Dobrovoljne Sankcije Srbije

Biznismen iz Valjeva, Mihailo Todorovic je pocetkom ovog meseca otpremio kamion smrzutog testa proverenom potrosacu u Republiku Srpsku u uverenju da cini sve da bi pomogao ekonomiju Srbije. Umesto toga, policija se pojavila na njegovim vratima I obavestila ga da krsi zakon.

Potezom, cija je namera da se izvrsi pritisak na Podgoricu, Srbija je zabranila izvoz hrane u Crnu Goru, Makedoniju i Republiku Srpsku. Kao rezultat, sva roba koja je u prometu vraca se natrag njenim proizvodjacima.

Nova politika nastala naredbom ministarstva za poljoprivredu, 2. februara, podseca lokalne posmatrace na robni rat sa Slovenijom pre deset godina. Tada je Beograd pokusao upotrebiti trgovinski embargo da bi izvrsio pritisak na Ljubljanu. Zavrsilo se tako sto je jedna od najbogatijih jugoslovenskih republika napustila federaciju.

Mnogi analiticari predvidjaju da ce se trenutna strategija pokazati jednako pogubnom.

Mladjan Dinkic, clan grupe nezavisnih ekonomista G17, procenjuje da ce zabrana izvoza kostati srpsku ekonomiju oko 40 miliona dolara mesecno i kaze da se tako samo "istice ludilo i ekonomsko neznanje onih koji donose odluke".

Todorovicevo preduzece jedno je od mnogih koja su pogodjena zabranom izvoza. Kao rezultat, granice Srbije zakrcene su kamionima punim robe koja se vise ne moze da prodavati u inostranstvu. Beogradsko preduzece "Univerzal" na primer, poslalo je 600 tona kukuruza u Makedoniju, ali je isporuka zadrzana kod granicnog prelaza Tabanovci. Ovo zakasnjenje kosta izvoznika 120,000 dinara (2,250 dolara) dnevno.

Uprkos proslogodisnjem ratu, Srbija je proizvela mnogo vise hrane nego sto je potrebno njenom stanovnistvu i stoga poseduje visak koji bi se mogao izvoziti. Pored Makedonije, Republike Srpske i Crne Gore, Srbija ima ogranicen pristup na druga trzista.

Izgleda da je logika zabrane da se Crna Gora natera da kupuje skupe prehrambene proizvode na medjunarodnom trzistu i da se na taj nacin oslabi anti-beogradska vlada Mila Djukanovica. Republika Srpska i Makedonija su ukljucene u ovu zabranu da se srpski izvoz hrane ne bi jednostavno preko ovih entiteta prebacivao na teritoriju mladjeg clana jugoslovenske federacije.

Iako Beograd mozda prizeljkuje da ce zabranom izvoza izazvati socijalne nemire u Crnoj Gori i tako destabilizovati njenu vladu, u samoj Srbiji mogu se cuti protesti usled ove odluke.

Najveci proizvodjaci mesnih proizvoda u Srbiji, Neoplanta iz Novog Sada i Karneks iz Vrbasa javno su izrazili negodovanje povodom zabrane izvoza koja ih vec puno kosta. Prosle godine, uprkos ratu, Karneks je zaradio milion dolara samo od izvoza jetrene pastete u Makedoniju.

Jugoslovenska privredna komora zamolila je srpsku vladu da ukloni sve prepreke koje onemogucavaju izvoz roba na strana trzista. Predsednik komiteta za spoljnju trgovinu jugoslovenske privredne komore, Vasilije Ilic, protestvuje: "Poslovni ljudi trpe velike gubitke zbog ove zabrane, ali nisu u stanju da promene bilo sta."

Vojislav Simanovic, jedan od vodecih funkcionera Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL) takdoje je kritikovao zabranu izvoza. Kao direktor najvece srpske fabrike za prozivodnju hrane PKB, on je uputio molbu srpskoj vladi da mu omoguci da ostvaruje komercijalne interese bez politickog uplitanja.

Kao odgovor, srpska vlada je dodelila 10 miliona dolara pomoci da bi pokrila gubitke proizvodjaca koji su primorani da prekinu trgovinu sa Crnom Gorom.

Pitanje izvoza i uvoza bi trebalo, kako mnogi posmatraci veruju, predstavljati odgovornost jugoslovenske vlade, koja ukljucuje i crnogorske predstavnike, a ne samo Srbije. Stavise, zabrana izvoza hrane u Makedoniju vec krsi odredbe sporazuma o slobodnoj trgovinskoj razmeni izmedju ostatka Jugoslavije i Makedonije, po kojoj su unilateralne zabrane trgovine stavljene van zakona.

Prosle godine ostatak Jugoslavije bio je drugi po velicini trgovinski partner Makedonije, odmah iza Nemacke. Razmena izmedju dve zemlje dostigla je oko 350 miliona dolara. Iako se posiljke iz Makedonije za Jugoslaviju, namenjene Crnoj Gori vec nedeljama zadrzavaju, srpski predstavnici su uveravali svoje makedonske kolege, u toku trgovinskih pregovora u Skoplju pocetkom marta, da nije u pitanju nikakva zabrana i da ce se rascistiti svi nesporazumi.

Crnogorske novine objavile su 3. februara kopiju zabrane izvoza koji je potpisao ministar poljoprivrede Jovan Babovic koji je naknadno ovaj dokument nazvao falsifikatom.

Posto Babovic ne predstavlja vaznu licnost u srpskoj vladi, vecina analiticara smatra da on nije bio pokretac zabrane izvoza vec jednostavno licnost ciji je zadatak da je ostvari. Ukoliko se ova strategija pokaze pogubna, Babovic bi mogao zavrsiti kao zrtva.

U medjuvremenu nastavlja se trgovinski rat izmedju Beograda i Podgorice i crnogorski kamioni puni robe za Srbiju sistematski se vracaju sa granice. Zaista, cak je i kamion pun lekova kojih u Srbiji nema, vracen natrag za Podgoricu.

Jugoslovenska armija se sve vise uplice u sukob i blokira crnogorski izvoz trecim zemljama.

Na granicnom prelazu Bozaj kod crnogorsko - albanske granice, na primer, jugoslovenski vojnici vratili su kamion iz Bijelog Polja koji je prevozio papir za Albaniju. Vozacu je receno da mora imati dozvolu podgoricnog korpusa jugoslovenske vojske ukoliko zeli izvoziti u Albaniju.

Milenko Vasovic je dopisnik IWPR iz Beograda.