ANALIZA: KAPETAN PROTIV VRHOVNOG KOMANDANTA
Albanski kapetan, kao bivsi staresina jugoslovenske vojske na Kosovu,
ANALIZA: KAPETAN PROTIV VRHOVNOG KOMANDANTA
Albanski kapetan, kao bivsi staresina jugoslovenske vojske na Kosovu,
Pise: Mirko Klarin iz Haga (TU br. 265, 6-11. maj 2002)
Na kraju rasprave u sredu 8. maja Slobodan Milosevic je ostro prigovorio
da svedok K4 - ciji je nastup najavljen za sledeci dan - svedoci sa merama
zastite identiteta. Ukazao je da se radi o kosovskom Albancu, koji zivi na
Kosovu, te po njemu nema nikakvog razloga da takav svedok "svedoci tajno."
Na pocetku rasprave u cetvrtak 9. maja Slobodan Milosevic je opet ostro prigovorio,
ali ovoga puta na tuziocevu objavu da je svedok K4 odustao od mera zastite identiteta
i da ce svedociti javno, sa punim imenom i likom. Milosevic je protestvovao da to nije
prvi put da "druga strana" - kako oslovljava optuzbu - "tajne svedoke prekvalifikuje
u javne na sam dan svedocenja", zakljucujuci da se ne radi o slucajnosti vec o
"zlonamernosti."
Sudije su Milosevicevu tvrdnju o "zlonamernosti druge strane" odbacili kao
"poputno neutemeljenu", dok je tuzilac Dirk Rajneveld - vodja kosovskog tima optuzbe -
istu tvrdnju ocenio kao "nedolicnu". Niko se, medjutim, nije setio da Milosevica
podseti na ono sto je govorio nepuna 24 casa ranije.
Pominjemo ovaj minorni incident jer pokazuje do koje je mere Milosevic ovladao
mentalnom tehnikom koju je George Orwel definisao kao "dvomisao", a koja omogucava
da se istovremeno zastupaju stavovi koji se medjusobno iskljucuju. Tu svoju vestinu
Milosevic koristi od pocetka sudjenja nastojeci da u sudnici postupa "i ovako i onako"
- sto mu cesto i uspeva. (vidi Dnevnik Tribunala 253). Njegove pristalice, kod kuce i
u svetu, dobili su jos jedan "dokaz" o manipulacijama kojima se, protiv njihovog idola,
sluzi "lazni tribunal."
Svedok K4 najavljen je kao prvi «insajder» koji ce svedociti na sudjenju
Slobodanu Milosevicu. Ako se pod tim terminom podrazumevaju ljudi iz
optuzenikovog «najuzeg okruzenja», koji iz prve ruke raspolazu podacima o
njegovoj ulozi u dogadjajima pomenutim u optuznicama, tesko da bi se Nik
Peraj - kako glasi puno ime svedoka K4 - mogao svrstati medju njih. On je,
naime, optuzenog prvi put uzivo video tek prosle nedelje, u sudnici.
Ono sto, medjutim, Nika Peraja cini posebnom vrstom «insajdera», jeste
cinjenica da je u vreme na koje se odnosi optuznica bio jedan od retkih
kosovskih Albanaca iz oficirskog sastava Vojske Jugoslavije (VJ). Tome je,
mozda, doprinela i okolnost da Peraj potice iz manjinske - katolicke -
zajednice kosovskih Albanaca, odnosno da ne pripada islamskoj vecini.
Bilo kako bilo, Peraj je u VJ napredovao do cina kapetana prve klase, a u
vreme kosovskih sukoba 1998. i 1999. bio je zaduzen za transport, obuku i
obezbedjenje u garnizonu u Pristini i protiv-vazdusnoj i artiljerijskoj
brigadi u Djakovici.
Peraj je u VJ ostao sve do njenog povlacenja s Kosova, neposredno pre ulaska
medjunarodnih snaga sredinom juna 1999. Moglo bi se cak reci da on i nije
napustio VJ - vec da je VJ, za razliku od njega, napustila Kosovo. No,
ocigledno je da tako nije mislio i Vojni sud u Nisu (Srbija), koji ga je u
odsustvu osudio na 15 godina zatvora.
