NACIONALISTA VODI PO PREDIZBORNIM ANKETAMA
Favorit na srbijanskim predsedničkim izborima kaže da neće sarađivati sa Haškim tribunalom.
NACIONALISTA VODI PO PREDIZBORNIM ANKETAMA
Favorit na srbijanskim predsedničkim izborima kaže da neće sarađivati sa Haškim tribunalom.
Dok se Srbija sprema da 20. januara glasa za novog predsednika, njeni evropski susedi se suočavaju sa noćnom morom u vidu vodećeg kandidata koji želi da obustavi hapšenja po optužbama za ratne zločine, a jednog od optuženih čak proglasi premijerom.
U poslednjim danima kampanje za predsedničke izbore, kandidat Srpske radikalne stranke (SRS), Tomislav Nikolić, nalazi se – prema istraživanjima javnog mnjenja – na vodećoj poziciji, ispred aktuelnog predsednika Borisa Tadića iz Demokratske stranke (DS).
I dok je Tadić oduvek insistirao na tome da će Srbija sarađivati sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), nije tajna kako Nikolić namerava da ignoriše apele da se uhapse najvažniji begunci.
„Moja pobeda će značiti da će se Srbija priključiti odbrani onih koji su izvedeni pred Haški tribunal“, rekao je Nikolić na mitingu u Beogradu. „Oni koji se sada plaše da bi mogli biti uhvaćeni više neće imati razloga za to.“
MKSJ čeka da Beograd preda četvoricu begunaca, uključujući i dvojicu bivših vođa bosanskih Srba – vojnog komandanta Ratka Mladića i političkog lidera Radovana Karadžića. Obojica su optužena za organizaciju genocida u Srebrenici, gde su srpske snage u julu 1995. pobile 8,000 bošnjačkih civila.
Nikolić i Srpska radikalna stranka, koja je za vreme jugoslovenskih ratova tokom devedesetih podržavala pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, u bivšim liderima bosanskih Srba vide nacionalne heroje.
U Srbiji postoje podeljena mišljenja oko toga da li bi ultra-nacionalista, ukoliko doista bude izabran za predsednika, uopšte mogao da održi vlastito obećanje dato beguncima.
Izvršni direktor nevladinog Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava (YUCOM), Milan Antonijević, jedan je od onih koji strahuju od moguće Nikolićeve pobede.
„Ne mogu da kažem da li saradnja sa Tribunalom trenutno postoji, ali . . . ukoliko on postane srbijanski predsednik, saradnja s Tribunalom će biti potpuno obustavljena“, izjavio je Antonijević za IWPR.
U svom predizbornom programu – koji je objavilo njegovo stranačko glasilo, list Velika Srbija – Nikolić obećava pomoć svakom građaninu Srbije kome se sudi u Hagu. Čak je obećao da će i Vojislava Šešelja, kao lidera srpskih radikala kome se tamo sudi za zločine protiv čovečnosti, imenovati za premijera.
Tehnički gledano, izbor premijera nije u predsednikovoj nadležnosti. Nezavisno od toga, politički komentatori kažu da će onaj ko bude pobedio na ovim izborima morati da se povinuje „međunarodnim obavezama“, te da neće moći da pregovara o saradnji s Tribunalom.
Srpski ustav je inostrane poslove ostavio izvan predsednikovog domašaja i prepustio ih samoj vladi, koju pak bira parlament.
Nikolićeve stavove neki posmatrači stoga doživljavaju kao prazna obećanja koja služe za prikupljanje glasova.
„Srbijanski predsednik nema prevelika ovlašćenja u pitanjima saradnje s Tribunalom. Sve je u vladinim rukama“, izjavio je za IWPR srbijanski politički analitičar Milan Nikolić.
Sa tim se slaže i Jovan Simić, savetnik srbijanskog predsednika za saradnju s Tribunalom.
„Čak i da Tomislav Nikolić iz radikalne partije pobedi – a ja mislim da neće – srbijanski predsednik ne raspolaže ovlašćenjem da menja državnu politiku. Ali, plašim se da Nikolić tu političku priču koristi u kampanji kako bi dobio što više glasova“, rekao je on.
Prema procenama beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), podrška Nikoliću iznosi 21, dok je Tadićeva nešto manja – 19 procenata. Verovatno će se ta dva kandidata naći i u odlučujućem drugom krugu, koji će biti održan 3. februara.
No, ko god da pobedi, ono što mora da zabrine MKSJ jeste to da nijedan od devet predsedničkih kandidata saradnju sa Hagom u izbornoj kampanji nije proglasio prioritetom.
