Srbija: Tadiceva pobeda jos pod znakom pitanja

Mada je unapred proglasen pobednikom, Borisa Tadica u drugom krugu predsednickih izbora ocekuje teska i neizvesna borba protiv tvrdokornog nacionaliste Tomislava Nikolica.

Prozapadni kandidat Boris Tadic, predsednik Demokratske stranke, DS, i Tomislav Nikolic, potpredsednik ultranacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, plasirali su se u drugi krug predsednickih izbora koji ce se odrzati 27 juna.

U prvom krugu predsednickih izbora Tadic je, iznad ocekivanja, osvojio 27,6 odsto glasova nasuprot 30,44 odsto Tomislava Nikolica.

Pobeda demokratskog kandidata, po misljenju analiticara, zavisice od mobilizacije duboko razjedinjenih demokratskih snaga.

Smatra ce da ce Srbija, ukoliko Tadic uspe da objedini podrsku demokratskog bloka, nastaviti sa reformama, ali da ce Evropa dici ruke od Srbije ukoliko Nikolic pobedi, mada nece biti novih sankcija.

To je navelo neke medjunarodne predstavnike da sugerisu kako ishod ovih izbora predstavlja kljuc za buduce odnose izmedju Srbije i Evrope, sto izbornu trku za predsednika Srbije cini najvaznijim pojedinacnim dogadjajem jos od pada Slobodana Milosevica 2000. godine.

Medjunarodna zajednica je vec 14. juna, dan posle prvog kruga, izrazila otvorenu podrsku Tadicu i izvrsila pritisak na srpskog premijera Vojislava Kostunicu da ucini to isto.

Kostunicin kandidat Dragan Marsicanin je doziveo fijasko na izborima, plasiravsi se tek na cetvrto mesto sa svega 13,29 odsto glasova, i time je doveo u pitanje opstanak vladajuce koalicije.

Kako je za IWPR izjavio dobro obavesten izvor blizak vladi, Kostunica je razgovarao sa ambasadorom Francuske – clanice Evropske Unije koja se smatra najblizom ovom politicaru - koji mu je rekao da ce izgubiti podrsku EU ako u drugom krugu predsednickih izbora ne podrzi Tadica.

Navodno su visoki americki zvanicnici takodje preko telefona pozvali Kostunicu rekavsi da ce snositi odgovornost u slucaju pobede radikala ako prethodno otvoreno ne podrzi Tadica.

U ponedeljak, 14 juna, oglasila se i Evropska unija snazno se zalozivsi da demokratski blok podrzi Tadica.

Kristina Galjak, portparol Visokog predstavnika Evropske Unije, rekla je novinarima da EU zahteva da se u drugom krugu "sve demokratske vodje udruze" oko Tadica i "daju glas za evropsku buducnost svoje zemlje".

Da bi zbrka bila jos veca, izvori iz vlade kazu da je u noci, nakon prvog kruga izbora, Nikolic takodje telefonirao Kostunici nudeci mu savez sa radikalima.

Pobeda umerenog kandidata u drugom krugu izbora, koji ce se odrzati 27. juna, zavisice od toga kako ce se opredeliti biraci porazenih kandidata – pre svega onih koji su glasali za Marsicanina i srpskog tajkuna Bogoljuba Karica, koji je sa 18 odsto glasova, zauzeo trece mesto u prvom krugu.

Posle prvog kruga Tadic za oko 80 hiljada glasova zaostaje za Nikolicem, koji je osvojio oko 930 hiljada glasova.

Medjutim, neizvesno je da li ce Tadic dobiti podrsku provladinih glasaca, ili onih koji su glasali za Karica, uprkos saopstenju od 16. juna da Kostunica konacno daje svoju podrsku kandidatu DS-a.

Analiticari su uocili sve varljiviju prirodu izbornog tela jer mnogi glasaci ignorisu oficijelne preporuke i podrsku stranaka kojima su naklonjeni.

