Jugoslavija se pridruzila paktu

Gotovo tri nedelje posle inaguracije predsednika Vojislava Kostunice, Jugoslavija je postala punopravni clan Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evrope, tela formiranog prosle godine cija je namera da poveze posvadjane balkanske zemlje u jednu harmonicnu regionalnu grupaciju.

Na ceremoniji odrzanoj u Bukurestu u cetvrtak, Bodo Hombach, koordinator ove organizacije, predao je kljuc koji simbolizuje pristupanje Savezne Republike Jugoslavije ovom paktu.

Jedan dan ranije, susedne zemlje takodje su prhvatile novoizabranog predsednika Kostunicu u toku neformalnog sastanka u Skoplju na kome su prisustvovali lideri zemalja jugoistocne Evrope.

Uclanjivanje Jugoslavije pristiglo je na talsu toku euforije zbog odlaska sa vlasti Slobodana Milosevica i nakon serije poseta visih zapadnih diplomata i drzavnika, koje Beograd ne pamti jos od Titovog vremena.

Clanice pakta se nadaju da ce se ovim potezom ubrzati aktivnosti ove grupe posle razocaravajuce sporog pocetka u kojem nije doslo do politicke, ekonomske i bezbednosne pomoci, koje je obecao Zapad.

Do stvaranja ovog pakta doslo je nakon sastanka lidera Evropske zajednice u Cologne, odmah po prestanku NATO bombardovanja. Ovaj projekat je tom prilikom grandiozno oznacen kao "najvazniji evropski projekat buducnosti".

Lideri EU pozvali su na "unapredjenje politickih i ekonomskih reformi i izgradnju sigurnosti u regionu". Takodje su obecali "zajednicku odgovornost za obnovu nepodeljene, demokratske i mirne Evrope".

Petnaest meseci kasnije, analiticari balkanskih zemalja se zale da su ljudi frustrirani neuspehom ove organizacije da im konkretno poboljsa zivotne uslove.

Vecina od 35 infrastrukturnih projekata, odabranih za listu prioriteta u okviru projekta "brzog reagovanja" na konferenciji u martu ove godine jos su u proceduri. Tada je odvojeno oko 1,8 biliona eura za ove projekte i 600 miliona eura za druge projekte. Sedam meseci kasnije nema znakova njihovog zazivljavanja.

Diplomate sa vecim iskustvom na Balkanu, kao sto su Carl Bildt i Jacques Klein, tvrdili su do nedavno je da je Milosevic ostvario vise projekata obnove u Srbiji pod sankcijama u toku jedne godine, nego Pakt stabilnosti za citav Balkan.

U toku sastanka u Skoplju, lideri jugoistocne Evrope izjavili su da je Pakt suvise spor. Zalili su se da je Bosna i Hercegovina u kojoj je rat zavrsen pre pet godina jos uvek daleko od toga da uspostavi zdravu ekonomiju i sprovede povratak raseljenih lica.

Medjutim, zapadne diplomate koje direktno saradjuju sa ovom organizacijom insistiraju da njenom uspehu, ukazujuci na necuven broj sastanka na ekspertskom i rukovodecem nivou zemalja u regionu, na broj usvojenih i zapocetih projekata koji sami po sebi mogu izgledati mali ali su znacajni kada se zajednicki sprovode.

"Nisam zabrinut oko primene infrastrukturnih projekata "brzog reagovanja", vecina njih je u toku ", rekao je Jan Ludin, koordinator Pakta stabilnosti, u svedskom ministarstvu za inostrane poslove. "Pakt je pre svega politicki, a ne ekonomski proces." Ovo ilustruje razlicita vidjenja Zapada i balkanskih zemalja.

Dok zemlje regiona prvenstveno ocekuju direktnu ekonomsku pomoc, zapadne diplomate jos uvek upozoravaju da pakt nema sopstveni budzet, da je njegov osnovni cilj da postane centralno mesto za sastanke i sakupljanje dobrih ideja za predstavljanje pred onima koji imaju novac. Zapad ocekuje od ove grupe da ohrabri dalje reforme i obezbedi stabilnu okolinu za buduca privatna ulaganja.

Ono sto je narocito istaknuto je znacaj demokratizacije, ljudskih prava kao i borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i obuke bivsih vojnika za civilne duznosti.

Strani posmatraci smatraju da nije rec o nedostatku finansijske podrske koliko o nedovoljnoj pripremi projekata.

Pouceni iskustvom u Bosni, gde je doslo do zloupotrebe donatorskih sredstava, donatori i strani kreditori insistiraju na otvorenosti prilikom potrosnje i detaljnim ispitivanjima pre nego sto se upuste u dalje nfrastrukturne projekte.

Eksperti upozoravaju da upliv sredstava u odredjenu zemlju ne sme da premasi tri odsto od bruto domaceg proizvoda da bi se izbegao sindrom zavisnosti od korupcije.

Iz balkanskog ugla, izgleda da se od zemalja koje su se do nedavno medjusobno borile sada ocekuje da bez odlaganja dostave multilateralne projekte visokog kvaliteta, dok Evropska zajednica provodi ogromno vreme u medjusobnoj koordinaciji, sto dodatno usporava dostavljanje namenjenih sredstava.

Upitan koja je najveca slabost Pakta, Hombach je izjavio za IWPR, "Birokratija. Suvise sam im verovao. Zaista imam osecaj da EU programi traju suvise dugo".

Pristup Jugoslavije svemu tome daje novu dimenziju. S jedne strane, svi ocekuju vise stabilnosti i vise projekata, drugim recima, sigurnu korist za ceo region. Odluke koje se ticu rasciscavanja reke Danube kojom ce zapoceti nesmetani recni saobracaj kroz ovaj znacajni evropski prolaz, uzima se kao najbolji primer da je ceo region izvukao korist od promena u Beogradu.

Mladen Stanicic, direktor Instituta za medjunarodne odnose u Zagrebu i koordinator Hrvatske strategije za spoljnu politiku u XXI veku, veruje da ce Zagreb imati koristi od pristupa Srbije ovom paktu. "Srbija ce imati obavezu da predlaze kvalitetne projekte od kojih ce susedne zemlje imati koristi, sto je dobra prilika za Hrvatsku".

Ima onih koji nisu toliko uvereni. Postoji potisnuta bojazan da bi Srbija preko noci mogla postati "favorit Zapada', sto znaci da ce ostale zemlje u regionu biti zapostavljene.

Jedan zapadni diplomata koji je zeleo ostati anoniman komentarise: "Za Srbiju vlada veliki interes, to je veliko trziste i centar regiona. Znam da su neki od suseda navijali da Milosevic ostane jos jednu godinu dok se ne sprovedu neki vec prihvaceni projekti koji zaobilaze Srbiju".

Hombachov osnovni zadatak je da jasno stavi do znanja da sredstva za pomoc Srbije nece uticati na vec usvojene projekte za druge zemlje u regionu.

Istovremeno, jos uvek se okleva oko toga kako se postaviti prema novim vlastima iz Beograda pre nego sto se razrese problemi clanstva Jugoslavije u medjunarodne organizacije i saradnje sa Haskim tribunalom.

Dok je ova opreznost razumljiva, izgleda da su inicijatori Pakta stabilnosti dobili novu sansu pristupom Jugoslavije da ostvare svoja grandiozna obecanja.

Svetlana Djurdjevic-Lukic je novinar beogradskog nedeljnog casopisa NIN i trenutno je stipendista Reuterove fondacije u Oksfordu.