Kada mu je, na pocetku unakrsnog ispitivanja, optuzeni ostro skrenuo paznju
na taj podatak u nastojanju da ga diskredituje kao «dezertera», Peraj je
hladno odgovorio: «Cuo sam za to.»
Kapetan Nik Peraj je posebna vrsta «insajdera» i po tome sto je njegovo
svedocenje, u skladu sa vec opisanim Pravilom 92bis tribunalovog Pravilnika o postupku i
dokazima, dato u vidu pismene izjave. On je u Hag dosao kako bi ga unakrsno ispitali sam
optuzeni i «prijatelji suda» (amici curiae).
Protekle su se sedmice «prijatelji suda» i clanovi Sudskog veca zapitali da
li tako znacajne svedoke, kakav je kapetan Peraj, treba uopste uvoditi putem
pismenih izjava; tuzilastvo je odgovorilo da je na to bilo prinudjeno
«vremenskim ogranicenjima» koje im je nametnulo to isto Sudsko vece svojom
odlukom da se dokazni postupak po sve tri optuznice mora okoncati do 10.
aprila 2003.
Zbog znacaja svedoka, sudije su tuzilastvu, za sazeto iznosenje sadrzaja
pisane izjave svedoka, dale nesto vise vremena od uobicajenih 5 minuta, dok
je optuzenom, za unakrsno ispitivanje, umesto uobicajenih 60, dato cak 150
minuta.
Prema rezimeu koji je procitao tuzilac Rineveld, kapetan Nik Peraj u svojoj
pismenoj izjavi opisuje kako je pocetkom marta 1999. isplanirana akcija
protiv Albanaca na podrucju Djakovice.
Pored tvrdnje da je planiranje otpocelo nekoliko sedmica pre vazdusnih udara
NATO, znacajno je i Perajevo svedocenje da je Oslobodilacka Vojska Kosova
(OVK) napustila to podrucje potkraj 1998. i da nakon toga «nije bilo
nikakvog otpora OVK u regionu Djakovice».
Time se, naime, podrivaju oba noseca stuba Miloseviceve odbrane: teza da su
se masovna iseljavanja stanovnistva i ubistva koja su ih pratila dogodila
zbog delovanja NATO, kao i teza da je civilno stanovnistvo zapravo bezalo od
«oruzanih sukoba» OVK sa srpskim snagama.
Prema pismenoj izjavi kapetana Peraja, «Operacija Meja» zapocela je u zoru
27. aprila 1999., a u njoj su zajednicki ucestvovale jedinice VJ i srpske
policije (MUP), uz podrsku lokalne policije i paravojnih formacija.
Operacija je bila koordinirana iz komande VJ u Djakovici.
Jedinice VJ kretale su se niz doline Caragojs, Erenik i Trave u regionu
Djakovice, spaljujuci albanska sela i usmeravajuci civile prema snagama
srpske policije i paravojnim formacijama, koje su dejstvovale kao «grupe
za blokadu».
Hiljade mestana iz napadnutih sela napustilo je domove i u konvojima -
formiranim od traktora, zapreznih kola i automobila - krenulo put Djakovice.
Policijske i paravojne snage presrele su te konvoje u mestima Meja i
Korenica, izdvojile muskarce i na licu mesta ih, po kratkom postupku,
pogubile.
Sledeceg je dana kapetan Peraj, prema vlastitoj tvrdnji, u komandi VJ u
Djakovici video sluzbeni izvestaj u kom se navodi da je u Korenici ubijeno
74, a u Meji 68 «terorista». Peraj je, takodje, rekao i da je licno video
otprilike 20 leseva s opekotinama od baruta na glavama (sto je dokaz da su
ljudi ubijani iz neposredne blizine). Dodao je i da je dva dana nakon
«Operacije Meja», na putu od Meje do Djakovice, video dva kamiona VJ koji su
prevozili tela ubijenih.
Pored opisa same akcije, pismena izjava Nika Peraja - prema sazetku koji je
pred sudom procitao tuzilac Rineveld - sadrzi i detaljan opis strukture i
delovanja VJ, MUP, Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija koje su bile
angazovane na Kosovu u prolece 1999.