Izborni rezultati iz prvog kruga pokazuju da Dragan Marsicanin nije uspeo cak ni da mobilise glasace vladajuce koalicije. Stranke vladajuce koalicije su osvojile oko 1,5 miliona glasova na prethodnim prevremenim parlamentarnim izborima.

Da stvar bude jos gora, Marsicanin nije uspeo da mobilise podrsku ni glasaca sopstvene Demokratske stranke Srbije, DSS, kojih je proteklog decembra bilo vise od 700,000 na opstim izborima.

Jos jedan problem sa kojim se Tadic suocava je ogorceni politicki sukob koji jos uvek besni izmedju Kostunicinog DSS-a i Tadicevog DS-a. Mnogi posmatraci predvidjaju da se pristalice DSS-a nece tako lako odluciti da glasaju za kandidata DS-a.

Politicki analiticar Ljiljana Bacevic predvidja da Tadic "moze racunati na manji deo Marsicaninovih glasova".

Mada vecina analiticara (tradicionalno sklonih prozapadnom kandidatu) tvrde da ce Tadic pobediti u drugom krugu, nema mesta euforiji u njegovom izbornom stabu.

Izvori bliski Tadicu tvrde za IWPR da ce on uspeti da pobedi jedino ako spoji tri kljucna faktora.

Prvi je obezbedjivanje aktivne podrske Kostunice i Karica. Drugi je da navede one koji nisu glasali u prvom krugu da izadju na izbore i time povecaju izlaznost. Treci faktor je mobilizovanje razlicitih drustvenih grupa unutar sirokog fronta protiv ultranacionalistickog kandidata.

Bogoljub Karic, iako je uoci prvog kruga rekao da bi podrzao Tadica u drugom krugu, sada okleva s tim. Ohrabren svojim izbornim uspehom, Karic insistira da se Tadic – pre nego sto bi dobio njegovu podrsku – obaveze da ce ispuniti predizborna obecanja koja je dao gradjanima.

Kako je za IWPR receno u Tadicevom izbornom stabu, kandidat DS-a je u ponedeljak imao razgovore sa Karicem, ali nisu dali rezultata.

Prema beogradskom analiticaru Slobodanu Antonicu, cak i kada bi Karic podrzao Tadica, njegove pristalice – uglavnom slabo obrazovani stanovnici ruralnih podrucja i kosovski Srbi, ne bi mogli tako lako da se odluce za kandidata DS-a koji se dopada vise srednjoj klasi, glasacima iz urbanih podrucja.

Time se akcenat stavlja na potrebu da se mobilizuje deo birackog tela koji se uzdrzao od glasanja u prvom krugu.

Mnogi od uzdrzanih su pristalice reformske G17 Plus. Istrazivanja ukazuju da su mnogi biraci ove stranke odustali od pruzanja podrske konzervativnom Marsicaninu, uprkos zvanicnoj podrsci njihove stranke kandidatu vladajuce koalicije.

Takvi glasaci sebe smatraju blizim Tadicu u pogledu stranackog politickog programa, tako da su ostali kod kuce.

Slicno se dogodilo i sa biracima najmladjeg partnera u vladi, monarhisticke koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, koji su – ili apstinirali, ili su glasali za Karica – a ne za Marsicanina.

Biraci te tri stranke – njih oko 600 hiljada – mogli bi u vecem broju da budu Tadicevi kljucni glasaci u rezervi, mada ni Nikolic, u ovom trenutku, nema manje sansi od Tadica da iz istog glasackog korpusa privuce potencijalne birace.

Stoga, Tadicev poslednji adut bi mogao biti njegova mogucnost da mobilise siroki front protiv ultranacionalistickog kandidata, poput Zaka Širaka na poslednjim francuskim predsednickim izborima koji se na takav nacin suprotstavio Nacionalnom frontu, NF.

Za taj poduhvat Tadicu je potrebna snazna, ali diskretna podrska medjunarodne zajednice, koja ocito nece manjkati.

Da bi uspeo, Tadicu ce takodje biti potrebno nesto blisko postizanju nacionalnog konsenzusa protiv ekstremnog nacionalizma.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Evropa".