Bosanske Izbeglice U Bespucu

Safija je osamnaestogodisnja bosanska izbeglica iz Doboja. Iako je pre osam godina dosla u Sloveniju, jos uvek tezi za prividom normalnog zivota.

Safija je jedna od tri hiljade izbeglica koje su pobegle u Sloveniju, dok je besneo rat u Bosni. Docekali su ih toplo, ali je gostoprimstvo pocelo ubrzo da opada. Zakon o privremenom izbeglistvu izglasan aprila 1997.godine, osudio je izbeglice da zive u neprestalnom limbu, oduzevsi im zauvek prava stalnog boravka u zemlji.

Ovaj zakon im omogucuje stanovanje, obrazovanje, medicinsku i humanitarnu pomoc ali izostavlja ostale kljucne odredbe - narocito pravo na stalni posao.

Iako je skolovana za medicinsku sestru, Safija nema dozvolu da radi vise od osam casova nedeljno. U nemogucnosti da dodje do honorarnog posla ona se besciljno seta svojim susestvom; isfrustrirana je i dosadno joj je.

U svakodnevnom zivotu, izbeglice, na primer, ne mogu da polazu ni test voznje, jer se privremeni kolektivni centri gde zive ne priznaju kao stalno mesto stanovanja.

Izbeglice se zale da se zbog ovih restrikcija nalaze u bezizlaznom polozaju i da im je onemogucena integracija u slovensko drustvo. Ljudi poput Safije pitaju da li ce ikada moci da se skrase. Njihovo prihvatanje kao stalnih stanovinka Slovenije izlgeda daleko kao i njihov bezbedan povratak u Bosnu.

Za mnoge od ukupno 3,200 izbeglica, povratak u Bosnu jos uvek ne predstavlja opciju. Gotovo 90 odsto dolazi iz Republike Srpske. Bezbednosna situacija u ovom regionu predstavlja i dalje problem. Razne prepreke i dalje sprecavaju povratak raseljenih lica svojim kucama i radnim mestima.

Poslednjih meseci vode se diskusije izmedju slovenacke kancelarije za emigraciju i izbeglice i Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) da bi se pronaslo resenje za neugodan polozaj bosanskih izbeglica.

Pravno lice UNHCR iz Ljubljane, Annabel Roig rekla je da se njena organizacija posle osam godina zalaze za ukidanje privremenog statusa. Ona je rekla da je UNHCR naisao na razlicite reakcije vlade: neki su se zalagali za ukidanje privremenog statusa, ali su ostali jos uvek insistirali na repatrijaciji kao najboljem resenju za izbeglice.

Konacna odluka se ocekuje do leta. Iako bi repatrijacija mogla biti prihvacena od nekih izbeglica, Roig je rekla da se jos uvek veoma tesko, narocito za Bosnjake da se vrate svojim domovima u Republici Srpskoj.

Izbelice se pri povratku cesto suocavaju sa raznim vidovima zlostavljanja i zastrasivanja. Vracanje imovine i nalazenje zaposlenja narocito su otezani zbog neprijateljski raspolozenih vlasti koje nisu spremne za saradnju.

U junu 1999.godine, na primer, lokalna vlast u Banja Luci intervenisala je da bi sprecila sahranu lokalnog muftije na mestu unistene Ferhadija dzamije. Visoki komeserijat za ljudska prava je utvrdio da je islamsko stanovnistvo pretrpelo diskriminaciju.

Dok povratak kuci predstavlja daleku buducnost, ne postoji puno nade da ce se izbeglice nastaniti u Sloveniji, cak i ako se resi rasprava oko njihovog ostanka.

Sposobnost bosanskih izbeglica da se itegrisu u slovensko drustvo, u slucaju da im se resi status, oslabljena je njihovom totalnom zavisnoscu od drzave. Nevladine organizacije kao sto je Slovenska filantropija insistiraju na tome da privremeni status ozbiljno ugrozava nezavisnost bosanskih izbeglica.

U medjuvremenu, izbeglice se ne nailaze na dobrodoslicu Slovenaca koji na njih gledaju kao na sve veci drzavni teret. U toku rata u Bosni, ljudi su osecali simpatije prema onim koji su bezali od sukoba i proganjanja.

Medjutim, sve vise raste neprijateljstvo prema njima. Nije neuobicajeno sada procitati "Bosanci idite kuci" na zidovima Ljubljane.

Andrea Accardi je novinar iz Ljubljane.