Od paravojnih snaga, Peraj je pomenuo Arkanove «Tigrove», Seseljeve «Bele
orlove» i pripadnike specijalne anti-teroristicke jedinice srpske policije
(tzv. «frenkijevce»), a naveo je i da su, nakon pocetka bombardovanja NATO,
iz Srbije na Kosovo dolazile grupe od 5 do 10 «dobrovoljaca», sastavljene
cesto od osoba s kriminalnim dosijeima, koje su se prikljucivale jedinicama
VJ.
U odgovorima na pitanja kojima je Milosevic pokusao da ospori
tvrdnje o prisustvu paravojnih formacija iz Srbije na Kosovu, kapetan Peraj
je detaljno opisao kako su one harale i divljale po Djakovici.
Dve trecine od ukupnog vremena predvidjenog za unakrsno ispitivanje prvog
«insajdera» koji se pojavio na klupi za svedoke, Milosevic je, po obicaju,
potrosio na «periferna pitanja», ne doticuci se glavne teme svedocenja
kapetana Peraja - «Operacije Meja», u kojoj je spaljeno na desetine
albanskih sela, njihovo stanovnistvo proterano, a nekoliko stotina ljudi
ubijeno, pri cemu se vise od 300 njih jos uvek vode kao nestali.
Ostaje da se vidi da li ce do ovih pitanja Milosevic stici u poslednjoj
trecini ispitivanja, koja je zakazana za ponedeljak, 13. maj. Ali, mada nije
ni pokusao da dovede u pitanje sustinu svedocenja kapetana Peraja, optuzeni
je svojim «perifernim pitanjima» doprineo da se otkriju dva do sada
nepoznata (ili malo poznata) detalja vezana za «bratsku pomoc» iz
inostranstva, koja je srpskim snagama izlozenim vazdusnim udarima NATO i
napadima OVK u prolece 1999. stigla na Kosovo.
Ukazujuci da se u pisanoj izjavi svedoka pominje i grupa «ruskih dobrovoljaca»
koji su aprila 1999. dosli u Djakovicu, Milosevic je podatak da se medju
njima nalazio i jedan lekar pokusao da iskoristi tako sto je tvrdio da se
radilo o nekakvoj «humanitarnoj grupi».
Kapetan Peraj je, medjutim, uzvratio da su se dobrovoljci pojavili u
uniformama i naoruzani, te da je komandant brigade u Djakovici odbio njihov
zahtev da ostanu u gradu, poslavsi ih na front uz sledece obrazlozenje: «Ako
ste dobrovoljci, treba da idete na front da se borite, a mi ovde vec imamo
dovoljno onih koji su dosli da pljackaju.»
Drugo zanimljivo otkrice, koje je omoguceno Milosevicevim «perifernim
pitanjima», ticalo se prisustva oklopne jedinice Vojske Republike Srpske
(VRS), stacionirane u mestu Rezina kod Djakovice. Interesantno je da
Milosevic nije ni pokusao da ospori da je vojska iz susedne drzave -
tacnije, iz jednog od dva entiteta susedne drzave - boravila na Kosovu u
prolece 1999. Umesto toga, optuzeni je «iz petnih zila» poricao da je ta
jedinica na Kosovo stigla vlastitim tenkovima, oklopnim transporterima i
drugom teskom opremom, tvrdeci da to nije bilo moguce, buduci da se
Republika Srpska nalazi «pod okupacijom SFOR».
Petnaestominutno natezanje, koje je potom usledilo izmedju optuzenog i
svedoka, najzad je prekinuo sudija Ricard Mej, zakljucujuci da svedok tvrdi
da je jedinica iz Republike Srpske bila na Kosovu, a da nije siguran da li
je i njeno naoruzanje stiglo odande, ili je dobijeno u Srbiji.
Pored nastavka unakrsnog ispitivanja bivseg kapetana od strane bivseg
vrhovnog komandanta iste vojske, za sledecu sedmicu predvidjena su i nova
svedocenja «insajdera».
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i
glavni urednik novinske agencije SENSE.