SARAJEVO SUOCENO SA DILEMOM OKO MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA

Bosna se nasla u sredistu spora izmedju Evropske unije i Sjedinjenih Drzava oko podrske novom Medjunarodnom krivicnom sudu, ICC.

Sjedinjene Drzave se snazno opiru osnivanju suda koji bi mogao suditi americkim vojnicima i sada vode kampanju koja ima za cilj potpisivanje bilateralnih sporazuma izmedju Vasingtona i pojedinacnih zemalja, koji americkim vojnicima daju imunitet.

Clan 98 Rimskog statuta Medjunarodnog krivicnog suda, koji je stupio na snagu 1. jula 2002, omogucava zemljama potpisnicama da odbiju da izruce sudu trazena lica ukoliko bi takav postupak bio u suprotnosti sa obavezama koje su prihvacene vec potpisanim sporazumima. Sjedinjene Drzave pokusavaju da ovu odredbu primene u svoju korist.

Sarajevo se sada nalazi u skripcu, posto je Vasington 19.avgusta poslao zvanicnu notu kojom se zahteva potpisivanje jednog takvog sporazuma. S jedne strane, Evropska unija, kojoj bi ova balkanska zemlja zelela da se pridruzi, podrzava Medjunarodni krivicni sud i kriticna je prema americkim zahtevima. S druge strane, Sjedinjene Drzave su daleko najveci donator Bosne.

Bosanski lideri tek treba da odgovore na zahtev SAD, i vec su najavili da ce im biti potrebno dosta vremena za razmatranje citavog problema. Zivko Radisic, predstavnik bosanskih Srba u tripartitnom predsednistvu, izjavio je za IWPR: "To ne znaci da smo za ili protiv bilateralnog sporazuma sa vladom SAD. Za sada samo razmatramo sve mogucnosti."

Neki americki zvanicnici vec su ukazali na mogucnost uskracivanja americke vojne i druge pomoci zemljama koje odbiju da se povinuju zahtevu za potpisivanje individualnih sporazuma.

Ipak, kod mnogih Bosnjaka ovaj zahtev Sjedinjenih Drzava ne nailazi na odobroavanje. "Ovo je ocigledna ucena predsednika Busa", izjavio je sarjevski ekonomista Edin Catic. "Ako nesto vazi za citav svet, onda bi trebalo da vazi i za Ameriku."

Uprkos znacajnim poboljsanjima u poslednjih pet godina, Bosna je jos uvek opterecena etnickim tenzijama, korupcijom i u velikoj meri zavisi od Zapada.

Amerika je imala kljucnu posrednicku ulogu u pripremanju mirovnog sporazuma u Dejtonu kojim je zaustavljen rat, dala je najveci doprinos mirovnim snagama pod vodjstvom NATO-a, i bila je najveci donator i kreator programa rekonstrukcije i razvoja.

Ipak, Bosna drzi i do svojih veza sa EU i veruje da je ukljucivanje u Evropu jedini put u prosperitetnu buducnost.

Neki bosanski zvanicnici se nadaju da bi sporazum potpisan izmedju administracije SAD i Kraljevine Srbije jos 1901.godine mogao pomoci da se ovaj problem resi. Nakon raspada stare Jugoslavije Bosna je pravni naslednik ugovora kojim se regulise pitanje izrucenja izmedju ove dve zemlje.

"Taj sporazum nije zastareo i jos je na snazi", izjavio je Dragan Ivanovic, savetnik za spoljnu politiku bosanskog predsednistva. "Novi sporazum bi se odnosio na istu stvar. On regulise nacin na koji dve zemlje mogu izmedju sebe vrsiti ekstradiciju svojih drzavljana u krivicnim slucajevima."

Ivanovic je izjavio da pravni eksperti uglavnom veruju da bi sporazum iz 1901.godine mogao resiti pitanje ekstradicije, pod uslovom da se Amerika i Bosna usaglase oko njegove interpretacije.

Bosansko predsednistvo je naglasilo da ce razmatranje ovog pitanja potrajati izvesno vreme, bar dok EU ne iznese konacan stav o ovom pitanju.

Predsedavajuci predsednistva, Beriz Belkic, izjavio je da Amerikanci nisu postavili nikakva ogranicenja u pogledu rokova, a bosansko zakonodavstvo predvidja dugotrajno razmatranje svih medjunarodnih sporazuma pre njihovog potpisivanja.

U intervjuu za IWPR, bosanski ministar spoljnih poslova Zlatko Lagumdzija naglasio je da Bosna, nezavisno od zahteva SAD, zastupa stav da Medunarodni krivicni sud treba sto pre da pocne sa radom. "Zbog toga smo inicirali intenzivne diplomatske aktivnosti u EU, SAD i UN. Necemo dozvoliti da Bosna i Hercegovina zavrsi kao kolateralna steta", izjavio je on.

Antonio Prlenda je novinar i vojni analiticar iz Sarajeva.