Hrvatska: Zabrana ustaskih simbola

Planovi vlade levog centra, koju predvodi Ivica Racan, da van zakona stavi ikonografiju koja slavi hrvatske fasiste iz Drugog svetskog rata, mnogi dozivljavaju tek kao cinican pokusaj da se olaksa uazak Hrvatske u Evropsku uniju.

Uskoro ce se pred hrvatskim parlamentom naci nacrt zakona kojim se zabranjuje isticanje simbola koje su koristile ustase, pristalice pro-nacistickog pokreta koji je bio na vlasti u Hrvatskoj u periodu od 1941. do 1945, kada je Hrvatska bila pod zaštitom Sila osovine.

Predlozeni zakon se predstavlja kao pokusaj da se stane na put sve izrazenijem trendu javne upotrebe simbola i ikonografije, kojima se slave krvozedna Nezavisna Drzava Hrvatska, NDH, i njen diktator, ili Poglavnik, Ante Pavelic.

Ali, ako ovaj predlog bude usvojen, analiticari veruju da je malo verovatno da ce ga vlasti moci primeniti, posto bi to dovelo do otvorenog sukoba sa radikalnom desnicom. Strah vlade od takvog sukoba evidentan je u njenom oklevanju da izruci optuzenog hrvatskog generala Janka Bobetka koga nacionalisti doživljavaju kao ratnog heroja.

Proteklih godina otkrivani su spomenici i postavljani kipovi koji slave zivote ustaskih vojnih komandanata, a cesto je publikovana fotografija na kojoj Pavelic pozdravlja nacistickim pozdravom. Ustaske pesme se ponovo cuju na sportskim stadionima i pop koncertima, dok se na tezgama nudi obilje ustaskih majica, bedzeva, upaljaca i drugih NDH "suvenira".

Takvo ponasanje bi bilo stavljeno van zakona predlozenim nacrtom - koji je vec nazvan "zakonom o de-ustasizaciji" - a kojim se zabranjuju sva dogadjanja ili prodaja robe koja "slavi bivse fasisticke drzave ili organizacije".

Prekrsioci koji budu uhvaceni da javno isticu "zastave, bedzeve, odecu, slogane, pozdrave i druga obelezja bivsih fasistickih drzava" bice novcano kaznjeni, a u tezim slucajevima i osudjivani na zatvorske kazne do tri godine.

Ali, jos pre nego sto je rasprava u parlamentu pocela, predlog je izazvao bes javnosti i nasao se pod udarom kako pravnih strucnjaka tako i politicara sa desnice.

Pravni strucnjaci tvrde da ce ovaj zakon biti tesko sprovesti u praksi: da ce biti gotovo nemoguce kazniti stotine mladica koji dolaze na pop koncerte u crnim majicama sa ustaskim znakom "U", a narocito hiljade fudbalskih navijaca koji na tribinama pevaju ustaske pesme; kao i da bi pokusaji kaznjavanja prekrsitelja mogli izazvati javne demonstracije kojima se podrzava ustaska ideologija.

Ortodoksni desnicari su u medjuvremenu, sasvim ocekivano, izneli zahtev da se uvedu slicne kazne za isticanje partizanskih i komunistickih simbola, kao sto su zvezda petokraka, srp i cekic, i pevanje antifasistickih pesama.

"Ove prituzbe su smesne", izjavio je za IWPR jedan poznati zagrebacki intelektualac koji je zeleo da ostane anoniman. "Niko danas u Hrvatskoj ne istice zvezdu petokraku i srp i cekic, dok s druge strane imamo pravu poplavu ustaskih simbola."

Vlada levog centra na cijem celu je premijer Ivica Racan tvrdi da predlozeni zakon pociva na preambuli hrvatskog ustava u kojoj se osudjuje bivsa NDH, te da se ugleda na resenja iz nemackog krivicnog zakonika kojim su pro-nacisticke demonstracije stavljene van zakona.

Vlada izjavljuje da je to odgovor na zahteve grupa za zastitu ljudskih prava, razlicitih intelektalnih foruma i grupacija nezavisnih medija koji su kritikovali "re-ustastizaciju" Hrvatske pod vodjstvom bivseg predsednika Franje Tudjmana.

Tudjmanova pozicija je, zapravo, bila ambivalentna. Mada se kao mladic borio protiv NDH, kao predsednik drzave on je ponekad branio njen legitimitet, opisujuci Pavelicevu Hrvatsku "ne kao samo jos jednu kvislinsku tvorevinu, vec i kao izraz vekovnih teznji hrvatskog naroda da stekne sopstvenu drzavu."

Mirjana Kasapovic, profesor politickih nauka na Univerzitetu u Zagrebu, kaze da su komunisti uzaludno pokusavali da "de-ustasizuju" Hrvatsku posle Drugog svetskog rata, i objasnjava njihov neuspeh cinjenicom da su jedan nedemokratski rezim jednostavno zamenili drugim.

Analiticari tvrde da predlozeni zakon ne predstavlja mnogo vise od cinicnog pokusaja ministara da ulepsaju svoj predlog za prijem u clanstvo Evropske unije, posto nema dokaza da su spremni da udju u sukob sa desnicarima cije pozicije u zemlji jacaju.

Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a iz Osijeka.