NEOPHODNA REFORMA ZATVORA U RUMUNIJI

Kada govore o reformi pravosudnog sistema rumunski zvanicnici naglasavaju znacaj nezavisnog sudstva i eliminisanja uticaja politike na pravodudje.

Konstantin Stamati, koji je u tragicnom pozaru u popravnom domu za maloletnike u Krajovi, na jugu Rumunije, izgubio sedamnaestogodisnjeg sina, smatra da bi njihov prioritet trebalo da bude transformacija preopterecenog i nedovoljno finansiranog zatvorskog sistema. "Nikada necu zaboraviti one koji su odgovorni za smrt mog sina i nadam se da ce morati da plate za to", rekao je komentarisuci septembarski pozar koji je odneo zivote trojice mladica, dok su jos dvojica tesko povredjeni.

Jonut Plesa je sluzio cetvorogodisnju kaznu u Krajovi zbog optuzbi za kradju. Proslog septembra, besan zbog toga sto mu ocekivani paket sa odecom i patikama nije stigao, Plesa je sa jos petoricom zatvorenika zapalio duseke, blokirao vrata celije i zahtevao da mu se omoguce pregovori sa direktorom zatvora.

Duseci su planuli i dim je brzo ispunio malu prostoriju. Pre nego sto su policajci stigli da intervenisu, Plesa je bio mrtav, a ostali tesko povredjeni. Jos dvojica su preminuli narednog dana.

Jednodnevnom istragom povodom njihove smrti ustanovljena je krivica uprave zatvora koja nije uspela da spreci incident. Direktor je smenjen, a i drugi uposlenici zatvora su ostali bez posla.

Emilijan Stanisor, generalni direktor Nacionalne uprave za zatvore pri ministarstvu pravde, izrazio je zaljenje u intervjuu koji je dao za BIRN, ali je takodje rekao da ovi mladici snose deo krivice.

"Zeleli bismo da se to nikada nije dogodilo… ali cinjenice su jasne. Upravo ovi decaci – od koji je jedan pre toga mnogo puta pokazivao nepostovanje za zaposlene u zatvoru – izazvali su pozar koji se tako tragicno zavrsio", izjavio je Stanisor.

Nije proslo ni mesec dana, a u zatvoru visoke bezbednosti u Rahovi u blizini Bukuresta jedna svadja izmedju zatvorenika takodje se zavrsila paljenjem duseka. Ovog puta vatra je ugasena pre nego sto se prosirila i niko nije povredjen.

Rumunski politicari su svesni da je reforma pravosudnog sistema u zemlji preduslov za ulazak u Evropsku uniju 2007. godine. Ali poboljsanje pravosudnog sistema u celini ne moze se postici bez popravke zatvorskog sistema koji je u losem stanju i u kojem se zatvorenici, ukljucujuci i decu, drze pod uslovima koji su daleko od evropskih standarda.

Reagujuci na ove pozare, Ministarstvo pravde je obavilo provere u osam zatvora sirom Rumunije i nalozilo da duseci u svim celijama budu zamenjeni madracima koji ne razvijaju plamen kada se zapale, vec samo tinjaju. Takodje su pojacani bezbednost i nadzor zatvorenika.

Ali, dubinski problemi koji su doveli do tragicnog dogadjaja u Krajovi imaju vise dimenzija i ne mogu se brzo resiti.

"Problemi i dalje postoje u pravosudnom sistemu ove balkanske zemlje i ukljucuju lose zivotne uslove, veliku pretrpanost i nedostatak jasne strategije rehabilitacije zatvorenika", izjavila je Manuela Stefanesku iz Udruzenja za odbranu ljudskih prava u Rumuniji – Helsinski komitet, APADOR-CH.

Preopterecenost je vec godinama jedan od najvecih problema u rumunskim zatvorima. Situacija je nedavno poboljsana u odnosu na 2001, kada se u sistemu sa kapacitetima predvidjenim za 37.500 ljudi nalazilo cak 52.000 zatvorenika.

Danas, kako kaze Stanisor, popunjenost iznosi oko 110 procenata, "sto znaci da situacija nije dramaticna". Ipak, on priznaje da se u nekim zatvorima i dalje nalazi dvostruko vise ljudi nego sto oni mogu da prime.

Mnogi zatvorenici poticu iz siromasnih porodica koje ne mogu sebi priustiti tri obroka dnevno ili televiziju. Tako su uslovi zivota, i pored velike guzve, za neke od zatvorenika relativno dobri, u poredjenju sa onim na sta su navikli.

Ipak, lokalni mediji i medjunarodne organizacije za ljudska prava imaju manje razumevanja i tvrde da zatvorenici trpe zbog lose ishrane i neadekvatne medicinske nege.

Upekos pokusajima modernizacije, rumunski zatvori su i dalje daleko ispod evropskih standarda i ne raspolazu adekvatnim sanitarnim i higijenskim kapacitetima. Mnoge je tesko renovirati zbog nacina na koji su projektovani i izgradjeni. Uz nekoliko izuzetaka, vecina zatvora nema trpezarije. Umesto toga, obroci se sluze u celijama, koje su obicno male. U celije od 25 kvadratnih metara smesteno je 10 do 14 ljudi. Manuela Stefanesku je izjavila da to iznosi oko dva kvadratna metra po zatvoreniku, sto je manje od 4,5 kvadratnih metara, koliko preporucuje Komitet Ujedinjenih nacija protiv mucenja.

"Sa izuzetkom cetiri centra za rehabilitaciju maloletnika sirom Rumunije u kojima su uslovi dovoljno dobri, njedan drugi zatvor u Rumuniji, sto ukljucuje 45 objekata, ne zadovoljava medjunarodne standarde", kaze Manuela Stefanesku.

