Rumunija: dostizanje EU standarda pod znakom pitanja

Rumunija je smanjila broj ministarstava u vladi kako bi ispostovala standarde Evropske unije i povecala efikasnost vladinog aparata, ali neki smatraju da je rekonstrukcija vlade tek kozmeticke prirode i da nece doprineti resavanju strukturnih problema zemlje.

Premijer Adrijan Nastase najavio je promene 16. juna u polucasovnom govoru na drzavnoj televiziji. Drzavna administracija ce biti u boljoj poziciji da resava probleme u oblasti socijalne i zdravstvene zastite, ali i druga pitanja, rekao je premijer, nakon smanjenja broja ministarstava sa 23 na 14 ministarskih resora.

"Restrukturisanje drzavnog aparata od vitalne je vaznosti za predstojecu procenu situacije u kojoj se Rumunija nalazi od strane Evropske unije ove godine", rekao je Nastase, koji je takodje lider vladajuce levicarske Socijaldemokratske partije, PSD. "Jasno je da moramo uciniti ovaj tim fleksibilnijim, manjim i delotvornijim."

Neka ministarstva su se spojila dok su druga prosto ukinuta. Kljucna ministarstva u oblasti inostranih i unutrasnjih poslova, finansija, pravosudja i evropskih integracija ostala su nedirnuta.

Mada su analiticari pozdravili odluku o smanjenju glomazne vlade, u okviru koje su se ovlascenja i duznosti nekih ministarstava preklapali, oni ipak sumnjaju u dugorocnu korist od ovakvog poteza.

"Radi se odluci koju je trebalo doneti znatno ranije jer je Rumunija imala jednu od najglomaznijih vlada u Evropi", smatra Kristijan Ginea iz Rumunskog akademskog drustva, SAR. "Ali najtezi deo posla je tek pred nama s obzirom na ubrzani tempo pregovora izmedju Bukuresta i Evropske unije. Po mom misljenju, ova rekonstrukcija vlade prestavlja samo preraspodelu postojece birokratije."

Premijer je, naravno, iskazao znatno vise entuzijazma pohvalivsi vladu zbog uspeha u sprovodjenju reformi u vojsci radi prijema u NATO i preliminarnog pristanka Evropske unije da prihvati 2007, kao godinu kada ce Rumunija postati deo evropske porodice.

"Novi kabinet bicei u boljoj poziciji da istraje na teskim ekonomskim i drugim reformama neophodnim da bi se ispunili svi uslovi za prijem u Evropsku uniju 2007. godine", rekao je Nastase.

Medjutim, Rumunija, druga po velicini zemlja, posle Poljske, koja tezi prijemu u Evropsku uniju, najsporije je sprovodila nuzne reforme. Do sada je zaokruzila 19 od ukupno 30 poglavlja, pri cemu se tek sada usvajaju propisi neophodni za one oblasti o kojima bi trebalo pregovarati za Evropskom unijom. Rumunija je jedini kandidat koji od Brisela nije dobila ocenu da se radi o "funkcionalnoj trzisnoj ekonomiji".

Bukurest se, takodje, nedavno nasao u opasnosti da se sukobi sa svojim buducim partnerima iz Evropske unije zbog svoje cvrste proamericke i pronatovske spoljnopoliticke orijentacije. U avgustu je Rumunija bila prva zemlja koja je pristala da se pripadnici americkih trupa izuzmu od krivicne istrage u okviru ovlascenja Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu. Evropska unija je kritikovala Bukurest koji nije odlagao svoju odluku dok Evropa ne zauzme zajednicki stav po tom pitanju.

U medjuvremenu, evropski zvanicnici prekorili su Rumuniju zbog sporog tempa kojim se odvijaju reforme i zatrazili su odlucnije mere tokom ove godine ukoliko Bukurest zeli da se prikljuci Evropskoj uniji na vreme.

Napredak reformi neprestano prate Evropska unija, Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond. Brisel je posebno naglasio potrebu za jasnim strukturnim reformama administracije i sudstva radi suzbijanja korupcije i stvaranja uslova za ekonomski rast.

"Korupcija je proizvod nefunkcionalnog sistema. Sto je slabije pravosudje i administracija, utoliko je drzava podloznija korupciji", izjavio je nedavno Dzonatan Skil, sef delegacije Evropske komisije u Rumuniji.

Drzava ce morati puno toga da uradi da bi suzbila korupciju. Prosle godine Rumunija se po indeksu percipirane korupcije nasla na 77 mestu na listi od ukupno 122 zemlje koju je sacinila organizacija Transparency International. Rumunija je takodje bila najkorumpiranija medju kandidatima za prijem u Evropsku uniju.

Zvanicnici za spor tempo reformi u protekloj deceniji, nakon sloma komunizma 1989. godine, okrivljuju rezim diktatora Nikolae Causeskua. Bivsi lider je milione ljudi doslovce prisiljavao na gladovanje da bi ispunio svoje planove o samodovoljnoj ekonomiji izvozeci hranu da bi otplatio inostrane dugove i gradeci gubitaska industrijska postrojenja.

Uglavnom nekompetentne drzavne sluzbe i agencije takodje se navode kao razlog za spor napredak reformi u poredjenju sa drugim bivsim komunistickim zemljama.

"Razlicite vlade koje kontrolisu svemocne politicke stranke i sindikati pokazali su se nesposobnim za sprovodjenje neophodnih reformi", rekao je Kornel Nistoresku, urednik vodeceg dnevnog lista "Evenimentul Zilei".

Nistoresku je rekao da poslednja rekonstrukcija vlade vise ima za cilj da popravi njen imidz osamnaest meseci uoci sledecih opstih izbora nego bilo sta drugo.

Ovaj urednik primecuje da je vecina Rumuna i dalje skepticna prema evropskim integracijama, dok je sve veci broj onih koji misle da se zemlja krece u pogresnom pravcu.

"Vladajuca Socijaldemokratska stranka, PSD, morala je da rekonstruise vladu kako bi zadobila vecu podrsku javnosti", smatra on.

Marijan Kirijak je nezavisni novinar iz Bukuresta.