno od Beograda – pokušao je da diskredituje Trejnorovo svedočenje i njegov izveštaj.
Branilac Gregori Gaj Smit (Gregory Guy Smith) je svedoku rekao kako je ove sedmice svoj izveštaj predstavio na jedan od mogućih načina, iako bi se na temelju iste građe mogli izvući čak i suprotni zaključci.
„Predočio sam ovaj materijal jer sam zaključio da je važan za ovu temu, a čitaocima prepuštam da sami izvuku zaključke“, odgovorio je Trejnor.
Nakon što je odbrana Trejnorov izveštaj opisala kao subjektivan i nepotpun, svedok je odgovorio kako nije ni imao nameru da piše istoriju Jugoslavije, pogotovo ne u dokumentu na svega 60 stranica. Dodao je i da se u njegovom izveštaju opisuju događaji koji su značajni za Perišićevu optužnicu, te da taj dokument sadrži dokaze koji se tiču navodne strategije koju je Srbija imala pre i tokom ratova na Balkanu.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.
Politički veštak Kancelarije tužilaštva (KT), Patrik Trejnor (Patrick Treanor), predočio je Haškom tribunalu izveštaj koji je sačinio na temelju analize dokaza, uključujući i navodna pisma i zapisnike sa zvaničnih sastanaka.
Tužioci se nadaju da će taj izveštaj potvrditi da je optuženik – general Momčilo Perišić – nadzirao vojne operacije bosanskih Srba, te da ga stoga treba smatrati odgovornim za njihove postupke.
„[Srbijansko rukovodstvo] podržavalo je Srbe u Hrvatskoj i Bosni da bi uspostavilo kontrolu nad teritorijama koje su u tim zemljama zauzeli Srbi. Nameravali su da ta kontrola potraje nekoliko godina, pre no što se teritorije ujedine u jedinstvenu državu“, kazao je svedok pred sudom.
Po Trejnorovim rečima, Perišić je – kao bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) i jedan od ključnih članova državnog rukovodstva – aktivno sudelovao u sprovođenju navodnog plana.
Perišić je jedan od najviših vojnih zvaničnika Srba kojima se sudi u Haškom tribunalu.
U optužnici mu se pripisuje odgovornost za zločine počinjene od strane lica koja su mu bila potčinjena – a radi se, pored ostalog, i o masakru koji je nad oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka 1995. izvršen u Srebrenici, kao i o napadima koji su iste godine izvedeni na Zagreb.
Suđenje Perišiću će biti pažljivo praćeno zbog mogućnosti da tužioci dokažu povezanost između države Srbije i vojnih akcija i zlodela počinjenih izvan njenih granica. Prethodna prilika da se postojanje takve povezanosti dokaže propuštena je tokom suđenja bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije, Slobodanu Miloševiću, koji je 2006. godine umro pre no što je postupak koji je vođen protiv njega okončan.
U optužnici stoji da je Perišić, za vreme ratova koji su u pomenutim zemljama vođeni početkom devedesetih, vojno podržavao bosanske i hrvatske Srbe – šaljući im oružje, osoblje, opremu i finansijska sredstva.
Takođe se navodi i da je u periodu od avgusta 1993. do novembra 1995. – dok je bio načelnik generalštaba VJ-a – Perišić pomagao pri planiranju, pripremanju i izvođenju napada na civilni deo grada Sarajeva, što je dovelo do ubijanja ili ranjavanja više hiljada ljudi.
Trejnor je ove sedmice citirao pismo zahvalnosti koje je ratni predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik, u septembru 1993. Naodno uputio Perišiću, a u kojem mu zahvaljuje na „pomoći koja će biti upućena na sarajevsko ratište“.
„Učinili ste mnogo za naš narod, generale Perišiću“, napisao je navodno Krajišnik, pri čemu nije preciznije naveo o kojoj se vrsti pomoći radilo. Haški tribunal je 2006. Krajišnika osudio na 27 godina zatvora, zbog učešća u zločinima koji su tokom rata počinjeni u Bosni. Trenutno je u toku žalbeni postupak protiv te odluke.
Tokom svedočenja, Trejnor se osvrnuo i na nekoliko navodnih sastanaka koje su tokom prvih godina bosanskog rata održali srbijanski i vojni lideri bosanskih Srba, raspravljajući – po njegovim rečima – o strategiji i budućim ciljevima.
Trejnor je rekao i da je Perišić na tim sastancima bio predstavnik srbijanske strane, dok su bosanske Srbe zastupali general Ratko Mladić i ostale visoke vojne starešine. Mladić je pre 13 godina optužen za zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid – ali se još uvek nalazi u bekstvu.
Svedok je rekao da je otprilike 1994. zajednički cilj vlada u Beogradu i u onom delu Bosne koji je bio pod kontrolom Srba postalo okončanje neprijateljstva i obezbeđivanje međunarodnog priznanja teritorija koje su snage bosanskih Srba zauzele tokom rata.
Kao primer Perišićevog navodnog uticaja na rukovodstvo bosanskih Srba, svedok je citirao rečenicu koju je bivši vrhovni komandant izgovorio na 20. sednici srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO), koja je 1994. održana u Beogradu. Perišić je navodno isticao kako rat u Bosni treba da prestane, pošto „smo oružjem ostvarili ciljeve koji moraju biti očuvani mudrom politikom i potvrđeni od strane međunarodne zajednice“.
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, Perišićev tim odbrane – koji nastoji da dokaže da su snage bosanskih Srba dejstvovale nezavisno od Beograda – pokušao je da diskredituje Trejnorovo svedočenje i njegov izveštaj.
Branilac Gregori Gaj Smit (Gregory Guy Smith) je svedoku rekao kako je ove sedmice svoj izveštaj predstavio na jedan od mogućih načina, iako bi se na temelju iste građe mogli izvući čak i suprotni zaključci.
„Predočio sam ovaj materijal jer sam zaključio da je važan za ovu temu, a čitaocima prepuštam da sami izvuku zaključke“, odgovorio je Trejnor.
Nakon što je odbrana Trejnorov izveštaj opisala kao subjektivan i nepotpun, svedok je odgovorio kako nije ni imao nameru da piše istoriju Jugoslavije, pogotovo ne u dokumentu na svega 60 stranica. Dodao je i da se u njegovom izveštaju opisuju događaji koji su značajni za Perišićevu optužnicu, te da taj dokument sadrži dokaze koji se tiču navodne strategije koju je Srbija imala pre i tokom ratova na Balkanu.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.
