Novi Vladari Na Kosovu Sporo Uce Na Iskustvu Bosne

Kada su 40 svetskih lidera sa svojim pratnjama stigli u Sarajavo da osmisle plan kojim bi se Balkanu vratila stabilnosti, bilo je mnogo govora o "lekcijama" iz Bosne, gde medjunarodna zajednica vec gotovo cetiri godine pokusava da izgradi mir. Medjutim, bez nezavisne ocene uspeha i neuspeha koje je donelo ovo iskustvo, nije moguce nista nauciti - a kamoli primeniti lekcije na kosovsku situaciju.

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Karlos Vestendorp, koji upravo napusta svoju funkciju posle dve godine, Bosnu je predstavio u ruzicastom svetlu. U ovonedeljnom clanku koji je objavio Wall Street Journal kaze da odlazi iz Sarajava "pun optimizma za buducnost zemlje." Ocito je da je u Bosni ostvaren napredak u protekle dve godine, ali iskusne medjunarodne diplomate u Sarajevu priznaju u privatnim razgovorima da je mirovni proces u krizi.

Izazov koji se nalazi pred Vestendorpovim naslednikom, austrijskim diplomatom Volfgangom Petricem, je mnogo veci. Iskreno receno, novi Visoki predstavnik ce ce morati da zacrta radikalno novi kurs ukoliko Bosna zeli da se prikljuci procesu sire evropske integracije.

Godisnji racun za troskove izgradnje mira trenutno iznosi oko 9 milijardi dolara. Iz ove sume, preko 7 milijardi se izdvaja na 30.000 pripadnika Stabilizacione snage predvodjene NATO-m, ukoliko se u obzir uzmu ukupni troskovi svakog vojnika. Vise od jedne milijarde se odvaja

na pomoc, a tu su i racuni za troskove mnostva medjunarodnih agencija koje su aktivne u zemlji, ukljucujuci Kancelariju Visokog predstavnika, OSCE, UN, UNHCR i ECMM (Posmatracku misiju evropske zajednice.)

Ako se uzme u obzir da je Bosna imala 4,3 miliona stanovnika pre rata, a da njihov broj danas iznosi oko 3,5 miliona, onda proizilazi da su troskovi medjunarodne zajednice ogromnih razmera - i to mnogo veci od bilo kakvog prethodnog poduhvata u oblasti medjunarodne rekonstrukcije. Zaista bi bilo porazavajuce ukoliko Vestendorp ne bi bio u stanju da predstavi sadasnju situaciju u pozitivnom svetlu.

Medjutim, sada kada i drugi delovi regiona zahtevaju sve vise, a pogotovo Kosovo, nemoguce je odrzati troskove na sadasnjem nivou - bez obzira koliko je Petric sposoban da u to ubedi donatore.

Cetvorogodnisnji program obnove koji je sastavila Svetska banka u iznosu od 5.1 milijarde dolara se zavrsava sledece godine. Mnoge institucije, koje su delom medjunarodne, a delom lokalne, a formirane su na osnovu Dejtonskog sporazuma, kao sto su Imovinska komisija, Ustavni sud, i Komisija za ljudska prava, bi trebalo da se oslobode svojih medjunarodnih komponenti posle pet godina od trenutka kada je sporazam stupio na snagu. Guverner nacionalne banke imenovan od strane MMF-a, koji je uspesno uspostavio bosansku valutu i valutni odbor, odlazi godine dana kasnije.

Uspeh ili neuspeh napora ulozenih u izgradnju mira ce izaci na videlo tek kada zemlja stane na svoje noge. Medjutim, samo retki neutralni posmatraci su optimisti u pogledu izgleda Bosne kada ne bude imala podrsku medjunarodnih faktora koji je sada odrzavaju u zivotu.

Moc je jos uvek koncentrisana van zvanicnih institucija u neformalnim strukturama koje su improvizovane za vreme rata. Zemlja ima tri etnicke vojske, telefonski sistem, elektrane i platezni sistem koji datiraju iz perioda komunizma su jos uvek tu. Nije rec samo o tome da jos mnogo toga treba da se uradi vec treba osmisliti efikasne strategije koje bi se bavile ovim problemima.

Vestendorp je kako on sam to istice pogurao mirovni proces napred tako sto je otpustio "16 visokih zvanicnika sa njihovih polozaja, ukljucujuci i predsednika Republike Srpske," i nametnuo preko 45 odluka i zakona zemlji koji se ticu "svega od izgleda novcanica do osnivanja sudova."

Iako je ovo koristilo obicnim gradjanima Bosne, isto tako je izazvalo i debatu o opstem pravcu angazmana medjunarodne zajednice.

Ne postoji jasno artikulisana strategija o tome koje intervencije i dekreti su neophodni kako bi se stvorile strukture koje bi mogle same da se odrze na duzi rok a koje predstavljaju ad hoc odgovor na kratkorocnu opstrukciju bosanskih vlastodrzaca.

Mnoge nedoslednosti Dejtonskog mirovnog sporazuma i ogranicenje politike zasnovane na dekretima koji se ponekad izdaju na arbitraran nacin su postali sve ocigledniji od pocetka 1998. godine. To sto njima nije poklonjeno vise paznje je delimicno i rezultat gotovo apsolutneg fokusa na rat na Kosovo otkako je u pokrajini izbilo nasilje krajem februara prosle godine. Medjutim, ovo je delom i rezultat odbijanja medjunarodnih agencija koje su aktivne u Bosni da kriticki razmotre stanje mirovnog procesa.

Sto je veca uloga medjunarodne zajednice u Bosni, medjunarodne agencije sve vise vremena posvecuju prodaji svojih uspeha, umesto da se pozabave duboko-ukorenjenim problemima zemlje, jer strahuju da priznanje da problem postoji moze biti shvaceno kao priznanje svog neuspeha. Takav stav je pogresan. Ono sto se sada pokusava u Bosni je bez presedana.

Obnavljanje zemlje od tri zaracene drzavice i revitalizacija privrede koja se nalazila u losem stanju i pre rata, sve uz tranziju od komunizma do trzisne ekonomije - su ogromni zadaci. Greske su neminovne i predstavljaju integralni deo procesa obnove. Medjutim, ono sto je neprihvatljivo je izbegavanje objektivne ocene sadasnje situacije kao i kriticka ocena dosadasnjeg iskustva.

Ukoliko medjunarodni akteri koji su aktivni u Bosni, od UN-a preko OSCE-a do Evropske unije, ne razmotre sovoje sopstvene programe i birokratske mehanizme, nece biti moguce formulisati takvu poltiku koja bi osigurala izgradnju stabilnosti u buducnosti. U Bosni se mogu nauciti lekcije koje vaze za citav region. Ali, pre svega, lekcije iz Bosne prvenstveno moraju da se nauce zbog same Bosne.

Kristofer Benet, visi urednik IWPR-a, je autor "Yugoslavia's Bloody Collapse" (New York University Press, 1995) i osnivacki clan European Stability Inititiative, analiticke jedinice sa sedistem u Berlinu osnovana sa ciljem da se ocene medjunarodne strategije na Balkanu.