Čak ni predsednik Tadić, koji je pitanje optuženih vojnih lidera svojevremeno doveo u fokus pažnje javnosti, više ne ponavlja kako je privržen saradnji s Tribunalom. A dok su Mladić i Karadžić na slobodi, postoji svega nekoliko opipljivih znakova saradnje između Srbije i MKSJ-a.
„Taj kolebljiv pristup . . . pokazuje kako niko nema hrabrosti da se izbori sa ovom temom. Ova takozvana saradnja sa Tribunalom čini da Srbija kao država ne deluje ozbiljno“, rekao je Antonijević.
Postoji čak i osećanje da su prošlomesečni odlazak glavne tužiteljke Karle del Ponte (Carla Del Ponte) i rasprava o kosovskoj nezavisnosti potisnuli hapšenje begunaca na političku marginu.
„On [Tribunal] se nažalost ne kotira preterano visoko . . . Kosovo je na vrhu njihove liste. Ono im je znatno važnije“, kaže Antonia Jang (Antonia Young), naučna saradnica za Balkan pri Odseku za mirovne studije Bredfordskog Univerziteta.
Nijedan od kandidata nije spreman da prizna nezavisnost Kosova, koje se pod upravom Ujedinjenih nacija nalazi još od 1999. Očekuje se da će albanski lideri te zasebne regije u narednim sedmicama proglasiti nezavisnost.
Ali, šta god da se desi na izborima, po mnogima će ključno biti to da Evropska Unija ostane pri svojim pretnjama i da ne dopusti Srbiji da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – koji je prvi korak ka punom članstvu – sve dok ne isporuči begunce.
„Lopta je u dvorištu EU-a, a ne Srbije. Sve i da Nikolić dođe na vlast, EU mora da insistira na vladavini prava, na poštovanju pravila igre koja je sama uspostavila, umesto da ih menja“, izjavila je za IWPR dr Denisa Kostović, specijalistkinja za Balkan sa Londonske škole za ekonomiju (London School of Economics).
I dok se Tadić zalaže za što brže pristupanje EU-u, a Kosovo smatra odvojenim pitanjem, Nikolić i aktuelni premijer Vojislav Koštunica ne razmišljaju na taj način. Njihov je ton mnogo više nacionalistički, pri čemu se – u slučaju da EU podrži nezavisnost Kosova – zalažu i za okretanje ka Rusiji umesto ka Evropi.
„Ono što trenutno imamo jeste situacija u kojoj se i Kosovo i saradnja sa Hagom dešavaju istovremeno, što EU pogađa više no što pogađa samu Srbiju“, kaže Kostovićeva. „Svaki potez EU-a uticaće na dešavanja koja se tiču toga hoće li Srbija biti kooperativna ili neće.“
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga. Aleksandar Roknić je saradnik IWPR-a iz Beograda.
U poslednjim danima kampanje za predsedničke izbore, kandidat Srpske radikalne stranke (SRS), Tomislav Nikolić, nalazi se – prema istraživanjima javnog mnjenja – na vodećoj poziciji, ispred aktuelnog predsednika Borisa Tadića iz Demokratske stranke (DS).
I dok je Tadić oduvek insistirao na tome da će Srbija sarađivati sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), nije tajna kako Nikolić namerava da ignoriše apele da se uhapse najvažniji begunci.
„Moja pobeda će značiti da će se Srbija priključiti odbrani onih koji su izvedeni pred Haški tribunal“, rekao je Nikolić na mitingu u Beogradu. „Oni koji se sada plaše da bi mogli biti uhvaćeni više neće imati razloga za to.“
MKSJ čeka da Beograd preda četvoricu begunaca, uključujući i dvojicu bivših vođa bosanskih Srba – vojnog komandanta Ratka Mladića i političkog lidera Radovana Karadžića. Obojica su optužena za organizaciju genocida u Srebrenici, gde su srpske snage u julu 1995. pobile 8,000 bošnjačkih civila.
Nikolić i Srpska radikalna stranka, koja je za vreme jugoslovenskih ratova tokom devedesetih podržavala pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, u bivšim liderima bosanskih Srba vide nacionalne heroje.
U Srbiji postoje podeljena mišljenja oko toga da li bi ultra-nacionalista, ukoliko doista bude izabran za predsednika, uopšte mogao da održi vlastito obećanje dato beguncima.
Izvršni direktor nevladinog Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava (YUCOM), Milan Antonijević, jedan je od onih koji strahuju od moguće Nikolićeve pobede.
„Ne mogu da kažem da li saradnja sa Tribunalom trenutno postoji, ali . . . ukoliko on postane srbijanski predsednik, saradnja s Tribunalom će biti potpuno obustavljena“, izjavio je Antonijević za IWPR.
