Miloseviceva virtuelna smrt
Jugosloveni su ove nedelje bili razocarani kad cu culi da je novinski izvestaj o smrti predsednika Slobodana Milosevica bio samo hakerska sala .
Miloseviceva virtuelna smrt
Jugosloveni su ove nedelje bili razocarani kad cu culi da je novinski izvestaj o smrti predsednika Slobodana Milosevica bio samo hakerska sala .
Slobodan Milosevic, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, koji je prosle nedelje izmenio Ustav da bi ostao na vlasti do 2009 godine, konacno je porazen. Ne od strane opozicije, vec od vesnika smrti.
Lekarski tim bolnice "Dragisa Misovic" izdao je saopstenje u kome se kaze da je Slobodan Milosevic preminuo u dva sata i sest minuta u sredu ujutro. Posto se nekoliko casova borio za zivot, predsednik je na kraju podlegao zbog unutrasnjeg krvarenja koje je nastalo prilikom eksplozije bombe podmetnute u njegovom bunkeru u ekskluzivnom predgradju Beograda, Dedinju.
Bar tako je najavio Internet sajt rezimskog lista "Politike" u sredu, 12. jula, oko 10 sati uvece. Nepoznati hakeri postavili su ovaj "ekskluzivan izvestaj" na naslovnu stranu sugerisuci citaocima da "da prate ovaj sajt radi najnovijih vesti u ovom tragicnom momentu za sve Srbe".
"Politika" je odmah zatvorila svoj Internet sajt (www.politika.co.yu). Od cetvrtka je gotovo nemoguce pratiti trijumfalne naslove "Politike" koji slave predsednikovu veliku mudrost dok se gotovo rutinski napadaju Sjedinjene Drzave, Hrvatska, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Madjarska i Velika Britanija, Holandija, Nemacka i Francuska. U stvari, "Politika" ne nalazi da igde u svetu postoji postena vlada, sa casnim izuzecima Kine, Rusije, Iraka, Miamara (nekadasnje Burme), Vijetnama, Kube i naravno Severne Koreje.
U Beogradu je virtuelni atentat na Slobodana Milosevica u istoj meri izazvao i zadovoljstvo i razocarenje. Zaljenje da je smrt virtuelna bilo je pomesano sa veseljem i divljenjem prema nestasnim hakerima.
Da je Slobodan Milosevic zdravo i dobro i da nije ozledjen od eksplozije bombe potvrdjeno je u "Politici", u cetvrtak 13. jula. On se, uobicajeno, nalazio na naslovnoj strani u razgovoru sa delegacijom iz Patriotskog saveza Jugoslavije. "Ogromna vecina gradjana podrzava jedinstvo i nezavisnost Savezne Republike Jugoslavije", objavljeno je na naslovnoj strani, potvrdjujuci da sve ide uobicajenim tokom. Citaoci su bili informisani da je "Jugoslavijom bacila Ameriku na kolena", bar kad je rec o odbojci.
Zaista, patriotska propaganda pala je na takav nivo da Srbija u 2000. godini poprima Orvelovski izgled. Miloseviceva propagandna stampa servira redovno bisere na koje bi bio ponosan i sam George. Evo nekoliko primera.
"Nasi tekstilni radnici premasili su proizvodnju cak i u vreme kada su padale bombe i nasi proizvodi su trazeni u istim zemljama koje nas napadaju, uprkos nehumanim sankcijama" ili "Oni nam donose njihove sindikate, fondacije i stipendije i druge kojestarije da bi nasi radnici zaboravili svoje stvarne interese".
Ni samo Kosovo nije izgubilo svoju propagandnu vrednost. Pre nekoliko dana general-pukovnik Vladimir Lazarevic komandant Trece armije, izgovorio je sledece: "Nigde na ovoj planeti nije izopacenost Zapada bolje pokazana kao na Kosovu i Metohiji. Danas crkve, manastiri, ikone i srpske freske gore u toj svetoj srpskoj zemlji, ali kriminalci i njihovi saveznici bi trebali da znaju da nasi preci i sveci jos uvek zive u nama. Treca Armija je ikonostas svetog lica buduce pobede nad degenerisanim agresorom koji nastoji da unisti jednu civilizaciju. To cudoviste je NATO na celu sa Sjedinjenim Americkim Drzavama".
Ali, kako se treba boriti protiv tog cudovista? Ocigledno, recima.
Pre nekoliko dana otkriveno je jos jedno spomen-obelezje na mestu gde su NATO projektili pogodili fabriku "21. maj". Na ovom obelezju od crnog mramora moze se procitati bukvalno, I to napisano cirilicom: "Ovo spomen obelezje,ove rusevine podignuto je za zivota sledecih kriminalaca: predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava, Bila Clinktona [sic], predsednika Engleske Tonija Blera[sic], sekretara Sjedinjenih Drzava Madeleine Albright [sic] i njihovih vernih sluga. Neka ovaj spomenik sluzi kao spomen buducim generacijama na zlo koje je kruzilo svetom i herojski otpor koji je nas narod pruzio 1999.godine."
Prosto, nepismeno i netacno ova poruka je primer 'sposobnosti' srpskog rezima, ciji se jedini dijalog sa Zapadom vodi preko spomen-obelezja. Ova zemlja marsira ponosno i hrabro putem totalne duhovne i intektualne propasti, uvelicavajuci usput sopstvenu glupost.
To nas ponovo vodi ka virtuelnim atentatorima, koji se na svoj nacin bore za zdrav razum. Kao i nama, i njima je svega dosta.
Petar Lukovic je vodeci komentator iz Beograda.
