Komandant SFOR-a Smiruje Duhove

Komandanti NATO trupa pokusali su da umire strahovanja da bi planirano smanjenje trupa severnoatlantskog saveza u Bosni moglo da umanji delotvornost mirovnih snaga.

U intervjuu za IWPR, general Majkl Dodson, komandant SFOR-a, izjavio je da ocekivana redukcija od 15 odsto mirovnog kontigenta nece uticati na njegovu sposobnost da ispuni svoj mandat.

"Na pocetku smo imali 60.000 vojnika i od tada smo smanjili brojno stanje na trupa na sadasnjih 20.000," objasnjava general. "Ocekujem da smanjenje broja vojnika SFOR-a ne predje 15 procenata."

Nedavno objavljeni clanci u americkim medijima, prema kojima su se ambasadori zemalja clanica NATO-a slozili da se mirovne trupe u Bosni smanje sa 21.000 na 18.000 vojnika, predstavljaju potvrdu generalove izjave.

Prema ovim izvestajima, americki kontingent od 3.600 vojnika ce dodatno biti redukovan za 500 vojnika. Na pocetku, 1995. godine, americki kontigent je brojao 20.000 vojnika.

Prosle sedmice, novi americki sekretar odbrane Donald Rumsfeld je rekao da on smatra kako je posao NATO-a na Balkanu okoncan, te da ce insistirati da americke trupe sto pre napuste to podrucje.

General Dodson se slozio da je vojna misija severnoatlantskog saveza u Bosni uglavnom zavrsena, kako je to predvidjeno dejtonskim mirovnim sporazumom, ali je ustvrdio da je jos uvek neophodno odrzati dostignuti nivo opste bezbednosti i pospesiti povratak izbeglica.

Izjava generala Dodsona je u izvesnoj meri rasprsila strahovanja da ce preuranjeno americko povlacenje podriti delotvornost SFOR-a.

Dodson se takodje suprotstavio nedavno iznesenim kritikama na racun delovanja SFOR-a. Slucaj koji je posebno izazvao podozrenje je proslomescni upad trupa SFOR-a u Hercegovacku banku u Mostaru u kojoj su pripadnici ekstremnog krila bosanskih Hrvata drzali svoje ilegalne fondove. Mirovnjaci su naisli na dobro organizovanu bandu koja ih je prisilila na povlacenje, nakon sto su morali prethodno vratili konfiskovanu dokumentaciju.

Komandant NATO snaga je priznao da su njegovi ljudi lose procenili moguce opasnosti. "Mislili smo da cemo tamo zateci samo klijente i osoblje banke," kaze general. "Racija koja je usledila je bila uspesnija, pa smo ipak blokirali hrvatske ilegalne fondove."

Sledeca kritika koje se upucuje SFOR-u odnosi se na njegovu neaktivnost u slucaju etnickog nasilja koje je izbilo u Banja Luci i Trebinju, gde su zapadne diplomate i gradjani muslimanske veroispovesti, napadnuti i prebijeni od strane jedne grupe bosanskih Srba tokom postavljanja kamena temeljca za lokalne dzamije.

Murat Badic, 61-godisnji Bosnjak, zadobio je teske povrede u Banja Luci i potom je preminuo u sarajevskoj bolnici.

Dodson, medjutim, insistira da je za javnu bezbednost odgovorna lokalna policija, a ne pripadnici SFOR-a. "SFOR ne moze da bude prisutan svuda, i ukoliko nismo obavesteni, pozvani ili ukoliko nam nije ukazano na problem, mi ne mozemo da preduzimamo akcije. Ukoliko znamo za neki dogadjaj i ako se od nas trazi da intervenisemo, onda cemo nesto preduzeti u vezi sa tim."

Dok se nasilje valjalo ulicama u Banja Luci, kaze general, imao sam telefonski poziv od premijera Republike Srpske Mladena Ivanica koji je zatrazio da trupe SFOR-a ne reaguju.

"Rekao mi je da zeli da lokalna policija resi problem," kaze Dodson. "Da je SFOR intervenisao, svi, ukljucujuci i lokalnu policiju, bi bili diskreditovani."

"Britanske trupe iz SFOR-a su bile spremne da reaguju, ali je komandant na terenu procenio da bi bilo jos vise povredjenih da su se trupe umesale, s obzirom da nisu dobile poziv da intervenisu. Mislim da je njegova procena bila dobra."

Dodson se obavezao da ce sledeci put kada budu postavljani kameni temeljci za dzamije, SFOR jasno staviti do znanja organizatorima sta se od njih ocekuje. Rekao je da ce licno zahtevati od banjaluckog gradonacelnika i najvisih predstavnika Srpske pravoslavne crkve da prisustvuju toj ceremoniji.

General je odbacio tvrdnje da se SFOR ne angazuje dovoljno na traganju za osumnjicenima za ratne zlocine. Tokom protekle godine, mirovnjaci su uhapsili samo dve osobe optuzene za ratne zlocine od strane Medjunarodnog krivicnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji iz Haga.

Neki lokalni i medjunarodni zvanicnici, ukljucujuci glavnog tuzioca Haskog tribunala, su se pozalili da je SFOR izgleda odustao od gonjenja ratnih zlocinaca.

"Mi nismo digli ruke od gonjenja ratnih zlocinaca, ali sto su duze na slobodi, to ih je teze uhvatiti," kaze Dodson. "Moguce je da neki od njih nisu u ovoj zemlji. Moj generalni utisak je da se vecina optuzenih, pogotovo onih najozloglasenijih, nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji."

"Ne tvrdim da ne dolaze u Republiku Srpsku, ali ozbiljan problem je utvrditi gde se nalaze i prikupiti dovoljne snage u pravom trenutku." Jos jednom je naglasio da su lokalne vlasti i policija u sustini odgovorni za hapsenje lica osumnjenicenih za ratne zlocine.

"Vrsim snazan pritisak na predsednika Republike Srpske gospodina Sarovica da preduzme nesto, ali sam prilicno skeptican u pogledu njegovih namera," kaze Dodson.

Sead Numanovic je zamenik urednika sarajevskog dnevnog lista "Dnevni Avaz".