Komentar: Pobediti U Miru Teze Nego Pobediti U Ratu

Americki predsednik Bil Clinton tera Kosovare da stave na stranu medjusobne razlike, raskinu sa prosloscu, izgrade multietnicku buducnost i tako "pobede u miru" posle pobede NATO snaga u ratu. Ovo su divne teznje, ali izazov je ogroman.

Sadasnja situacija je vec mnogo bolja od one izmedju marta i juna ove godine. U to vreme pokrajina je bila zahvacena ratnim borbama u kojima je izgubilo zivote deset hiljada Albanaca, dok je pet hiljada nestalo, devesto hiljada potrazilo utociste u inostranstvu, a pedeset hiljada domova unisteno. Procenjuje se da je ukupna ekonomska steta oko dva biliona dolara.

Danas je rat zavrsen, izbeglice su se vratile svojim kucama, pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga Kosova (KFOR) su zaduzeni za bezbednost, dok UNMIK, misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu, upravlja pokrajinom.

Ukoliko se sadasnja situacija uporedi sa ocekivanjima kosovskih Albanaca i predstavnika medjunarodne zajednice u junu ove godine, u vreme povlacenja jugoslovenske vojske i dolaska mirovnih snaga koje je predvodio NATO, slika razocarava.

Nivo etnicki motivisanog nasilja je i dalje visok, 370 civila. Od juna ove godine ubijeni su 141 Albanac, 133 Srbina i 96 civila drugih nacionalnosti. Mitrovica, drugi po velicini grad u pokrajini je jos uvek razdeljen na dva dela, Srbi su na severu, Albanci na jugu, a funkcioner Ujedinjenih Nacija, Ser Martin Garrod je u sredini.

Istovremeno, politicke tenzije i neprijateljstvo medju albanskim strankama i njihovim vodjama raste; obnova jos nije pocela; nema dovoljno elektricne struje i vode; telekomunikacije jedva funkcionisu; mnogi zaposleni u drzavnim organima, ukljucujuci nastavnike i doktore, kao i penzionere, ne primaju plate.

Mozda ne bi trebalo da iznenadjuje cinjenica da ima puno problema. Da bi se spoznalo Kosovo danas, i shvatio izazov koji ga ceka, ova pokrajina bi se trebalo posmatrati u svetlu kombinovanog nasledja komunizma, diskriminacije koja je licila na aparthejd i rata.

Gotovo pola veka izmedju 1945 i 1989 Kosovo je bilo komunisticko drustvo sa diktiranom ekonomijom. Slobodni i posteni izbori, slobodno trziste i zakon su koncepti strani narodu. Policija, vojska i sudstvo su tradicionalno predstavljali politicke instrumente vlasti.

U dekadi posle 1989, pokrajina je bila pod opsadnim stanjem. Beograd je njome upravljao iskljucivo u interesu srpske manjine. U toku ovog razdoblja, politicke, ekonomske i obrazovne institucije su se raspale, dok su Albanci bili primorani da se bore za svoju emancipaciju.

Sukobi su bili obelezeni masovnim zlocinima koje su srpske snage vrsile nad albanskim civilima u pokusaju da ih oteraju sa Kosova. Od rata je otkriveno vise od cetiri stotine masovnih grobnica, nove se otkrivaju gotovo svake nedelje.

Iako je Haski sud optuzio za ratne zlocine jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i njegova cetiri bliska saradnika, mali broj Albanaca veruje da ce on ikad biti izveden pred lice pravde.

Pored mnogih problema kosovskog drustva, Ujedinjene Nacije se i dan danas bore da uspostave upravu, delom zbog nedovoljnih sredstava i zbog toga sto Evropska unija sporo dostavlja novac namenjen obnovi zemlje.

Usled ovakvih okolnosti, bice mnogo teze pobediti u miru nego u ratu, i sigurno ce zahtevati neprestanu i dugorocnu saradnju izmedju stanovnika Kosova i medjunarodne zajednice.

Blerim Shala je urednik pristinskog nedeljnog casopisa "Zeri" i nezavisni clan kosovskog Prelaznog izvrsnog veca.