U svom predizbornom programu – koji je objavilo njegovo stranačko glasilo, list Velika Srbija – Nikolić obećava pomoć svakom građaninu Srbije kome se sudi u Hagu. Čak je obećao da će i Vojislava Šešelja, kao lidera srpskih radikala kome se tamo sudi za zločine protiv čovečnosti, imenovati za premijera.
Tehnički gledano, izbor premijera nije u predsednikovoj nadležnosti. Nezavisno od toga, politički komentatori kažu da će onaj ko bude pobedio na ovim izborima morati da se povinuje „međunarodnim obavezama“, te da neće moći da pregovara o saradnji s Tribunalom.
Srpski ustav je inostrane poslove ostavio izvan predsednikovog domašaja i prepustio ih samoj vladi, koju pak bira parlament.
Nikolićeve stavove neki posmatrači stoga doživljavaju kao prazna obećanja koja služe za prikupljanje glasova.
„Srbijanski predsednik nema prevelika ovlašćenja u pitanjima saradnje s Tribunalom. Sve je u vladinim rukama“, izjavio je za IWPR srbijanski politički analitičar Milan Nikolić.
Sa tim se slaže i Jovan Simić, savetnik srbijanskog predsednika za saradnju s Tribunalom.
„Čak i da Tomislav Nikolić iz radikalne partije pobedi – a ja mislim da neće – srbijanski predsednik ne raspolaže ovlašćenjem da menja državnu politiku. Ali, plašim se da Nikolić tu političku priču koristi u kampanji kako bi dobio što više glasova“, rekao je on.
Prema procenama beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), podrška Nikoliću iznosi 21, dok je Tadićeva nešto manja – 19 procenata. Verovatno će se ta dva kandidata naći i u odlučujućem drugom krugu, koji će biti održan 3. februara.
No, ko god da pobedi, ono što mora da zabrine MKSJ jeste to da nijedan od devet predsedničkih kandidata saradnju sa Hagom u izbornoj kampanji nije proglasio prioritetom.
Čak ni predsednik Tadić, koji je pitanje optuženih vojnih lidera svojevremeno doveo u fokus pažnje javnosti, više ne ponavlja kako je privržen saradnji s Tribunalom. A dok su Mladić i Karadžić na slobodi, postoji svega nekoliko opipljivih znakova saradnje između Srbije i MKSJ-a.
„Taj kolebljiv pristup . . . pokazuje kako niko nema hrabrosti da se izbori sa ovom temom. Ova takozvana saradnja sa Tribunalom čini da Srbija kao država ne deluje ozbiljno“, rekao je Antonijević.
Postoji čak i osećanje da su prošlomesečni odlazak glavne tužiteljke Karle del Ponte (Carla Del Ponte) i rasprava o kosovskoj nezavisnosti potisnuli hapšenje begunaca na političku marginu.
„On [Tribunal] se nažalost ne kotira preterano visoko . . . Kosovo je na vrhu njihove liste. Ono im je znatno važnije“, kaže Antonia Jang (Antonia Young), naučna saradnica za Balkan pri Odseku za mirovne studije Bredfordskog Univerziteta.
Nijedan od kandidata nije spreman da prizna nezavisnost Kosova, koje se pod upravom Ujedinjenih nacija nalazi još od 1999. Očekuje se da će albanski lideri te zasebne regije u narednim sedmicama proglasiti nezavisnost.
Ali, šta god da se desi na izborima, po mnogima će ključno biti to da Evropska Unija ostane pri svojim pretnjama i da ne dopusti Srbiji da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – koji je prvi korak ka punom članstvu – sve dok ne isporuči begunce.
„Lopta je u dvorištu EU-a, a ne Srbije. Sve i da Nikolić dođe na vlast, EU mora da insistira na vladavini prava, na poštovanju pravila igre koja je sama uspostavila, umesto da ih menja“, izjavila je za IWPR dr Denisa Kostović, specijalistkinja za Balkan sa Londonske škole za ekonomiju (London School of Economics).
I dok se Tadić zalaže za što brže pristupanje EU-u, a Kosovo smatra odvojenim pitanjem, Nikolić i aktuelni premijer Vojislav Koštunica ne razmišljaju na taj način. Njihov je ton mnogo više nacionalistički, pri čemu se – u slučaju da EU podrži nezavisnost Kosova – zalažu i za okretanje ka Rusiji umesto ka Evropi.
„Ono što trenutno imamo jeste situacija u kojoj se i Kosovo i saradnja sa Hagom dešavaju istovremeno, što EU pogađa više no što pogađa samu Srbiju“, kaže Kostovićeva. „Svaki potez EU-a uticaće na dešavanja koja se tiču toga hoće li Srbija biti kooperativna ili neće.“
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga. Aleksandar Roknić je saradnik IWPR-a iz Beograda.
