Brcko Se Ne Kaje

Kisni proletnji dan nije sprecio stotine povratnika u predgradjima Brckog da rade na popravci svojih ratom porusenih kuca.

Dok je izborna kampanja u ostalim krajevima Bosne u jeku, ovde ljudi gledaju svoja posla.

U Brckom, gradu koji je nedavno zvanicno promovisan u distrikt, nece biti izbora ovog vikenda. Medjunarodni supervizor odlucice kada ce glas naroda reci ko ce vladati distriktom.

"Sto se mene tice, ovde izbora i ne treba da bude, bar ne uskoro. Mnogo se sigurnije osecam kada znam da stranci donose konacne odluke, koje su koliko - toliko pravedne, nego ovi nasi politicari", kaze, Mirsad Jakubovic, 45, iz Brckog.

Mirsad je sedam godina cekao da se vrati u svoju kucu. Kada se proslog proleca vratio, kuce nije ni bilo. Danas je na istom mestu sagradjena nova kuca.

"Nije onako lepa kao nekadasnja, ali je nasa", kaze Jakubovic koji je sa suprugom, sinom i kcerkom skoro sedam godina proveo kao izbeglica u Hrvatskoj.

Brcko je bilo jedino nereseno teritorijano pitanje nakon potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma iz 1995. Godine, koji je zaustavio visegodisjni rat u Bosni.

Potpisnici sporazuma pristali su da se zemlja administrativno podeli na dva entiteta, Republiku Srpsku i Federaciju Bosne I hercegovine, ali se nisu mogli dogovoriti kome ce pripasti Brcko. Konacnu odluku o sudbini ovog grada trebao je doneti medjunarodni arbitar, Robert Owen.

Pre bosanskog rata, Brcko je bio bogat trgovacki i lucki grad na samom severu zemlje, naseljen vecinskim muslimanskim stanovnistvom. U prolece 1992. godine grad su zauzele bosansko - srpske snage i oko 20. 000 Muslimana i Hrvata bilo je prisiljeno da napusti grad.

Zbog izuzetne vaznosti ovog pitanja Owen je dva puta odgodio donosenje odluke.

Za Muslimane i Hrvate u Bosni ovaj grad je znacio vezu izmedju Federacije i Evrope. Sa druge strane, ovaj grad je za bosanske Srbe bio izuzetno znacajan, jer predstavlja jedinu geografsku vezu izmedju dva dela srpskog entiteta.

U martu prosle godine, Owen donosi konacnu odluku da se citav ovaj kraj i sam grad proglasi distriktom, kao neutralno podrucje. Uspostavljena je zajednicka vlast sa medjunarodnim supervizorom Amerikancem Robertom Farrandom.

Pre rata Enes i Anica Hadzic bili su nastavnici u osnovnoj skoli u Brckom. U svoju porusenu kucu vratili su se proslog leta. Danas ni jedno ne rade. Hadzici imaju troje dece i njihov zivot u Brckom je oskudan.

"Iako zivimo tesko, nismo se pokajali. Verujemo da ce ovde uskoro doci bolji dani", kaze Enes.

Anica veruje da su ljudi vise zaokupljeni normalizovanjem svakodnevnog zivota nego politicarima i izborima. "Shvatam da se u Bosni moraju desiti promene. Politicari koji su bili na vlasti kad je rat poceo bili su na vlasti i kad se rat zavrsio, a mnogi su jos tu."

"I u nasem distriktu treba pruziti sansu ljudima da kazu koga zele da ih predstavlja, ali mislim da sad imamo mnogo vaznija posla. Treba vratiti ljude, obnoviti poruseno i vratiti nas nekadasnji nacin zivota".

Wolfgang Petritsch, Visoki Predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, vidi Brcko distrikt kao "okvir za buducnost".

"Ovaj distrikt ima siri znacaj za Bosnu: on pripada i Federaciji i Republici Srpskoj i stoga svim ljudima Bosne", rekao je on nedavno. "Kao takav distrikt predstavlja novu fazu demokratske, multietnicke vlasti koja bi mogla da posluzi kao primer celoj zemlji".

Okolina Brckog je vec dve godine veliko gradiliste sto potvrdjuju stotine novih krovova. Oko 5000 izbeglica vratilo se svojim kucama, ni u jednom gradu u Bosni nije ostvaren tako brojan povratak.

Ali izbeglice se vracaju samo u predgradja Brckog, dok se u sam grad vratilo tek nekoliko porodica. Bosanski Srbi i sami raseljeni iz drugih krajeva Bosne, cine vecinu stanovnistva.

Oni ne zeli da se vrati u svoje predratne domove, pa ne oslobadjaju muslimanske kuce u kojima su trenutno nastanjeni.

Bosanski Srbin, Jovo Krstic, 65 iz Vogosce kaze da se ne zeli vratiti kuci. "Tamo vise nikoga ne poznajem. Uostalom, i u mojoj kuci su neke izbeglice", kaze on. Hiljade drugih Bosanaca deli njegovu sudbinu.

U medjuvremenu, Farrand je formirao skupstinu distrikta, imenovao je gradonacelnika, poslanike i opstinske zvanicnike. Ovaj sistem ce funkcionisati sve do lokalnih izbora, koje bi supervizor zakazati za kraj ove godine.

U gradu je veoma zivo, radjaju se velike ideje i projekti za potencijalne strane investitore.

Farrand je pun optimizma po pitanju buducnosti i insistira da ce Brcko postati "najprogresivnije, multietnicko i najperspektivnije mesto u Bosni". Vreme ce pokazati svoje.

Nermina Durmic - Kahrovic je asistent na odseku novinarstva, Filozofskog fakulteta u Tuzli.