Na drugim mestima, kazu kriticari, u zatvorima nedostaju programi pozivne obuke kojima se zatvorenici mogu pripremiti za pravo zaposlenje nakon izlaska, a i ako ih ima obicno nisu uskladjeni sa zahtevima slobodnog trzista. Zatvorski sluzbenici i dalje ne daju visok prioritet obrazovanju u zatvorima, a radionice privlace samo mali broj zatvorenika.

Zvanicnici iz pravosudja tvrde da budzetska sredstva koja se daju Nacionalnoj upravi za zatvore radi poboljsanja situacije nisu dovoljna. Prosle godine, na primer, zatvorska sluzba je dobila 3,7 triliona leja (97 miliona evra), sto nije ni 70 procenata onoga sto joj je potrebno. Svaki zatvorenik kosta sistem 120 dolara mesecno.

"Situacija je veoma slicna i 2005, jer imamo dovoljno sredstava samo za prvih devet meseci ove godine", izjavio je Stanisor.

Uprkos finansijskim ogranicenjima ostvarena su izvesna poboljsanja.

Ministarstvo pravde je saopstilo da je jedan od prioriteta bilo stvaranje boljih zivotnih uslova za zene u zatvorima, kao i obezbedjivanje odgovarajuce zdravstvene nege za sve zatvorenike – muskarce i zene.

Za tu svrhu modernizovano je pet zatvorskih bolnica i izgradjena je jos jedna. Uz pomoc kredita od 20 miliona dolara od EU, sve zatvorske bolnice su opremljene novom opremom koja ukljucuje i masine koje omogucuju brzo dijagnostikovanje akutnih i hronicnih infekcija.

"Nema sumnje da se dosta toga popravilo u pogledu zdravstvene nege u bolnicama", kaze Manuela Stefanesku. "Ali broj obolelih zatvorenika i dalje je visok, a kljucni zdravstveni problemi su prehlade, virusi i problemi sa ponasanjem. Vecina medicinskih odeljenja nema dovoljno osoblja." Ne postoji zvanicna statistika o broju bolesnih zatvorenika u rumunskim zatvorima. To je tema koja su zvanicnici prikrivali ili ignorisali, kao i homoseksualnost i koriscenje droga.

Ipak, pritisak iz EU je doveo do toga da se ove teme sada bar razmatraju.

Iz Brisela finansirana kampanja kroz koju su zatvorenici informisani o opasnostima side, hepatitisa i koriscenja droga zapoceta je 2003. Proslog novembra pokrenut je novi program koji je imao za cilj sprecavanje prodaje droge u zatvorima i obuku javnih sluzbenika koji rade sa zatvorenicima ovisnim od droga. "Nema sumnje u to da je droga prisutna u rumunskim zatvorima, a tacan broj zatvorenika koji drogu koriste bice poznat po okoncanju programa, polovinom 2006.", izjavila je predstavnica Ministarstva pravde Simona Maja Teodoroiu.

Druge reforme kaznenog sistema do sada su se fokusirale na mlade prestupnike i vise su usmerene na rehabilitaciju nego na kaznjavanje.

Od 2001. godine vlada je osnovala vise od 40 centara usmerenih na mlade koji pokusavaju da se reintegrisu u zajednicu. Medjutim, i ovde je problem novac.

"Postigli bismo bolje rezultate ako se ne bismo suocavali sa problemima kao sto je nedostatak subvencija i osoblja," izjavila je za BIRN Andrea Vili, iz Odeljenja za zastitu zrtava i socijalnu reintegraciju u Ministarstvu pravde.

Centar za bivse zatvorenike, PFC, u Kluju u centralnoj Rumuniji, privatna je organizacija koja nudi savetovanje bivsim zatvorenicima i maloletnim prestupnicima u cilju njihove reintegracije u drustvo i pruzanja pomoci u zavrsavanju nezavrsenih skola. Osoblje PFC takodje ih poducava zivotnim vestinama, nudi pozivnu obuku i programe rekreacije i savetovanja. "Dve trecine onih koji su bili u nasem programu uspeli su da se na kraju vrate normalnom zivotu, sto je u realnim brojkama gotovo dvostruko vise od stope uspeha u drzavnim sektorima obrazovanja", izjavio je Konstantin Asavoaje, predsednik PFC.

I sam bivsi zatvorenik, Asavoaje sada radi sa 5.000 dobrovoljaca u kaznenim ustanovama sirom Rumunije.

U skladu sa pravilima EU, izvrsene su znacajne izmene u kaznenom zakonu Rumunije da bi se zatvorenicima omogucio drustveno-korisni rad kao alternativa sluzenju zatvorske kazne.

Novi kazneni zakon usvojen u junu 2004. uveo je mogucnost otvorenih i poluotvorenih zatvora za manje ozbiljne prestupe i nudi alternative zatvoru pri izricanju kazni maloletnicima. Promene takodje znace da ljudi osudjeni za manje zlocine sada imaju pred sobom i mogucnost uslovne kazne.

Ipak, Stefanesku se zalaze za dalje reforme i kaze da je pravi put za mlade prestupnike rehabilitacija unutar zajednice, a ne zatvaranje u drzavne ustanove. Ona, takodje, trazi blaze kazne za mlade i nenasilne pocinioce kojima je to prvi prestup.

"Misljenja sam da ce za maloletnike kazne zatvaranja biti ranije ili kasnije ukinute", kaze Manuela Stefanesku. Maria Huculici je novinarka novina Editie Speciala iz Krajove, Kristi Pantazi radi za hotnews.ro u Bukurestu, Ambrus Bela je nezavisni novinar iz Kluja i Marijan Kiriak je direktor Balkanske istrazivacke mreze, BIRN, u Rumuniji.