Albanija: zabrinutost investitora zbog protesta

Nedelju dana posle nasilnih ulicnih protesta koji su se odigrali u Tirani 7. februara, najpoznatiji pevac u Albaniji molio se da mu doputuje italijanski sastav da bi mogao da odrzi koncert.

Ardit Gjebrea morao je da ubedjuje svoj sastav da talas protesta koje je organizovala desnicarska opozicija nije ucinio Albaniju nebezbednom.

Taj prvi protestni mars zavrsio se nasiljem kada je policija rasturila hiljade demonstranata koji su isli ka zgradi vlade i zahtevali ostavku pemijera Fatosa Nanoa. Sledece demonstracije, odrzane 20. februara - u kojima je ucestvovalo 20.000 ljudi - prosle su sasvim mirno.

Posto politicka stabilnost ostaje neizvesna, italijanski muzicari nisu jedini stranci koji su zapretili da ce se drzati podalje od Albanije.

Investitori koji planiraju da investiraju u najsiromasniju drzavu na Balkanu, takodje, upozoravaju da ih izdaje strpljenje.

Luan Bregasi, sef Trgovinske komore Albanije, izjavio je da se poslovni ljudi iz inostranstva osecaju ugrozenim "mogucnoscu ponavljanja nasilnih dogadjaja od 7. februara".

Bregasi se obratio javnosti 17. februara, tri dana pre drugih i vecih demonstracija koje su prosle bez incidenata. Ali, dokle god atmosfera ostaje napeta - lider opozicije Sali Berisa najavio je nove proteste za 20. mart - poslovni ljudi iz inostranstva ne mogu se opustiti.

Privreda Albanije sporo se oporavljala od anarhije s kraja devedesetih godina. U izvestajima investitora Albanija se 2003.godine kotirala bolje nego 2002. Na primer, americka Exim banka je u svojoj godisnjoj proceni poboljsala ocenu rizicnosti ulaganja u Albaniji za jedan poen.

Najvece injekcije novca u ekonomiju jos uvek dolaze od stranih donatora i kreditora, a ne od komercijalnih investitora. Svetska banka, Evropska unija, Italija i Nemacka nalaze se na vrhu liste onih koji pokusavaju da unaprede opustosenu infrastrukturu zemlje.

Veliki deo stranog novca odlazi u sektore telekomunikacija, bankarstva i proizvodnje - mada nedostatak elektricne energije i vode odbija mnoge potencijalne investitore u oblasti proizvodnje.

Albanija je odnedavno pocela da privlaci paznju drugih zapadnoevropskih zemalja i SAD. Na kraju 2003, austrijska banka Raiffeisen Zentralbank Oesterreich kupila je najvecu banku u Albaniji, Albansku stedionicu, za 126 miliona americkih dolara u jednoj od najvecih transakcija ove vrste.

Prosle godine, dve americke korporacije, General Electric i Lockheed Martin, vodile su pregovore o ucescu u energetskom sektoru i u lukama Albanije. U medjuvremenu, vlada je dala koncesije nemacko-americkom konzorcijumu, Airport Partners, da investira 80 miliona dolara i izgradi novi internacionalni aerodromski terminal u roku od tri godine.

Ali, nedavna politicka previranja i opsti osecaj nestabilnosti cine neke investitore nervoznim.

Zenel Hodza, sef Britanske trgovinske komore u Albaniji, izjavio je da britanski investitori osecaju kako ih aktuelni politicki zastoj "gusi", i ako naidju na nove probleme, postoji opasnost da ce se povuci.

Floreta Faber, direktor Americke trgovinske komore, izjavila je za IWPR da bar jedan veliki investitor iz Sjedinjenih Drzava odlaze odluku o jednoj velikoj investiciji, mada nije htela da navede ime te kompanije.

"Protesti mogu dovesti do destabilizacije, a destabilizacija nije dobra vest", izjavila je Floreta Faber.

Ali, svakako nije izvesno da su protesti opozicije jedini razlog za odsustvo poverenja kod investitora. Svi znaci ukazuju na to da je bitan faktor i nacin na koji vlada tretira strane investitore.

Artan Hodza, nezavisni ekonomista i potpredsednik Instituta za savremene studije, ICS, kaze da vlada koristi proteste kao izgovor da bi prikrila sopstvene nedostatke.

"U svakoj zemlji ima protesta, ali investicije se nastavljaju i pod novom vladom", kaze on.

Prema njegovom misljenju, pravi problem je u preteranoj centralizaciji vlasti, sto kreira kulturu u kojoj se nikakva odluka ne moze doneti dok ne stigne do nivoa ministarstva.

"Administracija ne moze nista uciniti ili odluciti bez odobrenja ministra koji je clan vlade", napominje Hodza.

Izgleda da jedan izvestaj nemackog ministarstva spoljnih poslova podrzava Hodzine tvrdnje. U izvestaju se kaze da investitori "imaju teskoca u pronalazenju nadleznih lica u administraciji" koja ce im izdati dozvole koje su im potrebne za rad.

Cak i posle potpisivanja, poslovni ugovori toliko zavise od nadleznih ministara da se strani investitori plase da bi mogli biti ugrozeni ukoliko dodje do promene administracije. "(Oni) strahuju da ce morati da ponavljaju citav proces ako vlada dobije novo lice", izjavio je Hodza.

Kao sto je Floreta Faber objasnila: "Kada se promeni ministar ili vlada, menja se i svaki direktor i svaki sef u svakoj kancelariji, i svi oni zele da sve pocnu ispocetka."

Dalina Buci je novinarka privatne albanske TV stanice Top Channel.