Lov Na Vestice Se Nastavlja

Sudeci po zvanicnoj retorici i pohvalama kojima se obasipaju rezimski izvestaci, izgleda da srpsko novinarstvo nikada nije bilo zdravije ili patriotskije. Dok ubistvo odmetnutog medijskog magnata Slavka Curuvije ostaje nerazjasnjeno, drzavni mediji su pokrenuli nove napade na druge kljucne opozicione licnosti.

Beogradski mediji i analiticari tumace ubistvo i neuspeh policijske istrage kao upozorenje svim potencijalnim protivnicima rezima na ono sta ih ceka ukoliko se usude da se usprotive jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu. Stavise, oni strahuju da ce rezim nastojati da ocuva ovakvu cenzurisanu i patriotski-nastrojenu novinarsku scenu i kada se kampanja bombardovanja zavrsi.

Slavko Curuvija, osnivac i vlasnik dnevnika "Dnevni Telegraf" i nedeljnika "Evropljanin", koji je pogodjen sa petnaest metaka u ledja ispred svog stana samo nekoliko dana posle pocetka bombardovanja, je bio uticajan clan srpskog drustva, insajder koji je kritikovao rezim i kurs koji je Milosevic zacrtao Srbiji. Cak i pre nego sto je sprovedena zvanicna istraga, vlasti su iskljucile mogucnost da je ovaj zlocin bio politicki motivisan.

Iako je policija odbila da istrazi tragove koji su ukazivali da je rec o politickom ubistvu, ubistvo je bilo "naruceno" pisanjem beogradskog dnevnog tabloida 'Politika Ekspres.' U komentaru ovog lista koji je procitan u TV dnevniku drzavne televizije, Curuvija se proziva kao direktni krivac za bombardovanje Srbije, uz poziv na obracun i sa ostalim "izdajnicima".

Ovaj zlocin i komentar su bili mnogo efektniji nego bilo kakva cenzura ili instrukcije za izvestavanje ministarstva informisanja i predocili kriticnim urednicima i novinarima koliko je rizicna njihova profesija.

Ovi pojednici koji su pokusali da izgrade nezavisne medije u Srbiji tokom prosle decenije se pitaju kako, u ovakvim uslovima i uslovima koji nastanu posle rata, postici da se cuje i drugacije misljenje od zvanicnog, kako zastiti novinare, i kako onemoguciti zloupotrebu zakona koji su doneti u vreme ratnog stanja za obracun sa nekolicinom opozicionih politickih aktivista.

Ta pitanja su postala od goruce vaznosti posto je drzavna televizija pokrenula napad na takozvanu "petu kolonu" i domace izdajnike, koji su oliceni u liku i delu opozicionih politicara Zorana Djindjica i Vuka Obradovica, vodja Demokratske stranke i Socijaldemokratije, zbog nekih izjava datih stranim medijima.

Gledaoci zapravo i ne znaju sta su Djindjic i Obradovic zaista rekli jer njihove izjave nisu emitovane. Jedino su upoznati sa interpretacijama koje je dala drzavna televizija, koje i Djindjic i Obradovic odbijaju kao nepotpune.

TV komentator tvrdi da su Djindjica i Obradovica njihovi glasaci napustili, jer "ne mogu da shvate sta je ostalo od njihove takozvane demokratske opozicije, koja se kretala ulicama Beograda pre dve godine pod americkim i nemackim zastavama."

Drzavna TV jos kaze: "Neki lideri takozvane demokratske opozicije, posto su se vratili iz sirokog sveta, obreli su se iznenada u skromnim skrovistima u Podgorici, kao sto je to uradio Zoran Djindjic, spremni da ponude svoje usluge kad NATO okonca svoju demokratiju bombardovanja..." Djindjic poziva na jos tri nedelje bombardovanja, kaze TV komentator, do kada ce kako veruje zemlja biti potpuno unistena. Komentator tvrdi da Djindjic vec sebe vidi kao novog predsednika Jugoslavije i pita: "Da li je razaranje zemlje cena koju je on spreman da plati za svoju predsednicku kandidaturu?"

Ni Vuk Obradovic, bivsi general, prema recima TV komentatora, nije u odnosu na NATO "manje kooeprativan". I njemu bi bilo podjednako drago, smatra komentator, da vidi trupe na Kosovu. Pridoda li se tome i ime crnogorskog predsednika Mila Djukanovica koji je na stalnoj meti srpkih medija postaje jasno da lov na vestice jos nije zavrsen.

Autor je nezavisni novinar iz Beograda.